VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA-BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Osnovi računarske tehnike
Tema:
Digitalne kamere
Mentor
:
Student
:
Prof. dr Đorđe Dinovicni Jovanović Nevena
asistent: Dragan Spiridonov Broj indeksa 153/12
Beograd, novembar 2012
SADRŽAJ
Uvod..........................................................................................................3
1.Istorija fotografije i snimanja..............................................................4
2. Pojam i vrste digitalne kamere...........................................................6
3. CCD senzor kao deo digitalne kamere..............................................9
4.Vrste digitalnih (filmskih) kamera...................................................11
4.1.Studijske kamere (za TV studio)....................................................................11
4.2.EFP kamere......................................................................................................12
4.3.ENG kamere i druge u istom stilu..................................................................12
4.4.Digitalne filmske kamere.................................................................................13
5.Razlika profesionalnih i amaterskih digitalnih kamera.................14
Zaključak...............................................................................................17
Literatura...............................................................................................18
2
1.Istorija fotografije i snimanja
Aristotel i Euklid
su prvi proučavali “kameru” sa “igličastim” otvorom (
pinehole
). To
je svetlo-nepropusna kutija koja poseduje mali otvor na jednom kraju, kroz koji svetlost prolazi
projektujući obrnutu sliku na suprotnom zidu.
Vizantijski matematičar i arhitekta
Antemije
(poznat po tome što je dizajnirao Aja-
Sofiju) oko petstote godine, koristio je kameru obskuru u svojim eksperimentima.
„Kamera
obskura“
(
camera obscura
), što u prevodu znači zatvorena mračna soba, je naprava koja
projektuje sliku svog okruženja na “ekran”. Korišćena je za crtanje i zabavu, i jedan je od izuma
koji su vodili ka fotografiji. Naprava može biti u obliku kutije ili sobe sa jednim otvorom na
kraju. Svetlo koje iz spoljašnje sredine prolazi kroz otvor, pada na površinu gde se slika prikazuje
okrenuta za 180 stepeni. Slika je mogla da se prokektuje na papir i prikaz je bio prilično realan i
precizan. Prve „kamere obskure“ bile su velike sobe ili šatori. Zahvaljujući eksperimentima
Roberta Bojla i Roberta Huka
, ovaj uređaj je postao manji i lakši za upotrebu. U to vreme su ih
na svojim putovanjima koristili, slikari amateri, ali i profesionalci (
Kanaleto, Rejnolds
).
1
Slika 1: Izgled stare kamere
1
Veljović, A., Radojičić, M., Vesić, J.,
Menadžment informacioni sistemi
,
ICIM-Izdavački centar za industrijski
menadžment, Kruševac, 2006, str.79.
4
Godina 1826. se vezuje za pojavu prve
trajne
fotografije koju je napravio izumitelj
Jozef Nićifor
Niče
. Njegove fotografije bile su izrađene pomoću poliranog tanjira, napravljenog od posebne
metalne legure, prekrivenog derivatom petroleja, čudnog imena “bitumen Judeje”. Bitumen se
stvrdne kada se izloži svetlosti, a materijal koji se ne stvrdne se ispere. Posle ispiranja ostaje čist
otisak koji se potapa u mastilo i potom štampa. Nićifor je eksperimentisao i sa srebrom i kredom
koji potamne u dodiru sa svetlom. Njegova prva sačuvana fotografija iz 1826. godine je pogled sa
prozora u Le Gras-u (La cour du domaine du Gras). Nićifor je umro od moždanog udara 1883.
godine. Svoje beleške ostavio je saradniku
Luisu Dageru
. Dager je otkrio dve krucijalne stvari.
Pre fotografisanja (slikanja) je srebro izložio isparenjima joda (
Iodine
), a pošto bi fotografisao,
izložio bi srebro isparenjima žive (mercury). Ovaj postupak bi pravio nevidljivu sliku. Slika bi se
videla tek pošto bi tanjir bio ispran u rastovoru vode i soli
(fiksator).
Ovaj proces je dobio ime
dagerotipizacija
(daguerreotype).
Krajem 1838. godine Luis je napravio fotografiju jedne pariske ulice (Boulevard du
Temple). Slika je nastala kao proizvod desetominutne ekspozije, tako da se saobraćaj na ulici nije
video, ništa osim zgrada i čistača cipela na ćošku. U januaru naredne godine objavio je otkriće, i
francuska Vlada je otkupila patent, proglasivši ga javnim dobrom. Usledila su usavršavanja
principa dragerizacije od strane
Istmena i Talbota. Robert Kornelijus
, američki hemičar i
pionir u oblasti fotografije, zabeležio je prvi portret u oktobru 1839. Taj autoportret bio je prva
fotografija čoveka ikada.
Slika 2: Kamera u Drugom svetskom ratu
5
