Diskreciono gonjenje maloletnih učinilaca krivičnih dela
ТМ
Г
. XXXV
Бр
. 2
Стр
. 403-420
Ниш
април
-
јун
2011.
UDK 343.13:343.137.5
Оригинални
научни
рад
Војислав
Д
.
Ђурђић
Примљено
: 26. 2. 2011.
Универзитет
у
Нишу
Правни
факултет
Ниш
ДИСКРЕЦИОНО
ГОЊЕЊЕ
МАЛОЛЕТНИХ
УЧИНИЛАЦА
КРИВИЧНИХ
ДЕЛА
Резиме
Први
део
рада
садржи
уопштено
излагање
о
начелу
легалитета
и
начелу
опортунитета
кривичног
гоњења
,
у
овиру
којег
се
дефинише
појам
и
објашњава
значење
,
обим
примене
и
међусобни
однос
ових
начела
.
Потом
су
анализирани
сви
законом
прописани
случајеви
дискреционог
кривичног
гоњења
у
поступку
према
малолетницима
Србије
.
Иако
је
начело
легалитета
основно
начело
кривичног
гоњења
и
у
посту
-
пку
према
малолетницима
,
све
је
више
прописаних
одступања
од
овог
начела
,
чиме
се
шири
обим
важења
начела
дискреционог
гоњења
.
У
раду
су
најпре
ана
-
лизирани
законски
услови
за
примену
начела
дискреционог
гоњења
пре
покре
-
тања
поступка
према
малолетницима
:
кад
се
ради
о
лакшим
кривичним
делима
,
кад
се
малолетник
налази
на
извршењу
казне
и
случај
условног
покретања
пос
-
тупка
.
Даље
излагање
се
односи
на
примену
дискреционог
гоњења
у
покрену
-
том
поступку
.
Аутор
тумачи
да
су
то
посебни
законски
основи
за
обуставу
пос
-
тупка
,
те
их
зато
објашњава
као
обуставу
поступка
због
нецелисходности
и
као
условну
обуставу
поступка
.
Кључне
речи
:
кривично
гоњење
,
начело
легалитета
,
начело
дискреционог
гоњења
,
поступак
према
малолетницима
,
обустава
поступка
УВОДНЕ
НАПОМЕНЕ
Поред
бројних
специфичности
којима
се
одступа
од
опште
форме
кривичне
процедуре
,
поступак
према
малолетницима
у
Срби
-
404
ји
се
већ
традиционално
одликује
бројнијим
одступањима
од
начела
легалитета
него
редовни
кривични
поступак
.
Са
сваком
новелом
пос
-
тупка
према
малолетницима
у
последњој
деценији
,
све
више
се
ши
-
рило
дискреционо
гоњење
малолетних
учинилаца
кривичних
дела
.
Дискреционо
гоњење
установљено
је
као
овлашћење
јавног
тужиоца
којим
се
може
користити
пре
покретања
судског
поступка
према
ма
-
лолетницима
,
али
и
у
припремном
стадијуму
већ
започетог
поступка
.
Закон
о
малолетним
учиниоцима
кривичних
дела
и
кривичноправној
заштити
малолетника
("
Сл
.
Гласник
РС
",
бр
. 85/2005)
предвиђа
пет
случајева
у
којима
кривично
гоњење
није
обавезно
већ
је
препуштено
дискреционој
оцени
јавног
тужиоца
.
Та
одступања
од
начела
легали
-
тета
кривичног
гоњења
могу
се
означити
као
: (1)
дискреционо
гоњење
малолетника
за
лакша
кривична
дела
, (2)
дискреционо
гоњење
кад
се
малолетник
већ
налази
на
извршавању
кривичне
санкције
, (3)
условно
покретање
поступка
према
малолетницима
, (4)
обустава
поступка
због
нецелисходности
и
(5)
условна
обустава
поступка
.
Сви
побројани
случајеви
примене
начела
опортунитета
у
по
-
ступку
према
малолетницима
анализирани
су
у
овом
раду
,
према
по
-
зитивном
праву
Србије
.
Пре
те
расправе
било
је
целисходно
да
се
де
-
финишу
начело
легалитета
и
начело
дискреционог
гоњења
,
како
се
друкчије
означава
дискреционо
гоњење
,
а
затим
објасни
значење
и
обим
примене
ових
начела
,
како
би
се
боље
разумела
тумачења
веза
-
на
за
ова
начела
у
поступку
према
малолетницима
.
УОПШТЕНО
О
НАЧЕЛУ
ЛЕГАЛИТЕТА
И
НАЧЕЛУ
ОПОРТУНИТЕТА
Начело
легалитета
важи
само
за
кривичних
дела
која
се
гоне
по
службеној
дужности
и
у
бити
значи
обавезу
јавног
тужиоца
да
предузме
кривично
гоњење
,
тј
.
