1.POJAM I ULOGA MEĐUNARODNOG POSLOVANJA
o
Naučna disciplina koja izučava pravila kojima se regulišu međunarodni privredno-ekonomski odnosi
o
Međunarodne ekonomske tokove
karakterišu različiti principi i načela, koji F-ji na mikro nivou prenose na
makro i globalni nivo u cilju stvaranja jake konkurentske pozicije.
o
Konkurentska prednost podrazumeva
postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeća,
koji se zahteva na tržištu i koji konkurencija ne može tako lako dostići sem putem stvaranja sebi većih
troškova (ulaganja) i u dužem vremenskom periodu.
o
Konkurentska pozicija na globalnom tržištu
stvara se naglašavanjem principa efikasnosti poslovanja:
produktivnošću, ekonomičnošću, rentabilnošću kao i ulaganjem u sistemska znanja.
o
Spoljna trgovina
je samo segment MP, i predstavlja sastavni deo trgovine i javlja se kao neminovnost
međunarodne podele rada i posredovanja između proizvođača i potrošača, koji su poreklom iz različitih
zemalja.
o
Trgovina
je segment poslovanja uopšte i odvija se na domaćem (obuhvata plasman proizvoda i usluga na
domaćem tržištu) i inostranom (razmena robe i usluga na inostranom tržištu).
o
MP obuhvata
razmenu roba, usluga, međunarodnog kretanja rada i kapitala, direktne inostrane investicije,
portfolio investicije, ulogu i značaj međunarodnih institucija.
o
Faktori koji utiču na međunarodne odnose subjekta u MP su:
1.
Prirodni faktori
– prirodni potencijal: bogadstvo sirovinama, rudama, klimatsski uslovi itd.
2.
Proizvodni faktori
– svi faktori proizvodnje: kvalitet i kvantitet osnovnih i obrtnih sred, raspoloživa
radna snaga, know-how itd.
3.
Proizvodni odnosi
– efikasnost i efektivnost primene proizvodnih faaktora, način raspodele rezultata
poslovanja, visina životnog standarda.
4.
Neekonomski faktori
:
-
uslovi razmene (Terms of trade) – odnosi između promene izvoznih cena i promene uvoznih
cena roba koje su predmet MP;
-
fleksibilnost subjekta MP prilagođavanju uslovima poslovanja
-
razvijenost i ekonomska i politička pozicija zemlje koja učestvuje u međunarodnim
ekonomskim odnosima.
2.SUBJEKTI I DETERMINANTE MEĐUNARODNOG POSLOVANJA
o
Subjekti u MP:
1.
Međunarodna zajednica
– iako ne predstavlja pravni subjekt njena uloga posredstvom međunarodnih
institucija (Svetska trgovinska oreganizacija,MMF) veoma je naglašena i na taj način direktno utiče na
MP.
2.
Država
– ima ekonomski suverenitet na svojoj teritoriji da omogući, zabrani ili uslovi svaku ekonomsku
delatnost sa inostranstvom, njena uloga u MP jeste i da svojim zakonima i propisima reguliše
instrumente ekonomske delatnosti (instrumenti plaćanja,monetarna i fiskalna politika). Takođe njena
uloga je naglašena u kreiranju multilaternih i bilaternih odnosa MP.
Bilateralizam
– ugovorni odnosi
između dve države (privredni dogovori,razmena i saradnja na državnom nivou.
Multilateralizam
–
ugovorni odnosi između dve ili više zemalja.
3.
Preduzeće
– kao subjekt MP posmatra se sa mikro aspekta; osnovni subjekt globalnih eonomskih
odnosa i u F-ji je nosioca MP.
o
Determinante MP:
Međunarodno okruženje, država (kao specifičan subjekt) i njena nezavisnost i suverenitet, katalizator
razmena sa inostranstvom kroz miltilateralne i bilateralne ugovore, mobilnost roba i usluga i slabija
mobilnost faktora proizvodnje, preduzeća, naglašena rizičnost poslovanja koja proizilazi iz različitosti
subjekta u MP, kao i političke implikacije koje utiču na poslovanje u globalnim okvirima.
3.IZVORI MEĐUNARODNOG POSLOVANJA
o
Izvori međunarodnog javnog prava
međunarodni ugovori, međunarodno običajno pravo i opšti principi međunarodnog prava.
Njima se utvrđuju i pravno regulišu principi međunarodnih ekonomskih odnosa.
Međunarodni ugovori – dvostrani ili višestrani ugovori, često se nazivaju – sporazumima. Oni su
političkog karaktera i predstavljaju osnovu za regulisanje privrednih pitanja u ekonomiji pojedine države.
o
Izvori međunarodnog običajnog prava
Određena opšta pravila iz ovog prava se obuhvataju mešunarodnim ugovorima, kao npr: prometni
običaji, zabrana piratstva itd.
