UVOD
Možemo slobodno postaviti pitanje, vezano za sam kraj XX i početak XXI veka,
koliko još ima pojmova u našem svakodnevnom životu koji su doživeli tako snažnu
ekspanziju svog značenja kao što je reč informacija.
U ovom radu će mo podobnije obraditi sveru informacionih tehnologija i sistema
u preduzeću. Savremeno poslovanje karakterišu brze promene u okruženju i sve veći
pritisak konkurencije. Menadžment poslovnih sistema mora stalno da pronalazi rešenja za
sve turbulentnije poslovno okruženje. Između ostalih i pitanje razvoja sopstvene strategije
u oblasti: poslovanja, automatizacije, integracije, informacije i iskorišćenja resursa. Ne
postoji područije gde ne postoji evidentan uticaj elemenata infirmacionih sistema,
posebno u delu tehnologije, metoda, standarda i informacionih sisema u užem smislu.
Sama konkurencija je sve ozbiljnija samom činjenicom da ima savremenija informaciona
rešenja. Nameće se potreba da poslovni sistem razvija strategije od kojih je i jedna
strategija razvoja informacionih sistema. Osnovni ratlog primene informacionih sistema
je u visokoj produktivnosti koju obezbeđuju savremena tehnološka rešenja.
Projektovanje informacionog sistema predstavlja jednu etapu u razvoju
informacionog sistema. Projektom se određuje sastav i svojstva novih informacionih
sistema koji zamenjuju postojeće informacione sisteme u radnim organizacijama i drugim
organizacionim sistemima. Do potrebe i zahteva za projektovanje novih informacionih
sistema dolazi onda kada organizacija tehnologija i tehnika obrade i proizvodnje
informacija u postojećim informacionim sistemima nisu više u stanju da pruže potreban
obim informacija zadovoljavajućeg kvaliteta.
Pod sistemom se podrazumeva skup elemenata koji su međusobno povezani tako
da predstavljaju određenu celinu koja kao takva egzistira. Naziv sistem potiče od grčke
reči “to sistema “ što označava celinu sastavljenu iz delova. Svaki sistem se sastoji od
podsistema , koji se dalje dele na komponente , a ovi na još manje delove, tako da svaki
od njih možemo smatrati izolovanim sistemom. Može se zaključiti da je pojam sistema
vezan za kompleksnost i interakciju. Informacioni sistem podrazumeva skup različitih
operacija nad informacijama neophodnim za odlučivanje u nekom organizacionom
sistemu, čiji je on podsistem. Informacioni sistem mora biti efikasna kombinacija ljudi i
uređaja , gde mašine služe za brzo i tačno rešavanje određenih procesa, a ljudi obavljaju
kreativnu analizu i odlučuju. Relacije između sastavnih delova informacionih sistema se
ostvaruju prenosom informacija. Informacioni sistem je komunikacioni sistem koji
proizvodi informacije. Ovaj sistem svojom delatnošću treba da omogući prikupljanje i
sistematizaciju izvornih podataka , prenos, memorisanje, ažuriranje, odnosno potrebno je
projektovati odgovarajuću datoteku ili bazu podataka koja će omogućiti efikasno
pretraživanje i dostavljanje podataka na mestu upotrebe čitav ovaj proces namenjen je da
se optimalno reši sistem upravljanja i funkcionisanja u razvoju nekog procesa.
1. POJAM INFORMACIONIH SISTEMA
1.1. Sistem
Sistem
je funkcionalni skup objekata i njihovih veza. Svaki od objekata u sistemu
posjeduje niz svojstava (atributa). Takođe i veze između pojedinih objekata (elemenata)
sistema se mogu opisati nizom atributa. Sistem intereaguje sa okolinom. Uticaj okoline
na sistem naziva se ulazom
dok se uticaj sistema na okolinu naziva izlazom. Takođe,
sistem može da intereaguje sa drugim sistemima. Veze sistema sa okolinom se može
ostvariti razmjenom materije, energije i informacija. Način na koji su elementi sistema
povezani određuje strukturu sistema. Struktura sistema direktno određuje funkcionisanje
sistema.