да
захтева
покретање
кривичног
по
-
ступка
и
да
га
одржава
у
току
,
кад
се
стекну
законом
предвиђени
ус
-
лови
.
Начело
легалитета
треба
да
важи
за
кривично
гоњење
и
у
току
кривичног
поступка
а
не
само
код
његовог
покретања
,
у
противном
,
било
би
дерогирано
(
Грубач
, 2004, 152).
По
овом
начелу
,
предузима
-
ње
кривичног
гоњења
не
зависи
од
воље
тужиоца
,
као
што
код
наче
-
ла
официјелности
не
зависи
од
воље
оштећеног
.
Јавни
тужилац
је
ов
-
лашћен
да
цени
само
законитост
,
а
не
и
целисходност
кривичног
го
-
њења
.
Он
само
оцењује
да
ли
су
се
стекли
стварни
и
правни
услови
за
гоњење
,
па
кад
закључи
да
су
се
стекли
,
обавезан
је
да
кривично
гони
.
Стварни
услови
су
испуњени
ако
из
прикупљеног
доказног
ма
-
теријала
произлази
основана
сумња
да
је
одређено
лице
извршило
кривично
дело
.
Правни
услови
су
испуњени
ако
постоје
сви
закон
-
ски
елементи
бића
кривичног
дела
и
све
процесне
претпоставке
за
покретање
поступка
,
а
нема
процесних
сметњи
за
кривично
гоњење
(
као
што
су
нпр
.
амнестија
,
помиловање
и
сл
.).

406
својство
супсидијарног
тужиоца
и
захтевати
покретање
кривичног
поступка
.
За
постизање
сагласности
или
обештећења
жртве
,
прили
-
ком
уређења
сваког
случаја
дискреционог
гоњења
има
смисла
пред
-
видети
поступак
медијације
између
оштећеног
и
учиниоца
,
али
тако
да
се
не
претвори
у
препреку
која
ће
спречавати
примену
опортуни
-
тета
гоњења
.
Основна
сврха
експанзије
дискреционог
гоњења
најчешће
ви
-
ди
у
повећању
ефикасности
поступка
и
растерећењу
судова
.
Зарад
прецизности
и
свеобухватнијег
сагледавања
,
може
се
рећи
да
ди
-
скреционо
кривично
гоњење
у
бити
представља
диверзиони
модел
,
проткан
идејама
консесуалне
и
ресторативне
правде
,
чија
је
сврха
рационализација
кривичног
поступка
и
постизање
неких
ванпроце
-
сних
и
политичких
циљева
.
У
том
смислу
се
као
циљ
увођења
ди
-
скреционог
гоњења
у
кривични
поступак
наводи
проналажење
ефи
-
каснијих
и
хуманијих
мера
социјалне
и
правне
реакције
према
поје
-
диним
учиниоцима
кривичних
дела
(
Васиљевић
,
Грубач
, 2002, 453).
У
упоредном
праву
се
прописују
случајеви
дискреционог
гоњења
ра
-
ди
постизања
и
неких
политичких
циљева
или
ефеката
сличних
оним
које
производи
примена
појединих
кривичноправних
института
због
које
изостаје
кажњавање
у
окончаним
кривичним
поступцима
.
Ди
-
скреционо
гоњење
из
политичких
разлога
предвиђа
се
кад
би
гоње
-
њем
настала
опасност
за
настанак
велике
штете
по
државу
,
кад
је
осумњиченом
изречена
мера
протеривања
из
земље
или
ради
очува
-
ња
добрих
међудржавних
дноса
и
из
сличних
политичких
разлога
.
За
другопоменути
правац
везују
се
случајеви
дискреционог
гоњења
код
којих
се
као
разлог
за
негоњење
узима
очекивани
исход
кривичног
поступка
(
ослобођење
од
казне
,
небитне
споредне
казне
и
сл
).
Као
разлози
целисходности
који
уједно
детерминишу
сврху
дискрецио
-
ног
гоњења
још
се
наводе
:
мали
значај
кривичног
дела
,
незнатна
штета
,
чињеница
да
је
штета
већ
надокнађена
,
нека
„
лична
својства
оптуженог
“ (
опширније
: E. Kern und C. Roxin, 1976, 61) „
дејство
кри
-
вичног
поступка
на
јавност
“ (
Живановић
, 1941, 31), „
потреба
благо
-
наклоног
поступања
према
окривљеном
из
криминалнополитичких
разлога
“(
Васиљевић
, 1981, 122),
разлози
процесне
економије
,
обзири
према
породици
учиниоца
кривичног
дела
, „
обзири
према
захтевима
државне
политике
у
међународним
односима
“ (
Грубач
, 2004, 152),
и
слично
.