Opšti principi u mešunarodnom pravu omogućavaju zaštitu prava i interes u državama koje su subjekti
MP (pravila o zaštti stranih trgovaca, zaštiti imovine stranaca)
o
Izvori međunarodnog privatnog prava
Ovo pravo reguliše odnose pojedinih subjekata u njihovim građansko-pravnim odnosima sa stranim
elementima, i na izvestan način direktno i indirektno reguliše odnose izmešu privrednih subjekata u MP.
o
Izvori iz domaćeg zakonodavstva
Domaće zakonodavstvo stvara opšte pravne okvire kojima se regulišu ekonomski odnosi sa
inostranstvom (zakon o slobodnim zonama, o carini, o preduzećima, deviznom poslovanju).
o
Izvori autonomnog međunarodnog trgovinskog prava
Brojni su i proističu iz autonomije volje ugovornih strana – subjekta MP.
Mogu biti
:
tipski ugovori
opšti uslovi
(skup pravila koja regulišu određene poslovne odnose ukoliko ugovorom nisu reg.),
običaji i uzanse
(opšte uzanseza promet robom ili posebne uzanse o ugostiteljstvu),
poslovni i proizvodni standardi
(kvalitet prehrambrene robe klasa I,II,III,) proizvodni standard određuje
kvalitet neke robe i ne sme biti lošijeg kvaliteta od propisanog - postoje nacionalni JUS i
međunarodni ISO standardi.
Arbitražna praksa nacionalnih i međunarodnih arbitraža.
Pravila INCOTERMS
4.MEĐUNARODNE KONVENCIJE
o
Konvencija UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe – Beč 1980
Potpisivanje su inicirale UN (bili smo i mi potpisnica tj SFRJ 1988 god)
Obuhvata pravila koja se tiču: obligacionih odnosa kupaca i prodavaca, ponuda za zaključenje
ugovoraispunjenje ugovora, raskidanje ugovora i plaćanje odštete u sslučaju štete itd.
Da bi se primenila mora ju da se ispune 2 uslova: da je ugovor o prodaji robe sklopljen između različitih
država i da se vrši transfer robe iz 1 zemlje u neku drugu.
o
Briselski sporazum o sudskoj nadležnosti – 1968
Određuje nadležnost suda u rešavanju sporova u MP,i u slučaju ne nalaženja kompromisa izmešu
potpisnica ugovora pokretač spora ima pravo izbora između sudova dveju zemalja.
inicijator potpisivanja čalanice Evropske zajednice.
o
Rimski sporazum o zakonu koji će se primenjivati – 1980
Države članice Evropske zajednice su potpisale ovaj sporazum kojim se ustanovljava da će se u
međunarodnim ugovornim odnosima primenjivati : zakon zemlje na čijoj se teritoriji odvija delatnost koja
je predmet ugovora ili načela međunarodnog trgovinskog zakona.
o
Sporazum o zaštiti intelektualne svojine
Ova problematika koja sve više dobija na značaju u MP regulisana je u nekoliko međunarodnih
konvencija: Pariska konvencija 1883, Madridski sporazum 1891, Sporazum iz Haga 1934.
Svaki od sporazuma odnosi se na neki njen segment (pr Pariska – definiše pitanje registracije i zaštite
intelektualne svojine).
o
Sporazum o prevozu robe
Drumski prevoz robe – regulisan sporazumom iz Ženeve 1956, pomorski sporazumom iz Brisela 1924,
vazdušni Konvencijom iz Čikaga 1944, železnički sporazumom iz Berna 1890.
5.PRAVILA INCOTERMS
o
International Commercial terms
– međunarodna trgovinska pravila za tumačenje najvažnijih trgovinskih
izraza i transportnih klauzula i i zdala ih je Međunarodna trgovinska komora 1936.
o
Koriste se
u međunarodnim ugovorima i u određenom smislu umanjuju mogućnost nastanka sporova
između subjekata u međunarodnom poslovanju.
Period Rimskog carstva i u vreme starih grka, razvijale su se kultura, ekonomija i prvobitne
institucionalne forme koje su vodile ekspanziji društva.
Godine feudalizma, vratile su Evropu nekoliko istorijskih koraka unazad, međutim Krstaškim ratovima
Evropi se vraćaju stari Trgovački putevi i dolazo do ekonomske ekspanzije na Starom kontinentu.