Sistemi se dijele na osnovu različitih kriterijuma na:
Po načinu kreiranje: - prirodne
- vještačke
Po stepenu apstrakcije: - apstraktni
- realni
Po promjenljivosti u vremenu: - statički
- dinamički
Po određenosti ponašanja: - deterministički
- stohastički
Po složenosti: - prosti
- složeni
Po povezanosti sa okolinom: - otvoreni
- zatvoreni
1.2. Podatak i informacija
Podatak
je kodirana predstava neke osobine, nekog koncepta, objekta, činjenice ili
događaja u realnom sistemu. Informacija
je protumačeni podatak odnosno znanje koje se
može "izvući" iz podatka. Podatak i informacija se koriste kao sinonimi. Podatak je
međutim objektivna kategorija dok je informacija subjektivna kategorija odnosno zavisi
od načina na koji neki pojedinac tumači ili koristi predstavljeni podatak. U okviru ovog
rada mi ćemo podrazumjevati da se podaci mogu reprezentovati na kompjuterski
prihvatljiv način, odnosno da se mogu kvantifikovati brojevima, karakterima, datumima
itd. Način na koji dolazi do formiranja podatka nas ne interesuje. Međutim, interesuju nas
procesi obrade podataka koji mogu da dovedu do kreiranja drugih podataka ili do
određene akcije. Mi ćemo pod informacionim sistemom podrazumjevati sistem koji svoje
veze sa okolinom obavlja razmjenom informacija. Napomenimo da informacioni sistem
ne mora biti zasnovan na rаčunaru ali da ćemo mi u okviru ovog rada razmatrati samo
one informacione sistema koji su realizovani na računaru. Ovakvi sistemi se nazivaju
CBIS (Computer Based Information Systems). Razvoj informacionih sistema posebno
postaje dinamičan šezdesetih godina kada se razvijaju sistemi za automatsku obradu
podataka.
1.3. Proučavanje informacionog sistema
Informacioni sistemi se proučavaju na različitom nivou na velikom broju škola i
3.
organizacije u kojoj se implementira. Naravno, očekuje se visok stepen saradnje
organizacije i projektana. Da bi se obavio uspešana razvoj informacioni sistem
neophodno je:
− obezbediti podršku rukovodstva firme;
− uključiti korisnike u sve faze razvoja;
− koristiti dokazane metodologije razvoja informacionog sistema;
− jasno definisanje ciljeva i zadataka sistema;
− usredsrediti se na najvažnije probleme i eventualne povoljnosti;
− jednostavan i adekvatan dizajn;
− dobar program obuke uključenih osoba;
− adekvatan plan uvođenja nakon završetka projekta;
− dobro definisan i organizovan program održavanja.
1.8. Faze u razvoju informacionog sistema
− Planiranje razvoja;
− Analiza i dizajn;
− Implementacija;
− Funkcionisanje i održavanje;
− Vrednovanje i kontrola.
Svaka od pomenutih faza se mora odraditi. Faze se mogu deliti na podfaze ili aktivnosti.
1.9. Planiranje razvoja informacionog sistema
Ova faza je deo strateškog planiranja jedne organizacije. Aktivnosti u okviru ove
faze su:
1. Identifikacija i definisanje problema.
Potreba za kreiranjem novog informacionog
sistema
potiču iz sledećih razloga:
− Problemi sa postojećim informacionim sistemom;
− Želja za iskorišćavanjem novih šansi i pogodnosti;
− Rastuća konkurencija;
− Potreba za efikasnijim korišćenjem informacija;
− Reorganizacija u organizaciji (spajanje, razdvajanje, i slično);
− Razvoj same organizacije;
− Promene na tržištu i okruženju.
2. Analiza postojećeg informacionog sistema.
Treba sagledati stanje hardvera, sistemskog
i aplikativnog softvera, informatičkih kadrova, troškova funkcionisanja; iskorišćenosti
postojećih resursa, te na kraju treba proceniti kvalitet, pravovremenost, primerenost
količine, načina prezentacije samih informacija koje postojeći sistem pruža.
3. Treba odgovoriti na pitanje što se promenama u informacionom sistemu želi postići.
4. Treba se odlučiti na uvođenje potpuno novog ili modifikovanog informacionog
sistema.
Da bi se ovo postiglo treba uporediti koje će se funkcije iz postojećeg sistema
zadržati, koje će biti modifikovane a koje će biti uvedene. Treba zatim razmotriti
organizaciju podataka i klasa podataka, baza podataka itd. Na osnovu razlika između
projektovanog i trenutnog informacionog sistema donosi se odluka o tipu promena u
informacionom sistemu.
4.
5. Projektovanje logičke strukture baze podataka.
Ovaj deo se realizuje na nivou entiteta
(objekata) i veza među njima (ERWIN).
6. Definisanje koncepcije tehničke podrške.
Na osnovu ciljeva koji se žele postići
informacionim sistemom, veličine organizacije itd donosi se odluka o obimu i strukturi
računarskih resursa, komunikacione i periferijske opreme, sistemskog softvera, itd. Kod
hardvera treba obezbijediti:
− visoku integraciju;
− modularnu izgradnju (hardverski sistem bi trebao da zaživi na relativno malom
procentu nominalne opreme i da se naknadnim ugradnjama samo postižu poboljšavanja i
proširivanja primene);
− visoka pouzdanost, sigurnost i raspoloživost (na kritičnim mestima treba predvideti
dupliranje kapaciteta);
− lako održavanje.
Sistemski softver treba da obezbedi:
− Modularnost;
− User frendly okruženje;
− podrška drugim programskim alatima;
− efikasno korišćenje postojeće opreme;
− jednostavno održavanje.
