Kultura: seminarski rad iz sociologije
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ СОЦИОЛОГИЈЕ
ТЕМА: КУЛТУРА
Проф:
Студент:
2013.god
САДРЖАЈ
КУЛТУРА.............................................................................................................................. 3
ПОЈЕДИНАЦ И КУЛТУРА................................................................................................... 5
ПРОБЛЕМ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ......................................................................................... 6
ВРИЈЕДНОСТИ И ВРЕДНОВАЊЕ У КУЛТУРИ, КУЛТУРНЕ НОРМЕ, ПРЕМИСЕ И
ВЕРОВАЊЕ ........................................................................................................... .......... 7
АКУЛТУРАЦИЈА................................................................................................................ 9
КУЛТУРНА АСИМИЛАЦИЈА............................................................................................. 10
КУЛТУРА И КАРАКТЕРИ.................................................................................................. 11
ЗНАЧАЈ КУЛТУРЕ ЗА ОПСТАНАК И ПРОСПЕРИТЕТ ЈЕДНОГ
НАРОДА............................................................................................................................. 13
ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................ 14
ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................... 15
КУЛТУРА
3

-ако се ради о појединим областима културе можемо разликовати нпр. језик, умјетност,
науку, моду, религију, спорт и друге облике подкултуре.
-некада се подкултуре могу разликовати с обзиром на временску димензију кад обично
говоримо о античкој средњовјековној, модерној, ренесансној итд.
-с обзиром на друштвене носиоце понекад говоримо о таквим подкултурама као што су:
омладинска,сеоска, градска, радничка, источњачка, медитеранска, колонијалистичка.
ПОЈЕДИНАЦ И КУЛТУРА
Однос између културе и појединца није једносмјерно збивање. Култура утиче на појединца
на моћан и продоран начин и тако доприноси стабилности друштва и његове културе;
појединац такође, утиче на културу и тако доприноси да се друштво мијења.
Појединац и његова култура комплексно су повезани. Он може да дјелује као творевина
културе своје групе, а такође и као носилац, реализатор,стваралац своје културе.
Као творевина културе, појединац је јако мотивисан да се понаша на прикладан начин у
свакој ситуацији. Као носилац културе, појединац игра активнију и позитивнију улогу. Бори
се да покаже пожељност санкционисаних начина поступања и да друге обучава да их усвоје.
Као корисник културе користи се заједничким ставовима,вриједностима и обрасцима
понашања да унаприједи своје властите интересе. А као ствараоц, појединац служи као
носилац културне промјене.
Главна вриједност оваквог описа ( улоге појединца у односу на културу ) је у наглашавању
да је однос између појединца и његове културе активан,однос давања и узимања.
Хедер је човјека одредио као једино живо биће у природи које ствара културу и које није у
стању да заснује свој живот изван културе. Дакле, док су сва остала жива бића, природна
бића, човјек је истовремено и природно и друштвено биће.
Одређујући двострану природу човјека као природног и друштвеног бића, као физичког и
духовног, уочавамо да се цјелокупан развој друштва од ранијих времена одвија у томе
простору, између:
а) физичког освајања природе ради човјековог биолошког опстанка
б) духовног напора којим је стварао алатке, али и легенде и вјеровања, са јасним циљем да
олакша свој опстанак и унаприједи свакодневне недаће, да се одбрани од неизбјежних
катастрофа, од неукротиве и ћутљиве природе.
Нема сумње да је човјек, према тачном запажању Де Рузмона, прије свега биће које активно
учествује ''у свему што представља стваралаштво у природи, историји и у духовном животу.''
Ипак,поставља се питање шта је то што човјек суштински разликује од свих других бића, и
што му омогућава не само активан, већ и преображавалачки став према свијету и стварање
вриједности.
Изгледа као да ту особену природу људског бића понајбоље изражавају Ернест Касирер и
Лесли Лајт, према којима је човјек анимал сyмболицум-( ''симболичка животиња'' ).
Једноставно речено: Човјек је биће које ствара симболе. Цјелина свих тих симбола чини
културу.
Укратко ћу објаснити четири фазе кроз који је динамичан, интерактиван однос између: а)
појединца и б) културе и друштва.
а) Хоминизација
''рођењем човјека, најприје, генетски доноси диспозиције, које животом у заједници развија у
опште људске особине. То чини фазу хоминизације, тачније,'постојање човјеком'.
Док се младунчад животиња тако рећи без припреме укључује у живот, људски подмладак је
на старту сасвим немоћан. Једино уз помоћ културе, у условима систематског и усмјереног
5
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti