UNIVERZITET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE
Odjeljenje Bijeljina
SEMINARSKI RAD
PREDMET:UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO
TEMA:“Definisanje, razvoj i područje
izučavanja upravljačkog računovodstva“
Student: Mentor:
Smajlović Adnan
Doc dr Predrag
Jovanović
Bijeljina,maj, 2013 godine
UNIVERZITET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE
SADRŽAJ
UVOD..................................................................................................................................2
1.UPRAVLJANJE KAO PROCES ....................................................................................3
2. INFORMACIJE KAO PREDUSLOV UPRAVLJANJA ...............................................3
3. RAČUNOVODSTVO KAO IZVOR INFORMACIJA ..................................................4
4. UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO .......................................................................5
4.1.Pojam –upravljačko računovodstvo ..............................................................................5
4.2.Obračun troškova i učinaka-pogonski obračun .............................................................6
4.3.osnovne teorije troškova i cena .....................................................................................6
4.3.1.pojam i organizacija proizvodnog procesa ................................................................6
4.3.2.troškovi i učinci u proizvodnim preduzećima ...........................................................7
4.3.3.klasifikacija troškova .................................................................................................7
4.4.Sistemi obračuna troškova ............................................................................................8
4.5.Osnove za izradu kalkulacija ........................................................................................8
4.5.1.struktura kalkulacije ..................................................................................................9
4.5.2.pretkalkulacija i naknadna kalkulacija ......................................................................9
4.5.3.kalkulacija cene koštanja u masovnoj i serijskoj proizvodnji ...................................9
4.6.Principi procenjivanja-vrednovanje zaliha .................................................................10
4.7.Dokumentacija koja prati obračun proizvodnje .........................................................10
4.8.Knjigovodstveno praćenje troškova proizvodnog procesa u sistemu obračuna po
stvarnim tr..........................................................................................................................10
4.8.1.funkcija klase 9-obračun troškova i učinaka ............................................................11
4.9.Obračun rezultata poslovanja u poslovnom upravljačkom računovodstvu ................11
4.10.Pogonski obračunski list ...........................................................................................12
4.11.Sistem obračuna po standardnim troškovima ...........................................................12
4.11.1.suština,metodologija i prednosti sistema obračuna po standardnim
troškovima .............................................................................................................................
..............12
ZAKLJUČAK...................................................................................................................14
LITERATURA .................................................................................................................15
2
UNIVERZITET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE
1. UPRAVLJANJE KAO PROCES
Upravljanje postaje sve važnijim od momenta kada rad postaje sve specijalizovaniji, a
broj operacija se povećava, dok razvoj novih tehnologija stvara i probleme i dileme u
poslovanju. Isto tako i kompleks medjuljudskih odnosa u uslovima razvoja novih
tehnologija konstantno dovodi do novih izazova za funkciju upravljanja. I upravo zbog
naglog povećanja značaja upravljanja u preduzeću, mnoga istraživanja u različitim
disciplinama koncentrišu se prije svega na problematiku upravljanja u preduzeću.
Rezultat svih tih napora i različitih pristupa upravljanju, jeste i doprinos računovodstva,
finansija, marketinga, psihologije i drugih naučnih disciplina (a u isto vrijeme i funkcija u
preduzeću) poboljšavanju načina razmišljanja i postavljanju novih odnosa u oblasti
upravljanja.
Savremeno upravljanje poslovanjem preduzeća je rezultat sinteze i primjene znanja i
analitičkih pristupa razvijenih u brojnim naučnim disciplinama. Uslijed toga je i jedan od
centralnih problema u upravljanju preduzećem sadržan u uspostavljanju ravnoteže-
balansa, izmedju različitih pristupa upravljanju, s jedne strane i potrebe primjene
prikladnog koncepta u specifičnim situacijama koje iziskuje odredjeni problem, s druge
strane.
Efikasno upravljanje podrazumjeva postojanje sljedećih preduslova:
konkurentsko tržište proizvoda ili usluga,
dominaciju ekonomske nad društvenom ulogom preduzeća,
profesionalizam u obavljanju menadžmentske aktivnosti,
postojanje korporativne organizacije i
postojanje tržišta dionica.
Za razumjevanje procesa upravljanja (menadžmenta) značajno je indentifikovanje
osnovnih funkcija koje zajedno čine ovaj proces. Pri tome, različiti autori nude različite
nazive za funkcije upravljanja. No, može se reći da je sasvim prihvatljivo mišljenje J.