7. Definisanje modela kadrovske podrške. Ovo se odnosi na način kako su organizovani
delovi i pojedinci u organizaciji kojima je povereno vođenje poslova u domenu
informacionog sistema.
8. Specifikacija potrebnih ulaganja.
Ova stavka obuhvata procenu ulaganja u sljedeće
elemente informacionog sistema:
− hardver;
− sistemski softver, softver za rad sa bazama podataka;
− softver za automatizaciju kancelarijskog poslovanja;
− razvoj i obuku informatičkih kadrova.
9. Analiza izvodljivosti projekta. Kada se ovo analizira treba voditi računa o sledećem:
− Tehnička izvodljivost (obezbeđivanje hardvera i softver);
− Ekonomski (da li se mogu obezbediti sredstva i da li će dalje poslovanje informacionog
sistema biti isplativo);
− Zakonski (da li postoje zakonske smetnje za rad zamišljenog informaciong sistema.
Primer kada to nije baš onako kako zamislimo je naša studentska služba. Naime,
informacioni sistem univerziteta je predvideo mogućnost online prijavljivanja ispita. Ovo
postiže automatizaciju ove funkcije, problemi su nastali kada se uočilo da po zakonu
ispitna prijava studenta mora da bude u dosijeu. Ovo je sprečilo automatski unos rezultata
ispita i dosta devastiralo prvobitno zamišljenu proceduru);
− Operacionalni (da li će sistem biti prilagođen podršku ljudima koji će ga koriste);
− Planski (da li se sistem može realizovati na vreme).
10. Utvrđivanje prioriteta i izbor projektanta.
Informacioni sistem se uvodi na
najkritičnijim mestima prvo (mestima koja su vezana za najveći broj radnika, ili za
najviše rukovodstvo, ili za najvažnije poslove firme).
11. Planiranje realizacije projekta. Ovo je složena faza koja se poverava nekom
stručnjaku iz oblasti organizacije rada.
ORGWARE
(organizacija
)
6.
2. INFORMACIONI SISTEMI
Informacioni sistem u najopštijem smislu je svaki sistem razvijen u cilju
kreiranja, sakupljanja, čuvanja, prenosa, obrade i interpretacije informacije. Informacijom
se ovde smatra znanje ili dopuna znanja, a predstavlja se podacima. Informacioni sistemi
se mogu bazirati i samo na pisanoj i usmenoj komunikaciji, ali je verovatnije da će
zahtevati upotrebu računara za upravljanje sakupljanjem, čuvanjem, obradom i
distribucijom informacija. Istu informaciju mogu da upotrebe ljudi na različite načine i u
različita vremena. Računari omogućuju efikasnost i mogućnosti informacionih sistema
koji ne postoje bez njih. Informacioni sistem je obično jedan od podsistema poslovnog
sistema. Proizvodni sistem predstavlja osnovu dobijanja proizvoda potrebnih za
zadovoljenje pojedinaca, društva u celini i razvoja privrednog sistema svake zemlje.
Proizvodni sistem predstavlja osnovni deo ukupnog, poslovnog sistema preduzeća koji
ima zadatak da transformiše ulazne komponente: materijal, energiju i informaciju u
proizvod zadatih , na bazi istraživanja tržišta, karakteristika u cilju podmirenja potreba
rasta standarda pojedinaca i društva u celini.Proizvodni sistem definisan je spregom
tehnološko- tehničke i ekonomsko – društvenih podsistema kome je cilj da
transformisanjem materijala- sirovine kao ulaza u sistem poveća vrednost tog ulaza.
Proces proizvodnje karakteriše složenost informacija koje se prikupljaju,
obrađujui na osnovu kojih se donose odgopvarajuće odluke. Informacioni sistem je ovde
skup normi , postupaka, određenih sredstava –potrebnih za prikupljanje, memorisanje,
obradu i emitovanje informacija prema okruženju sistema ili za potrebe samog sistema u
cilju donošenja adekvatnih odluka . Cilj je projektovanje informacionog sistema
proizvodnje poboljšanja informacija u smislu da postanu tačne, prikladne i odgovarajuće
za razne nivoe proizvodnje u organizacionoj celini koje obuhvata poslove proizvodnje.
Elementi informacionih sistema. Za uspešno odvijanje svih aktivnosti:
prikupljanja, obrade, izgrađen sistem treba da bude sinteza četiti elementarna podsistema:
LIFEWARE (kadrovi)
Hardver - predstavlja materijalnu osnovu IS gde ubrajamo elektronski računar, ulazno-
izlazne uređaje, uređaje za prenos podataka na daljinu i ostalu opremu neophodnu za
obradu podataka.
Softver - obuhvata nematerijalne elemente IS: programe, rutine, procedure, organizaciju,
obradu podataka, i eksplataciju rezultata obrade podataka, sa posebnim naglaskom ne
obezbeđuje informacije.
Kadrovi - su timovi stručnjaka organizatora električne obrade podataka, sistem
