Prva predispitna obaveza

(domaći rad)

iz predmeta Međunarodna finansijska revizija

1. Objasnite klauzulnu vezu između industrijske revolucije (začete u
Velikoj Britaniji) i pojave revizije

Krajem srednjeg veka, sa pojavom velikih trgovačkih kuća u Italiji, zaživela je

ideja o maksimalizaciji profita, a trgovanje se više nije svodilo samo na pojedince,
trgovačke putnike, već je sada postalo kordinisano iz jednog centra.

Pojava dvojnog knjigovodstva nije stvorila uslove za pojavu revizije, u današnjem

smislu. Tek je industrijska revolucija, koja se začela u Velikoj Britaniji oko

1780

. godine,

bila preduslov za pojavu revizije. Ovo je rezultiralo veliku potražnjom za uslugama
stručnjaka za knjigovodstvo i reviziju finansijskih izveštaja.

Institucionalizacija revizije je postala samo pitanje vremena. U Edinburgu je

1853

. godine osnovano Društvo računovođa. U Velikoj Britaniji se pojavilo još nekoliko

institucija koje su se

1880

. godine spojile u Institut ovlašćenih računovođa Engleske i

Velsa. Ovaj državni institut bio je preteča institutima svih zapadnih zemalja krajem XIX
veka.
Na razvoj revizorske profesije uticalo je:



odvajanje vlasničke funkcije od funkcije upravljanja,



povećanje kompleksnosti preduzeća i



nekoliko poznatih finansijskih skandala (na primer, sa Gradskom
bankom u Glazgovu 1883. godine).

2. Objasnite doprinos profesora Eugena Sladovića razvoju revizije na
nasim prostorima

U pojedinim periodima naše prošlosti važnu ulogu u obavljanju kontrole

finansijskog poslovanja preduzeća imali su razni oblici revizije i kontrole poslovanja.
Međutim, nije bilo nezavisne revizije, čine je revizori koji bez upliva i kontrole
nalogodavca konstatuju ispravnost ili neispravnost finansijskih izveštaja.

Stručna literatura ukazuje da je bilo pokušaja, mišljenja i predloga da se uvede

nezavisna revizija i da se ustanovi zvanje ovlašćenih revizora. No do današnjeg dana, u
tome se nije uspelo.

Pre više od sedam decenija prof. Dr Eugen Sladović je objavio svoj predlog

Zakona o privrednim savetnicima

, koje je indiciralo genezu revizije.

U posebne zadatke komora, prema odredbi Uredbe ministarstva trgovine i

industrije o trgovačkim, industrijskim i zanatskim komorama, navodi se da na osnovu
važećih propisa imenuju revizore trgovačkih knjiga. Postavljanje revizora treba da se
izuzme iz nadležnosti

trgovačkih (privrednih) komora

i da se prenese na

samostalnu

stručnu samoupravnu organizaciju privrednih savetnika

. Ona predstavlja najsigurniju

garanciju za neprestano vršenje poverenih ovlašćenja i dužnosti kao i za vršenje
potrebnog nadzora.

Tek 1937 godine, projekat je počeo da se ostvaruje i primenjuje.

Institucija privrednog savetovanja ne treba samo da služi trgovačkom svetu, već i onim
krugovima koji se po svome zanimanju ne bave trgovačkim poslovima.

Vlasnik inokosne radnje je lično zainteresovan za uspešno poslovanje svoga

preduzeća, što ga podstiče da pažljivo vrši kontrolu svih poslovnih događaja u preduzeću.
I kod komanditnih društava ovaj lični interes je prisutan, ali ne kod svih ortaka
podjednako.

Kod kapitalističkih društava i zadružne organizacije, postoji potreba za strogom

kontrolom. Mogućnost primene savetodavne i revizijske funkcije privrednih savetnika
naročito su bile mnogobrojne kod akcionarskih društava, tj. najjačeg kapitalističkog
društvenog oblika.

Široko područje rada vidi se i iz propisa u kojima je rečeno da će privredni

savetnici vršiti reviziju i ispitivanje na zahtev sudskih, pravnih i samoupravnih vlasti, kao
i na zahtev ovlašćenih pravnih lica. Kod privrednih sudova će se ubuduće morati voditi i
posebni spiskovi privrednih savetnika.