Zapadno carstvo je nazadovali, Istočno je napredovalo.
o
Doba renesanse 1350-1600
Preteča modernog vremena, sa aspekta koncepta G bitnu ulogu imaju začeci
razmena faktora proizvodnje – pre svega se misli na kretanje radne snage (trgovina robljem)
Portugalski istraživači su trgovinu robljem raširili na sve kontinetne
(E,Azija,Amerika dr) i na taj način kretanje radne snage je dobilo globalni karakter.
Trgovina robljem
– tumači se kao princip dominacije jedne klase ljudi nad
drugom, i u tom konceptu mogu se naći određeni globalistički obrasci – formiranje standarda „onog koji
vlada“
o
Kolonijalna osvajanja i ekspanzija industralijalizma
Otkriće Amerki 1492 otvorilo je nova tržišta i prodor Evropljanja i velika kolonijalna osvajanja.
Duhovne vrednosti kojima je bio okrenut Istok zasnovane su na idejama krutosti i zatvaranja granica,
dok je Zapad sve više afirmisao otvorenost pluralizam.
Industrijska revolucija /18 vek/ omugućavala je stvaranje novih,ekonomski moćnih država VB,
Nemačka, Francuska i Amerika.
Trnasportna revolucija početak savremenog tržišta (biznis,konkurencija,ponuda,tražnja,komunikacija i
novac).
o
Megaglobalizacija – vreme hladnog rata i posle
U 20veku sve više je izražena ekonomska i politička polarizacija koja je pretvorena u hladni rat (SSSR -
socijalizam i Zapadne zemlje).
Padom Berlinskog zida 1989g otvaraju se novi tokovi savremene globalizacije i ona dobija mega
dimenziju. To je označilo otvaranje novog globalnog poretka zasnovanog na političkoj, ekonomskoj,
kulturnoj, informatičkoj i tehološkoj revoluciji, ali i zavisnosti.
o
Ciljevi globalizacije
: povezivanje država, otvaranje tržišta, borba za eliminisanje oružja za masovno
uništavanje, borba protiv siromaštva,ratova, jednakost među ljudima, slobodan protok robe,kapitala i ljudi
9.AKTUELNO SHVATANJE GLOBALIZACIJE
o
Globalizacija
– proces uspostavljanja globalnih vrednosti koje prevazilaze okvire pojedinih zemalja.
o
G predstavlja viziju ali i realnost. Procesom G upravljaju MMF,SB i STO.
o
Ekonomski su se povezivale razvijene zemlje i njima je odgovarala liberalizacija tržišta. Zemlje u razvoju
bez određenih protekcionističkih mera liberalizacijom svojih tržišta su produbljivale svoje siromaštvo
o
One nisu bile spremne niti ekonomski jake da se suoče sa konkurencijom razvijenih zemalja što je
pokrenulo procese tranazicije u tim zemljama kako bi se na ravnopravnijim osnovama uključile u
globalističke tokove.
o
Proces tranzicije u zemljama bivšeg socijalizma orjentisan je na tržišnu ekonomiju.
o
Procesi tranzicije i globalizacije su nužni procesi. G je svakako neminovnost sa kojim se susreće svako
društvo, i predstavlja uslov preživljavanja ali i razvoj nacionalnih privreda i država.
o
Različiti aspekti G doveli su i do različitih pristupa tom procesu, postoje 3 struje:
Hiperglobalisti – posmatraju novi svetski poredak kao nužnost. Nacionalni ciljevi su podređeni
međunarodnim što u krajnjoj liniji dovodi do gašenja nacionalne države.
Skeptici – gledaju na G kao tvorevini najjačih=Gigantske ekonomije (SAD,VB,Jap,Nem) stvorile su mit
G i to je licemeran put kapitala transnacionalnih kompanija razvijenih zemalja,
Transformacionalisti – po njima G ima i pozitivne i negativne aspekte. Po njima G predstavlja nužan
proces akomodacije nacionalnih privrda u međ.okruženju i tokovima, dok sa druge strane može dovesti
do stvaranja konflikta i još većeg raslojavanja unutar nacionalnog društva i na globalnoj društvenoj
sceni.
