Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO
80
Tečni stajnjak
U grupu tečnih stajnjaka ulaze
otplavno stajsko đubrivo, gnojovka i osoka.
Otplavno stajsko đubrivo
Ovo organsko Ďubrivo se dobije od krutog stajskog Ďubra, u stajama gde se kruti i tekući ekstrementi
čiste hidrauličkim putem (vodom). Slama se za taj postupak usitnjuje na 2 do 3 cm dužine i meša sa stajnjakom.
Kasnije se razreĎuje s vodom ili gnojnicom u razmeru 1:3. U takvom se stanju otplavni stajnjak može prebaciti
cevima i čak primeniti fertirigacija ako se doda više vode. Samleveni ostaci liče na blatnu juhu. Biljna hranjiva
iz otplavnog stajnjaka brže deluju u zemljištu od klasičnog krutog stajnjaka.
Delovanje čvrstih i tečnih đubriva
Gnojovka
Radi smanjenja troškova u stočarskoj proizvodnji i primena slame kao prostirke za ležaj stoke je sve
manje u upotrebi. Naime, da bi se proizveo čvrsti stajnjak, slama od njive do primene na proizvodnim
površinama u obliku stajnjaka, mora preći kroz jedanaest i više radnih operacija. Držanje stoke bez prostirke je
znatno jednostavnije i jevtinije, jer se na ležišta ne stavlja prostirka, pa se kao otpadak skuplja samo urin i
balega, koji se mešaju sa vodom posle pranja. Rešetkasti pod ili neki drugi od plastičnih materijala služe za
odvoĎenje tečnog stajnjaka do jama u kojima se čuva stajnjak od 25 do 90 dana. Pri tome je vrlo važno
dimenzionirati septičke jame odnosno spremišta za gnojovku. Ako se doda voda pre upotrebe, računa se s 4 m
3
prostora po uslovnom govedu 500 kg težine za period od 4 meseca punjenja spremišta. Po jednoj velikoj
stočnoj jedinici može se uz dodatak vode računati s godišnjom proizvodnjom od 25m
3
gnojovke. Bolja su
spremišta kapaciteta 20 do 25 dana punjenja a može i do 90 jer se do tog vremena još ne stvara kompaktna kora
na površini gnojovke.
Betonsko spremište gnojovke (laguna)
Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO
81
Količina organske materije i hranjiva sveže nerazređene gnojovke (Rübensam i Rauhe, 1968).
Vrsta gnojovke
Količina hranjiva i organske materije u kg
Org. At.
N
P
2
O
5
K
2
O
Odnos
hranjiva
Siromašna balegom
37
6,0
1,1
11,4
1:0.18:1,9
Bogata balegom
113
5,0
1,6
8,7
1:0,32:1,7
Potpuna gnojvka
125
4,6
1,8
7,0
1:0.3:1,5
Sirova ili sveža gnojovka je ona do tri dana starosti, a prevrela nakon fermentacije u septičkim jamama
u vremenu od 1 do 4 meseca.
Zemljana laguna obložena plastičnom folijom Zemljana laguna
Pre upotrebe, gnojovka se meša u spremištu
mehanički
sa ugraĎenim krilima ili tanjirima ili
propelerskim mešalicama,
pneumatski
(kompresorskim ili vazdušnim mešalicama)i
hidraulički
(vodom).
Utovar gnojovke u cisterne pumpama
Mirno, prohladno i oblačno vreme najviše odgovaraju primeni gnojovke u polju.
Gnojovka se do mesta primena transportuje cisternama ili pomoću zalivnih sistema. Primenjuje se u
količini sa
20 do 25m
3
po hektaru
.
S obzirom da gnojovka najviše sadrži azota i kalijuma, pa se ona tretira kao
azotno-kalijumovo
đubrivo.