Uredba o privrednim savetnicima obezbeđuje privrednim savetnicima široko polje

rada, ali ne obuhvata sve one grane privredne delatnosti u kojima funkcija privrednog
savetovanja treba da dođe do svog izražaja.

5. Objasnite divergentne stavove između poznavalaca revizije i
tvrdokornih državnih organa u kraljevini Jugoslaviji pred drugi svetski
rat

U Kraljevini Jugoslaviji se vodila oštra polemika između poznavalaca revizije i

tvrdokornih državnih organa. Kao vlasnici akcija

inostrana preduzeća

su imala

upravljačku funkciju u mnogim našim preduzećima. Zalagali za uspostavljanje nezavisne
računovodstvene revizije kao u razvijenim zemljama zapadne hemisfere.

Nasuprot njima, državni organi su sprecavali pomenuta nastojanja trudeći se na

implementaciji nekakve kvazirevizije. Međutim, i pored ograničenja i sprecavanja
ostvaren značajan napredak u stvaranju uloge i značaja nezavisne revizije u tržišnoj
privredi. Dokaz za to je i

Zakon o trgovini

, čijih je čak 57 članova regulisalo reviziju.

Tek sa pojavom ekonomske krize (1929. do1933. godine) reviziji se počinje

poklanjati adekvatna pažnja. Mnogi umni ljudi, podstaknuti posledicama pustoši
delovanja pomenute krize u svetu, a i kod nas, preporučili su uvođenje revizije, kako bi
poslovni subjekti putem nezavisne verifikacije svojih računovodstvenih izveštaja mogli
efikasnije upravljati poslovnim procesima.

6. Objasnite etimološko poreklo termina revizija i navedite definiciju
revizije prema Leitneru, Gertneru i Obsteru

Reč

revizija

potiče od latinske reči ''revidere'', što znači ponovo videti, tj. još

jednom videti, ili ''revisum'', što znači unazad i naknadno pregledan, radi ispitivanja i
ocenjivanja.

Leitner definiše reviziju samo kao sredstvo naknade, računske ili ekonomske

kontrole.

Gerstner: revizija predstavlja plansku kritiku izvršenih delatnosti bilo koje vrste u

smislu kritičke, duhovne radne obnove, i to potpune ili delimične.

Obst ističe, da s vremena na vreme mora da se ispita da li kontrole koje je

odradila uprava dobro funkcionišu. I najidealnije kontrolne uredbe su bezvredne ako se
stalno ne pazi nad tim da se date instrukcije nadziru, tj. kontrole kontrolišu. Revizija, u
prvom redu, služi ovoj svrsi.

7. Definišite reviziju prema Grasgrunu i Meltzeru

Grasgrun pripada grupi autora koja prilikom definisanja revizije polazi od pojma
knjigovodstvene revizije. ‚‚Revizija predstavlja uspešno, naknadno ispitivanje knjiga
nekog privrednog preduzeća preko naročito ovlašćenih osoba izvan njega”.
Prema Meltzeru H. revizije je ‚‚iz određenog povoda ili redovno od vremena do vremena
kritičko ispitivanje želja i podloga od službenog revizora koji ne pripadaju revidiranom
preduzeću”.

8. Definišite reviziju i zadatke revizije prema Zigler-u

Prema Zigler-u revizija se bavi ne samo ‚‚kritičkim ispitivanjem ekonomskih i pravnih
postupaka”, nego će ujedno ispitivati ‚‚ispravnost i vrednost te iz toga izvesti zaključak o
prosudjivanju poslovnog procesa bilo na svim ili pojedinim radnim područjima kao i
rukovodstva u celosti ili delimično, a napokon i same ekonomičnosti”.
Zadatak revizije je da se ispita i proceni:



ispravnost i vrednost privrednih delatnosti i pravednog

poslovnog procesa u celini i u pojedinostima;



primerenost postojece organizacije;



značenje poslovnog rezultata.