10.EKONOMSKI ASPEKT GLOBALIZACIJE
o
G označava proces i predstavlja bezuslovni tok promena kako na političkom i ekonomskom polju i ima
svoje negativne i pozitivne aspekte.
o
G donosi svetsko povezivanje, prevazilaženje nacionalne zatvorensti i slobodnog protoka ideja, stvara
megalomansku moć koja je u direktnoj sprezi sa profitom.
o
Moć i profit su efekti globalizacionih procesa, međutim tako se jaz između bogatih i siromašnih produbljuje.
o
Ključni fenomen ekonomske G je američka globalna moć koja se sprovodi preko globalnog sistema koji je
isključivo projektovan od strane Amerike.
o
Smatra se, da iza ovih procesa stoji savremni, globalistički kapitalizam koji sprovode multinacionalne i
transnacionalne kompanije (današnji kapital velikih korporacija čine 4 petine svetske ind.proiz)
o
Ekonomski odnosi na međ.nivou su i dalje u velikoj meri u senci protekcionizma, veliki broj carinskih i
necarinskih barijera otežava proces potpune liberalizacije tržišta. Tržište razvijenih zemalja ostaje u
izvesnom smislu monopol multinacionalnih kompanija, i zemlje u razvoju se susreću sa veoma snažnom i
nelojalnom konkurencijom razvijenih zemalja koje diktiraju pravce kretanja G.
o
Zemljama u razvoju je potreban kapital koji se nalazi u psedu razvijenih zemalja, jeftina radna snaga je je
bogadstvo-resurs nerazvijenih zemalja.
o
Velike kompanije da bi izbegle političku kontrolu u svojoj zemlji, otvaraju svoja sedišta u zemljama u kojima
je fiskalna i finansijska kontrola vrlo liberalna.
o
Nerazvijenim zemljama niska pruduktivnost i nerazvijenost nameće zavisnost od međunarodnih finansijskih
institucija.
o
Ekonomski aspekti G baziraju sena stvaranju velikih korporacija, seobi kapitala i produbljivanju svetske
podele rada i tehnološkom razvoju koji prevazilazi nacionalne okvire i ubrzava procese integracije.
o
Cilj nacionalnih privreda treba da bude utvrđivanje strategije uključivanja u svetske ekon.tokove.
11.DRUŠTVENI ASPEKTI GLOBALIZACIJE
o
Izražavaju se kroz: socijalni aspekt, moralne i kulturne vrednosti. Stavove pojedinaca i država prema
dr.državama itd.
o
Socijalni aspekt znači stvaranje određenih društvenih grupa i staleža, koji su povezani zajedničkim
interesom i socijalnim statusom, i podrazumeva i utvrđivanje ,moralnih i etičkih normi i vrednosti kao i
stvaranje većeg životnog standarda.
o
G nameće nove društvene norme i principe. Sa profitom kao mehanizmom za uspostavljenje društvenih
normi, dolazi se do velikih klasnih raslojavanja, pada kvaliteta života i marginalizacije nacionalnih država,
uspostavljenih vrednosti i institucija.
o
Uticaj megakapitala i profita dovodi do stvaranja centra (razvijene zem) i periferije sveta (neraz.zem)
o
Tehnološka revolucija je donela nova kretanja i trendove u društvu: posao radnika zamenjuju mašine pa on
postaje tehnološki višak (nezaposlenost), a sa druge strane intelektualni rad je sve više na ceni.
o
Pozitivni socijalni aspekti G doveli su do sve učestalijeg kretanja stanovništva preko nacionalnih granica.
Jača težnja ljudi za usavršavanjem.
o
Društveni aspekt G ogleda se i kroz kulturne i moralne norme vrednosti.
o
G kulturnih vrednosti doprinosi porastu socijalnih vrednosti i opštih znanja.
o
Procesi G u suštini snižavaju troškove za zadovoljenje ljudskih potreba ( internet – komunikacija –tel)
o
G je stvorila nove moralne vrednosti, i borba za opstanak je naglašena – cilj opravdava sredstvo – u cilju
stvaranja profita sva sredstva su dozvoljena.
o
Politički aspekt G na neki način odslikava današnje zapadne demokratije – ujedinjena Evropa ne odgovara
globalnim interesima SAD.
o
Inovativnost, pronicljivost i fleksibilnost malih država je ključ za otvaraje vrata koje su izgradile raz. zemlje.
12.TRANZICIJA
o
Predstavlja savremeni proces koji se odvija u društvu. Ekonomska tranzicija kao deo globalne tranzicije je
proces kroz koji na određenom stepenu društvene razvijenosti prolaze sve zemlje.
o
Tranzicija podrazumeva jasno proformulisanu strategiju u pravcu stvaranja konkurentskih pozicija u
tokovima međunarodne trgovine.
o
Proces tranzicije podrazumeva promenu društveno – političkog i ekonomskog uređenja.
o
Treba sprovesti niz reformi da bi se 1 zemlja priključila u međunarodne tokove. Potrbno je definisati
postojeći ambijent, odrediti ključne ekonomske faktore, stvoriti odgovarajuću infrastrukturu i predvideti
ekonomske i političke posledice sprovedenih reformi.
