___
Jakov Radenković III7
Fiziologija izučava funkcije živih sistema, a u njihovoj osnovi su fizički i hemijski procesi i
zakoni.
Neurofiziologija
je oblast fiziologije životinja i čoveka koja proučava na koje načine
nervne ćelije primaju i prenose informacije.
Unutrašnja sredina ćelije i njena vanćelijska sredina nemaju istu količinu naelektrisanja i
potencijala, ćelijska membrana čini granicu između ove dve strane, razlika potencijala sa jedne i
sa druge strane ćelijske membrane naziva se membranski potencijal. On predstavlja osnovu za
stvaranje i širenje nervnih impulsa, a održava se
aktivnim
i
pasivnim
mehanizmima transporta
jona.
Pasivni transport
jona se odvija olakšanom difuzijom preko specifičnih jonskih kanala. Njihovo
kretanje zavisi od koncentracionog gradijenta i razlike naelektrisanja sa obe strane membrane.
Aktivni transport
obavlja Na /K -ATP-azna pumpa, koja izbacuje natrijum jone u spoljašnju
⁺ ⁺
sredinu, a ubacuje kalijum jone u ćeliju. Membranski potencijal ima važnu ulogu u
nadražljivosti ćelija, komunikaciji i prenosu signala.
Refleksne reakcije su posredovane jednim od najvažnijih bioloških sistema, a to je
receptorsko-
efektorni sistem
. Osnovne komponente ovog sistema su:
receptori
;
nervni provodnici
ili
konduktori-nervne ćelije
, mogu da budu ćelije koje sprovode informacije, ćelije koje komandne
informacije sprovode iz centralnog n.s. do efektora i asocijativni neuroni-prenose informacije
između dve nervne ćelije;
efektori
-
mišićne
ili
žlezdane ćelije
koje izvršavaju reakcije organizma.
Receptori
su specijalizovane ćelije koje su sposobne da prepoznaju i prime određene draži iz
spoljašnje ili unutrašnje sredine i da ih pretvori u nadražaj, dele se po građi na primarne i
sekundarne čulne ćelije i specijalizovane završetke neurona. Po smeru draži:
eksteroreceptori
(draži iz spoljašnje sredine) i
interoreceptori
(draži iz unutrašnje sredine). Po prirodi stimulusa:
mehanoreceptori
(pokreti, ravnoteža),
hemoreceptori
(miris, ukus),
termoreceptori
(temperatura),
fotoreceptori
(svetlost, vid). Neuron-nervna ćelija-osnovna je funkcionalna
jedinica nervnog sistema. Sastoji se od tela, dendrita i
aksona
Akcioni potencijal
je fenomen velikih, brzih i reverzibilnih promena transmembranskog
potencijala, koji se javlja kao odgovor na dovoljan nivo depolarizacije. Akcioni potencijal je
pojava koja se u svakodnevnom govoru naziva nervni impuls, razdraženje, nadražaj...
2
Akson
predstavlja produžetak citoplazme živčane stanice, a funkcija mu je da odašilje
formirani signal na sledeću nervnu ćeliju ili izvršni organ. Ova gore navedena promena
predstavlja osnovni način komunikacije u nervnom sistemu. Mnogi aksoni su obavijeni
mijelinskim omotačem
koji ubrzava prenos impulsa. Nadražljive ćelije sadrže
jonske
kanale
, koji se dele na
ligand-zavisne
i
voltažno-zavisne
.
Sinapsa
je funkcionalna veza između dve nadražljive ćelije. Postoje
električna sinapsa
i
hemijska sinapsa(Nervno-mišićna sinapsa)
. Kod
hemijskih sinapsi
, između ćelija postoji
sinaptička pukotina.
Citoskelet
je odgovoran za unutraćelijksi transport molekula. Izgrađuju ga mikrofilamenti,
mikrotubule i prelazni filamenti.
Mišiće
izgrađuju mišićne ćelije-
mišićna vlakna
. Sposobnost grčenja ovih ćelija potiče od
aktivnosti miofibrila.
Mišićna kontrakcija
je proces u kojem se mišićna vlakna skraćuju,
zatežu ili razvijaju napetost — to je osnovni mehanizam kojim se krećemo ili primenjujemo
snagu. Njihova sposobnost kontrakcije omogućena je zahvaljujući složenoj organizaciji
proteina
aktina
i
miozina
u miofibrilama.
Miozinske glavice
se vezuju za aktin pomoću ATP-
a i povlače aktinske filamente. Kada se kalcijum joni povuku, dolazi do opuštanja mišića.
Postoje tri vrste
mišićnog tkiva
:
glatki mišići
(unutrašnji organi, rade nesvesno),
skeletni
mišići
(povezani sa kostima, rade svesno) i
srčani mišić
(rad srca, automatski i ritmično).
Zanimljivosti:
1. Tvoj mozak koristi samo oko
20 wata
energije — što je otprilike kao sijalica! A ipak,
tom malom količinom energije uspeva da kontroliše bukvalno sve u telu, od disanja
do razmišljanja.
2. Nervne ćelije mogu da "pucaju" (generišu akcione potencijale) i do
1000 puta u
sekundi
! Ali svaka ćelija ima
period refrakcije
(kratak "predah" od par milisekundi)
kada apsolutno ne može poslati novi signal — kao da se resetuje pre sledećeg
impulsa.
3.
mišići oka
(koji pomeraju oko) su najbrži mišići u telu. Oni mogu da završe punu
kontrakciju za
oko 1/100 sekunde
! Zato možeš tako brzo da preusmeriš pogled sa
jednog predmeta na drugi bez razmišljanja.