Masia koji govori o sedam aktivnosti upravljanja:
1. O d l u č i v a nj e – proces izbora izmedju alternativnih akcija (odluka);
2. O r g a n i z a c i j a – proces odredjivanja strukture i alokacije poslova;
3. K a d r o v a nj e – proces selekcije, probnog rada i promocije kadrova;
4. P l a n i r a nj e – proces u kome rukovodilac anticipira budućnost i pronalazi
alternativne poteze koje može povući u poslovanju;
5. K o n t r o l i s a nj e – proces mjerenja tržišnih karakteristika i vodič ka
ostavrenju osnovnih ciljeva preduzeća;
6. K o m u n i c i r a nj e – proces u kome se ideje prenose drugim radi realizacije
planiranih poslovnih rezultata; i
7. V o dj s t v o – proces u kome se obavlja subordinacija radi ostvarenja zajedničkih
ciljeva.
Medjutim, ne treba izgubiti iz vida činjenicu da svaka organizacija zapravo predstavlja
skup različitih pojedinaca i grupa pojedinaca; da svaki pojedinac ima svoje potrebe i
razloge ulaska u organizaciju, da se potrebe mjenjaju, kako pojedinca tako i grupe; da
4
UNIVERZITET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE
vodjstvo preduzeća mora težiti da zadovolji sve različite potrebe, pobude i razloge svih
pojedinaca i grupa (radnika, akcionara, kreditora, kupaca i dr.); da zadovoljenje svih ovih
potreba mora biti praćeno i efikasnošću i efektivnošću organizacije.
Očigledno je da je proces upravljanja poslovanjem veoma složen jer traži od rukovodioca
da podjednako dobro organizuju proces poslovanja, izaberu prave kadrove, motivišu ih
na efikasan rad, planiraju realno i profitabilno poslovanje, komuniciraju sa zaposlenima,
kontrolišu proces poslovanja i donose operativne i strateške poslovne odluke.
U ovom nizu permanentnih aktivnosti koje čine proces upravljanja, donošenje poslovnih
odluka predstavlja svakako najosetljiviju fazu, ili bolje rečeno čin, jer pogrešno donijeta
odluka može ugroziti ne samo rast i razvoj organizacije, već i njen opstanak.
Na prečac donesene odluke trebalo bi da predstavljaju danas samo vrlo rijetke izuzetke,
sa obzirom na posljedice koje sobom povlače. Poslovna odluka treba da proistekne na
osnovu procesa planiranja i kontrole ostvarenja planskih veličina u operativnom smislu,
odnosno da omogući planiranje i kontrolu poslovanja u strateškom pogledu.
Donijeti poslovnu odluku od strane pojedinca- znači izvršiti odredjen izbor, jer se bira
izmedju dvije ili više alternativa. Prema njenoj suštini i elementima, odluka redovno ne
predstavlja momentalni intuitivni izraz volje, već rezultat smišljenog prosudjivanja i
saznanja pojedinca.
Svaka poslovna odluka koju donosi pojedinac mora da prodje sve faze procesa do njenog
donošenja, a to znači:
da se mora unaprijed utvrditi cilj koji tom odlukom treba postići,
da treba definisati konkretan problem koji ovom odlukom treba riješiti,
da je neophodno obezbjediti podatke i odgovarajuće informacije za donošenje
optimalne odluke,
da je obavezno izvršiti analizu i ocjenu dobijenih podataka i informacija,
da je potrebno formulisati odredjena prognoziranja dejstva takve odluke,
da treba definisati rješenja konkretnog problema koja omogućava ova odluka i
da, konačno treba definisati i formirati samu poslovnu odluku.
Razumije se da je ovo okvirni obrazac procedure u procesu donošenja poslovne odluke i
da se u praksi moraju respektovati i izvjesna odstupanja, zavisno od konkretnog
poslovnog cilja, problema i konkretne odluke kojim treba postići taj cilj i riješiti problem.
Jer, postoji nekoliko vrsta poslovnih politika (osnovna, tekuća, razvojna), od kojih svaka
traži odgovarajuće odluke za svoju uspješnu realizaciju. Isto tako, treba imati na umu da
se poslovno odlučivanje kao aktivnost upravljanja poslovanjem mora zasnivati na
respektovanju osnovnih kriterijuma za odlučivanje. Ti kriterijumi su prije svega
finansijske prirode, jer se svaka poslovna odluka verifikuje kroz njeno dejstvo na
osnovne finansijske parametre – ekonomičnost, likvidnost, sigurnost, nezavisnost i
profitabilnost.
Donijeta poslovna odluka postaje planska veličina koja je predmet kontrole, kako bi se
organizacija kao cjelina kretala ka ostvarenju željenih – zadatih planskih veličina.
5