o
U procesu tranzicijemo razlikujemo sredstva i svrhu T.
o
Otvara mogućnosti međunarodne trgovine i dohodak u njoj jednak je privatnoj i javnoj proizvodnji,
investicijama i trgovinskom bilansu koji predstavlja odnos uvoza i izvoza. U otvorenoj privredni mogu da se
pojave suficit, deficit i ravnoeža međunarodnih tokova roba i kapitala.
o
Tu postoje 2 izvora dobara (dohodak i uvoz) i 4 upotrebe dobara (privatna potrošnja,javna potrošnja,
investicije i izvoz).
o
Razvoj proizvodnih snaga i otvorenost i zatvorenost privrede naposredno i posredno se održavaju na ulogu
i značaj spoljnotrgovinskog poslovanja.
19.TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI – Adam Smit
o
A.Smit polazi od pretpostavke društvene podele rada između 2 zemlje i prednosti koje dolaze od
specijalizacije unutar pojednih delatnosti, baziranih na takvoj podeli.
o
Apsolutna prednost predstavlja sposobnost jedne zemlje da proizvede određeni proizvod sa nižim
troškovima inputa od neke druge zemlje tj da ostvari najniže oportunitetne troškove.
o
Model koji se formira na osnovu pretpostavki:
Domaća zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda A (pr.120h)od strane zemlje 60h
Strana zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda B (120h) od domaće zemlje 60h.
Znači da će se domaća zemlja specijalizirati u proizvodnji proizvoda A, a strana za proizvodnju proizvoda B jer
tu imaju najniže oportunitetne troškove. Uslov specijalizacije je otvorenost privreda i pokretljivost.
o
Nedostaci: po ovoj teoriji ne postoje razlozi za međunarodnu trgovinu u slučaju da zemlja nema niže
oportunitetne troškove kod nijednog proizvoda u odnosu na druge učesnike na međunarodnom tržištu.
20.TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI – Dejvid Rikardo
o
On smatra da komparativne prednosti proističu iz slabije pokretljivosti faktora proizvodnje i da će se zemlja
bez obzira na odsustvo apsolutnih prednosti, specijalizovati u proizvodnji onog proizvoda u kojem ima
komparativne prednosti tj u proizvodnji onog proivoda gde ostvaruje veću produktivnost i niže oportunitetne
troškove.ipak će doći do međunarodne razmeneizmeđu 2 zemlje.
o
Model koji se formira na osnovu pretpostavki:
Domaća i strana zemlja proizvode 2 proizvoda
Domaća zemlja je produktivnija u proizvodnji oba proizvoda, od strane zemlje, što znači da domaća
zemlja ima apsolutne prednosti u proizvodnji oba proizvoda.
o
U uslovima međunarodne trgovine u slučaju komparativnih prednosti, specijalizacija u proizvodnji donosi
koristi i domaćoj i stranoj zemlji,uspostavlja se relativna cena u obe zemlje, povećava se obim trgovine u
obe zemlje, što omogućava povećanu potrošnju kod oba proizvoda.
21.TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE – Bertil Olin
o
U objašnjavanju uzroka međunarodne trgovine polazi od prva dva pitanja u razmatranju, a to su: koje robe
zemlja treba da izvozi, a koje da uvozi i kako se formiraju odnosi razmene između zemalja.
o
Ukazuje na to da različite zemlje imaju različitu raspoloživost i vrstu faktora proizvodnje i da specijalizacija
pojedine zemlje upravo zavisi od te raspoloživosti određenim faktorom proizvodnje.
o
Ističe da je i kretanje faktora proizvodnje bitan faktor kvantiteta i kvaliteta MT i da to kretanje predstavlja
supstituciju u kretanju proizvoda.
o
U ovoj teoriji on uvodi i faktore novca, cena i deviznog kursa.
o
Zaključci o uzrocima koji uslovljavaju MT do kojih je došao:
Uslovljena je razlikama u snabdbevenosti faktora proizvodnje subjekata koji učestvuju u toj trgovini
Uslovljena je različitim veličinama nacionalnog dohotka
Uslovljena je odnosom ponude i tražnje raspoloživih faktora proizvodnje i proizvoda.
o
Odgovori na gore postavljena pitanja:
Koji proizvodi će se razmenjivati na međunarodnom tržištu i u kojem odnosu razmene – zavisiće od
odnosa ponude i tražnje za tim proizvodima
Odnos ponude i tražnje proizvoda – usloviće odnos proizvodnih faktora i njihovog inteziteta u
proizvodnji pomenutih proizvoda
Odnos proizvodnih faktora usloviće i cene tih faktora.
