UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA
SEMINARSKI RAD
MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA
Mentor:
Prof. dr Dragana Kragulj
Autor:
Jovan Dragašević 177/09/M
Beograd, decembar, 2009. godine
2
APSTRAKT
Međunarodno kretanje kapitala jedan je od najatraktivnijih oblika međunarodne
sa
radnje među
kompanijama. Globalizacija se može prim
enjivati tek ako dođ
e do
promene poslovnog razmišljanja i ako postoje firme spremne da prihvate rizik koji ona sa
sobom nosi. Tržište je pritom samo temelj za postojanje globalne konkurencije, odnosno
izravne konkurencije firmi na svim tržištima bez promena na proizvodu ili usluzi i bez
prilagođavanja
lokalnim zahtevima.
Rad sadrži obradu i razjaš
njavanje zadate teme, činilaca međunarodnog kretanja
kapitala, zajednoi sa osvrtom na par primera, sa posebnim osvrtom na direktne inostrane
investicije, koje predstavljaju glavni oblik međunarodnog kretanja kapitala.
4
Ekonomisti su pesimiste,
predvideli su 8, od
poslednjih 3 kriza.
Sam Ewing
1.
MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA
Pod međunarodnim kretanjem kapitala podrazumevamo transfer realnih i
finansijskih sredstava između subjekata različitih zemalja
sa odloženim kontratransferom
za određeni vremenski period, a u cilju ostvarivanja određenih ekonomskih i političkih
interesa uč
esnika u tom transferu
1
. Nijedna savremena privreda ne može se izolovati od
potrebe da izvozi i uvozi kapital, bez obzira na to da li, ukupno gledano, ima neto suficit
ili neto deficit u kapitalu, tako da je kretanje kapitala između zemalja dvosmerno, pr
i
čemu se u jednom slučaju subjekti određene zemlje pojavljuju kao davaoci, a drugi put
kao korisnici kapitala. Najveći deo međunarodnog kretanja kapitala odvija se između
razvijenih zemalja, odnosno subjekata iz ovih zemalja, koje su glavni davaoci i korisnici
kapitala u svetskim razmerama. Privrede u razvoju
(zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji) se kao grupacija
uglavnom pojavljuju kao korisnici kapitala, a mnogo
manje kao davaoci kapitala, mada se neke od njih, u
poslednje vreme, u određenoj meri, pojavljuju i kao relativno značajni davaoci kapitala.
Međunarodno kretanje kapitala je fenomen koji
postoji više od jednog veka.
Mnoge zemlje su zasnivale svoj privredni razvoj na prilivu ino
stranog kapitala početkom
XX veka.
Za investiranje se odlučuju uglavnom zemlje koje ostvaruju veću efikasnost u
domaćoj privredi nego ostale zemlje. Viškovi, materijalizovani u ponudi kapitala, izvoze
se u druge zemlje koje nisu tako efikasne. Da bi došlo do kretanja kapitala, veoma su
važni uslovi, odnosno motivi.
Motivi međunarodnog kretanja kapitala su brojni, međusobno raznovrsni i
ispreplijetani određenim brojnim faktorima i na strani ponude i na strani tražnje.
Savremeni motivi međunarodnog kretanja kapitala su različiti. Svi motivi
kretanja
privatnog kapitala na strani ponude se mogu grupisati u nekoliko osnovnih: realizacija što
većeg profita,
jeftina radna snaga i niske cene sirovina i energije u inostranstvu, širenje
tržišta, želja za kompletiranjem proizvodnog procesa tj. vertikalnom integracijom svih ili
važnijih faza izrade finalnog proizvoda, prestižno-psihološki motivi itd.
2.
OBLICI KRETANJA MEĐUNARODNOG KAPITALA
Kretanje kapitala između subjekata različitih zemalja vrši se u raznim oblicima
od
kojih su dva osnovna i to
međunarodno kretanje privatnog kapitala
i međunarodno
5
Sve seobe u istoriji nastale su
zbog opadajućeg prinosa:
povećanja pritiska stanovništva
na ograničene
prirodne resurse.
Alfred Maršal,
kretanje javnog kapitala
1
. Privatni kapital (pojedinci, privatne kompanije, komercijalne
formi kredita i depozita. Javni kapital (državni budžet i centralne i državne banke) kreće se
prvenstveno u obliku bilateralnih zajmova i kredita, portfolio investicija i u formi
bespovratne
ekonomske pomoći. Posebna vrsta javnog kapitala su zajmovi međunarodnih
organizacija, kao što su: IBRD, IMF, IDA, EBRD, IFC i druge institucije sa sličnim
profilom angažovanja.
Međunarodni tokovi kapitala se prema
dužini
dele
na
kretanje
kratkoročnog,
srednjoročnog i dugoroč
nog kapitala
2
. Pri tome,
ne postoje u svemu usaglašeni i striktni kriterijumi
za ovu podelu. Međutim, uglavnom se u kategoriju
kratkoročnog kapitala ubrajaju plasmani sa rokom do godinu dana (što bi se pre moglo
podvesti pod međunarodno kretanje novca, a ne kapitala), dok je srednjoročni kapital onaj
koji je plasiran na period od 1 do 5 godina (negde je ovaj rok i 3-7 godina), dok je
dugoročni kapital onaj sa plasmanom preko 5 godina (mada se u pojedinim slučajevima
kao rok uzima preko 8-
10 godina). Po pravilu, kratkoročn
i kapital se koristi za finansiranje
tekućeg poslovanja, a srednjoročni i dugoročni kapital za investicione namene.
Kapital se može transferisati u novčanom obliku (transfer finansijskih sredstava) ili
transferom realnih vrednosti (izvoz opreme i druge robe)
3
. U
pojedinim slučajevima se
kod odobravanja finansijskih kredita kao uslov postavlja da se njegova sredstva koriste za
kupovine robe i usluga od određenih
isporučilaca i tada se govori o vezanim kreditima
.
Posebna vrsta kredita čija
je upotreba vezana
za određene namene su izvozni krediti koje
odobravaju
isporučioci opreme
-
krediti isporučilaca (supplier credit), dok je druga vrsta
izvoznih kredita - krediti kupcu (buyer credit) koje odobravaju finansijske institucije
emlje izvoznika inostranim kupcima za finansiranje njihovih isporuka na kredit iz zemlje
kreditora mnogo bliža klasičnim vezanim kreditima.
U vezi sa navedenim, postoji i podela
na finansijske kredite, tj. kredite koji
se daju i vraćaju u novcu, i robne kredite, tj. kredite
koji se daju radi finansiranja
kupovine robe ili plaćanja usluga, pri čemu je ugovorom o
kreditu određena
namena za koju se kredit može koristiti.
1
Izvor: Unković, M.
Međunarodno kretanje kapitala i položaju Jugoslavije
, Naučna knjiga, Beograd, s
tr.
32.
2
Izvor: Gavrilović
-
Jovanović, P.
Međunarodno poslovno finansiranje
Ekonomski fakultet Beograd, 1994.,
strane 108
3
Izvor: Gavrilović
-
Jovanović, P.
Međunarodno poslovno finansiranje
Ekonomski fakultet Beograd, 1994.,
strane 109