Primenjuje se i sveža gnojovka razreĎena s vodom jer to povećava hranljiv dejstvo. Na oranicama se
gnojovka može različito primenjivati, na golo zemljište, na slamu ili kukuruzovinu pre zaoravanja. Štetno je
primenjivati po tankom snegu ispod kojeg su usevi, jer volatizacijom gnojovka gubi toplotu, sneg se tada otapa
pa se usevi jače oštećuju usled niskih temperatura. Jače Ďubrenje gnojovkom na travnjacima može biti štetno, jer
može doći do gubitka kalcijuma zbog antagonizma prema kalijumu, zatim do širenja divlje mrkve, a kod stoke
se mogu javiti neke bolesti (lom kostiju, spontani pobačaji, prolivi) pa čak i do kvarenja kvaliteta sira.
Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO
83
Đubrenje s tečnim đubrivima injektorima
Rasturanje tečnih đubriva po površini i inkorporacija u zemljište tanjiranjem
Bihugnoj
To je organsko Ďubrivo, zapravo ostatak nakon dobivanja bio-gasa od stajskog Ďubriva i raznih drugih
organskih otpadaka.
U hermetički zatvorenim kontejnerima stvara se uz obilato dodavanje vode, kod 30
0
C metan sa oko
60% i CO
2
oko 40%. Metan dobiven anaerobnim vrenjem vrlo je kaloričan pa se može upotrebiti za rasvetu,
pogon motora i grejanje.
Inače se i mulj koji preostane od čišćenja gradskih kanalskih voda može podvrgnuti metanskom vrenju i
kao ostatak dobiva se bihugnoj. Bihugnoj je mnogo bogatiji od stajskog Ďubriva glavnim hranjivima pa sadrži
približno
3% azota
,
1,2% fosfora
i
3,7% kalijuma
.
Bihugnoj je gusta likvidna masa, pa je način primene isti kao kod gnojovke. Količine primene
bihugnoja su za travnjake
od 10 do 20 t/ha,
za žitarice
15 do 20 t/ha
a za okopavine
40 do 60 t/ha
. Daje se
uglavnom pred setvu/sadnju ali i u toku vegetacije.
Cisterne za proizvodnju bio-gasa
Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO
84
Komposti
Termin kompost dolazi od latinskog prideva
compositus
= složen ili sastavljen, a odnosi se na smesu
raznih organskih otpadaka gazdinstva, kućanstva, naselja i industrija, koji preraĎeni radom mikroorganizama i
faune služe kao Ďubrivo.
Zajedničko je svim kompostima da je kod njih proces humifikacije išao do kraja, pa je organska
materija u njima gotovo posve trajni humus.
Podela komposta
Najstarija je vrsta komposta u koji se unose otpaci kućanstva odnosno gazdinstva, kao što su kuhinjski
otpaci, fekalije, pepeo, mulj, Ďubre peradi, lišće, korovske biljke, slama iz trapova, krompirova cima, pokvarena
krma itd. U kompostnu hrpu ulazi još zemlja i mineralno Ďubrivo.
S obzirom na proces humifikacije sve materije običnog komposta mogu se podijeliti u tri grupe:
1. grupa -
teško raspadljive
materije dlake, perje, čekinje, rožnate materije.
2. grupa -
materije koje imaju veliku sposobnost sorpcije
vode i hranjiva (zemlja, mulj, pepeo).
3. grupa -
materije koje potiču na raspadanje
(fekalije, kreč, Ďubre domaćih životinja, mineralna
Ďubriva).
U kompostnoj hrpi ne smeju biti materije koje se uopšte ne razlažu, štetno utiču na rad
mikroorganizama, koje su negativne za plodnost zemljišta, mogu biti toksične za biljke i opasne za zdravlje ljudi
i domaćih životinja. To su metalni predmeti, staklo, otporni plastični materijali, sredstva za zaštitu biljaka, lešine
životinja uginulih od zaraznih bolesti, korovi sa zrelim semenom.
Kompost
Zreo kompost je tamnosmeĎe-siva amorfna masa, bogata trajnim humusom, prema tome i ugljenikom,
ima svojstva pufernosti i dobre sorpcije korisne vode i biljnih hranjiva.