9. Definišite reviziju prema IFAC-u (Međunarodnoj federaciji
računovođa) i navedite cilj revizije prema Međunarodnim revizorskim
standardima

Prema   Međunarodnoj   federaciji   računovođa   (IFAC),   revizija   predstavlja   nezavisno
ispitivanje   finansijskih   izveštaja   ili   onih   finansijskih   informacija   koje   se   odnose   na
subjekat, bez obzira na veličinu ili zakonski oblik, kada je takvo ispitivanje inacirano s
namerom izražavanja mišljenja o tome.
Definicija data u ISA 200 naglašava da je cilj revizije finansijskih izveštaja u skladu sa
utvrđenim   pravilima   i   propisima   finansijskog   izveštavanja.   Za   izražavanje   mišljenja
revizora koriste se fraze: ‚‚daju istinu ili fer prikaz”, ili ‚‚da na fer način prikazuju sve
bitne elemente”, što su sinonimi.

Revizija može imati opšte i posebne zadatke. Zadatak opšte revizije je da obavesti
nalogodavca o tome da li preduzeće kao celina pravilno posluje, da li tako ostvaruje i
svoje zadatke, da li privremeno dolazi u teškoće, zbog čega i na kom području. U tesnoj
vezi sa opštom revizijom je i finansijska revizija, čiji je zadatak da ispita finansijsku ili
kreditnu sposobnost preduzeća. Često finansijska revizija predhodi i sanaciji ili čak
likvidaciji preduzeća, tj. Njegovom spajanju sa drugim preduzećem.

12. Razgraničite pojmove između revizije i kontrole

Zajedničko i kontroli i reviziji jeste objekt ispitivanja i cilj ispitivanja. Međutim, ove dve
metode se razlikuju prema: organima koji obavljaju ispitivanje, vremenu kada se vrši
ispitivanje i intenzitetu kojim se ispitivanje vrši.

Klebba

pojam revizije izvodi iz pojma kontrole, ali s tom razlikom da kontrolu

identifikuje s nadzorom, a reviziju naziva ispitivanjem.
Po

Hasenack

-u kontrola predstavlja trajni nadzor poslovnog toka, a revizija nadzor u

jednakim vremenskim intervalima, ili neredovan, iznenadan nadzor. Dolazi se do
nadređenog pojma ‚‚nadzora ”.

Zimmermann

smatra pod revizijom isitivanje koje vrše osobe koje ne pripadaju

preduzeću, a kontrola je ispitivanje koje vrše članovi preduzeća.
Interna kontrola se može definisati kao ona kontrola koju trajno i na tekući način
obavljaju organi onog preduzeća koje predstavlja objekat kontrole. Prednosti su te što
organi kontrole dobijaju iz samog preduzeća signale i indikatore na osnovu kojih se mogu
pouzdano zaključiti da li se poslovna aktivnost odvija pravilno ili ne. Nedostaci su ti što
su kontrolni organi u preduzeću suviše povezani sa izvršnim organima, a znaju i da budu
i pod uticajem menadžmenta.
Dok eksterni kontrolni organi kontrolišu rad i internih kontrolnih organa i menadžmenta,
zbog toga se i eksterna kontrola naziva i ‚‚kontrola kontrole ”. Prednosti su te što su
oslobođeni pritisaka pa ispitivanje obavljaju objektivnije. Nedostatak je u tome što se ona
može obavljati tek nakon što se poslovni proces u preduzeću završi.

13. Razgraničite pojmove između interne kontrole i interne revizije.

Između ove dve metode ispitivanja najčešće se indicira na razlike koje se svode na:

frekventnost ispitivanja, vreme ispitivanja i organe ispitivanje.
      Različitost u frekventnosti ispitivanja je u tome što je interna kontrola stalno i tekuće
nadziranje   poslovanja   prema   toku   kako   se   ono   odvija.   Međutim,   interna   revizija   je
povremeno   ili   periodično   ispitivanje   po   isteku   izvesnog   vremenskog   perioda,   ili
sporadično, tj. prema potrebi (npr. prilikom popisa, zahteva za tuđim izvorima sredstava,
i sl.).
      Pomenute dve metode mogu se odvijati i simultano i istovremeno, s tom razlikom što
interna kontrola nadzire samo rad izvršnih organa, dok interna revizija nadzire i rad
kontrolnih i rad izvršnih organa.
      Vreme ispitivanja internu kontrolu (kao tekući nadzor) čini preventivnom, a internu
reviziju (kao povremeni i naknadni nadzor) korektivnim ispitivanjem.