Будући
да
оба
начела
важе
у
пољу
официјелности
и
да
могу
паралелно
егзистирати
у
истом
систему
јавне
кривичне
тужбе
,
од
принципијелног
и
практичног
је
значаја
у
каквом
се
односу
налазе
начело
легалитета
и
начело
дискреционог
гоњења
.
Најраспрострање
-
није
је
гледиште
да
су
то
два
самостална
али
супротстављена
начела
,
мада
се
у
многим
радовима
о
начелу
опортунитета
не
излаже
као
о
посебном
процесном
начелу
пошто
се
оно
схвата
само
као
„
опозит
407
начелу
легалитета
“ (
види
:
Шкулић
, 2009, 97)
Међутим
,
имајући
у
ви
-
ду
суштину
начела
легалитета
и
начела
дискреционог
гоњења
,
њихо
-
ве
разлике
и
сличности
,
особито
циљеве
због
којих
се
установљава
-
ју
,
може
се
закључити
да
се
она
међусобно
сасвим
не
искључују
.
Кад
се
тако
тумачи
њихов
однос
,
постаје
разумљиво
зашто
данас
скоро
да
нема
законодавства
које
установљава
важење
једног
или
другог
начела
у
чистом
облику
,
без
икаквих
одступања
.
Ова
два
,
у
време
настанка
посве
супротстављена
система
–
систем
кривичног
гоњења
заснован
на
начелу
легалитета
и
систем
заснован
на
начелу
дискре
-
ционог
гоњења
,
претрпела
су
многе
значајне
промене
у
свом
развоју
,
најпре
у
практичној
примени
а
потом
и
на
законодавном
плану
.
За
-
конодавци
су
у
случајевима
несагласја
усвојеног
начела
и
јавног
ин
-
тереса
,
посезали
за
правним
инструменима
ограничења
тог
начела
(
у
систему
кривичног
гоњења
заснованом
на
начелу
дискреционог
го
-
њења
)
или
за
прописивањем
изузетака
од
његове
примене
(
у
систему
заснованом
на
начелу
легалитета
),
те
би
се
могло
рећи
да
данас
пре
постоји
тенеденција
њиховог
приближавања
него
супротстављања
.
Временом
је
и
нетрпељивост
заговорника
једног
и
другог
начела
све
више
сплашњавала
.
Отуда
је
и
разумљива
појава
посве
прихватљи
-
вог
гледишта
да
се
у
системима
уређења
кривичне
тужбе
који
нису
утемељени
на
начелу
дискреционог
гоњења
ово
начело
тумачи
као
корективно
и
комплементарно
начело
кривичног
гоњења
у
односу
на
основно
–
начело
легалитета
. (
Ђурђић
, 20029, 22)
Схвата
се
,
наи
-
ме
,
као
одступање
од
начела
легалитета
и
као
његова
допуна
(
Пих
-
лер
, 1989, 234),
али
само
кад
је
у
закону
предвиђено
,
кад
је
у
самом
закону
оцењено
да
је
то
потребно
.
У
вези
са
односом
начела
легалитета
и
начела
дискреционог
гоњења
интересантно
је
сагледати
ново
законско
решење
српског
за
-
конодавца
о
условном
одлагању
кривичног
гоњења
,
установљено
по
-
следњом
новелом
процесног
законика
.
Наиме
,
може
се
поставити
питање
да
ли
на
однос
ових
начела
утиче
новоустановљена
обавеза
јавног
тужиоца
да
пре
сваког
покретања
судског
поступка
(
за
криви
-
чна
дела
са
запрећеном
новчаном
казном
или
казном
затвора
до
три
године
)
испита
има
ли
могућности
за
примену
условног
одлагања
го
-
њења
(
чл
. 236.
ст
. 9.
ЗКП
Србије
).
Према
слову
закона
,
након
прије
-
ма
кривичне
пријаве
,
пре
него
подигне
оптужни
предлог
или
предло
-
жи
спровођење
неке
истражне
радње
,
јавни
тужилац
је
дужан
да
ис
-
пита
постоји
ли
могућност
за
одлагање
кривичног
гоњења
.
Чини
се
да
је
установљавањем
ове
обавезе
дерогирано
начело
легалитета
,
јер
јавни
тужилац
није
дужан
да
кривично
гони
иако
су
се
стекли
закон
-
ски
услови
за
покретање
кривичног
поступка
.
Тиме
начело
дискре
-
ционог
гоњења
гоњења
постаје
основно
начело
за
кривична
дела
са
прописаном
новчаном
казном
или
казном
затвора
до
три
године
.
То
је
значајно
концепцијско
одступање
:
до
последње
новеле
процесног
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti