SADRŽAJ
UVOD ................................................................................................................................... 2
1.POLITIČKI SISTEM RUSKE FEDERACIJE................................................................... 3
1.1 Zakonodavna vlast u Ruskoj Federaciji...........................................................................4
1.2 Izvršna vlast u Ruskoj Federaciji.....................................................................................5
1.3 Sudska vlast u Ruskoj Federaciji......................................................................... ........... 6
2.POLITIČKE PARTIJE....................................................................................................... 7
3.IZBORNI SISTEM............................................................................................................. 9
4.POLITIČKO-TERITORIJALNA ORGANIZACIJA......................................................... 10
ZAKLJUČAK........................................................................................................................ 11
LITERATURA.......................................................................................................................12
1
UVOD
Politički sistem se može definisati kao koncept koji je usmeren na izražavanje oblika,
strukture i veza između pojedinih delova politike i njenog funkcionisanja.
Naravno, da bi uopšte govorili o političkom sistemu, prvo se moramo upoznati u kratkim
crtama sa Ruskom Federacijom, čiji politički sistem je i tema ovog seminarskog rada.
Ruska Federacija ili Rusija savezna je država koja se prostire preko ogromnih prostranstava
istočne Evrope i severne Azije. Sa površinom od 17.075.400 km2, Rusija je najveća država
na svetu, pokrivajući skoro dvostruko veću teritoriju od Kanade, Kine, ili SAD. Graniči se sa
18 država. Po broju stanovnika je na devetom mestu na svetu. Zvanični jezik je ruski a glavni
i najveći grad je grad heroj Moskva. U Rusiji 12 gradova ima više od milion stanovnika.
Za vreme sovjetske vladavine (1917-1991) zvala se Ruska Sovjetska Federativna
Socijalistička Republika (RSFSR) i bila je najveća republika u sastavu SSSR-a. RSFSR je
bila teritorijalno i privredno najmoćnija republika bivše velesile. Danas je vodeća članica
Zajednice nezavisnih država, OUZB i SOS. Rusija danas igra značajnu ulogu na svetskoj
sceni, članica je grupe osam vodećih država sveta G8, stalna članica Saveta bezbednosti
OUN i članica je grupe BRIK.
1. POLITIČKl SISTEM RUSKE FEDERACIJE
Posle pada berlinskog zida, otpočeo je proces raslojavanja najveće federacije u istoriji i
najveće federacije u okviru političkih sistema socijalističkih zemalja - SSSR-a. Neke savezne
republike iskoristile su pravo na otcepljenje koje im je dato Utavom SSSR-a iz 1977.g.
(Ustavno rešenje još iz Ustava SSSR-a iz 1924.g.), zasnivajući svoje zahteve na ustavnom
pravu naroda na samoopredeljenje. Najpre su se otcepile baltičke države Estonija, Letonija i
Litvanija, zatim Belorusija i Ukrajina, a zatim maloazijske i azijske republike Gruzija,
Azerbejdžan, Kirgistan, Tdžigistan i druge. Rusija, kao matica, je bila spremna da do
otcepljenja dođe na miran način, ali je trebalo rešiti mnoga imovinsko-pravna, konstitutivna,
bezbednosna, vojna i druga pitanja.
Poseban problem predstavljalo je brojno rusko stanovništvo koje je živelo u sada bivšim
sovjetskim republikama, kao i vojne i kosmičke baze i poligoni, ogromna zajednička
pomorska i podmornička flota, nuklearno naoružanje razmešteno širom bivše SSSR, i drugo.
Na kraju se došlo do dogovora da sve države (osim baltičkih) ostanu u Zajednici nezavisnih
država, kroz koju bi se olakšalo njihovo komuniciranje, ekonomska i druga saradnja i
rešavala pitanja bezbednosti zajednice. Pošto je time definitivno zatvorena stranica istorije
SSSR-a, Ruska Federacija se mogla okrenuti uspostavljanju novih temelja svoje samostalne
države.
Ustav RF donet je 12. decembra 1993.g. To je originalna mešavina ustavnih rešenja niza
demokratskih zemalja (SAD, Fancuske, Velike Britanije, Švajcarske i dr.). Sastavljen je iz
dva dela: prvi deo čine Opšte odredbe, a drugi deo Završne i prelazne odredbe. Ruska
federacija je demokratska, multietnička, višepartijska, federativna republika sastavljena od 21
republike članice, sa mešovitim svojinskim sistemom i ustavno zagarantovanim širokim
spektrom Ijudskih prava i sloboda.
Po organizaciji vlasti reč je o kombinaciji podele i jedinstva vlasti, sa naglašenom ulogom
predsednika Ruske Federacije.
Ono što čini ustavni iskorak i svojevrsni diskontinuitet sa ranijim ustavnim rešenjima u
pogledu stanja ljudskih prava u SSSR-u je da je već u čl.2 Ustava utvrđeno da „čovek i
njegova prava i slobode predstavljaju najvišu vrednost. Priznavanje, poštovanje i zaštita
prava i sloboda čoveka i građanina obaveza je Države". Nosilac suvereniteta i jedini izvor
vlasti u RF je njen multietnički narod, a izrazi vrhovne vlasti naroda su referendum i slobodni
2
sastoji iz dva doma - Saveta federacije, kao neke vrste gornjeg doma ili senata u drugim
sistemima, i Državne dume, kao predstavničkog tela građana.
Savet federacije иine po dva predstavnika svake federalne jedinice RF - jedan iz
predstavniиkog tela te jedinice i jedan iz izvrљnog organa drћavne vlasti te jedninice. Savet
federacije ima sledeće kompetencije:
usvaja izmene granica između federalnih jedinica
usvaja dekret predsednika o ratnom i vanrednom stanju
donosi odluke o upotrebi oružanih snaga
određuje datum izbora predsednika
smenjuje predsednika RF, posle sprovođenja komplikovane procedure definisane Ustavom
(podseća na postupak „impiиmenta" u politikom sistemu SAD)
nominuje sudije Ustavnog suda, Vrhovnog suda i Vrhovnog arbitražnog suda
Po svim pitanjima iz svoje nadležnosti, Savet federacije donosi odluke većinom glasova
svojih članova, sem u slučaju postupka za smenu predsednika RF, kada je neophodna
dvotrećinska većina u oba doma Federalne skupštine.
Državna duma broji 450 deputata, izabranih opštim i neposrednim izborima na
čitavoj teritoriji RF, sa mandatom od 4 godine. Za deputata u Državnoj dumi može biti biran
svaki građanin RF stariji od 21 godine. Deputat ne može istovremeno biti član Dume i Saveta
federacije, niti deputat u drugim predstavničkim telima ili lokalnoj samoupravi. Takođe, oni
ne mogu istovremeno imati i druge javne funkcije, niti vršiti drugi plaćeni posao, sem
akademskog, naučnog ili drugog stvaralačkog posla. Državna duma ima sledeće
kompetencije:
daje saglasnost na izbor premijera (koga predlaže predsednik RF)
donosi odluke o poverenju vladi
imenuje i smenjuje predsednika Centralne banke, predsednika i inspektore
službe za platni promet i Komesara za prava čoveka
proklamuje amnestiju
podiže optužnicu protiv predsednika RF u cilju njegovog smenjivanja
Zakonodavna inicijativa pripada predsedniku, Savetu federacije, članovima Saveta federacije,
deputatima Državne dume, vladi RF, predstavničkim organima u federalnim jedinicama, a po
pitanjima njihove nadležnosti i Ustavnom, Vrhovnom i Vrhovnom arbitražnom sudu. Projekti
zakona se podnose Državnoj dumi na razmatranje i usvajanje, a za one koji se odnose na
finansijske aranžmane ili izdatke u državnom budžetu potrebna je i saglasnost Vlade.
Zakoni se usvajaju u Državnoj dumi i u roku od 5 dana dostavljaju na usvajanje Savetu
federacije. U slučaju neslaganja Dume i Saveta federacije, savezni zakon se smatra usvojenim
ako na ponovljenom glasanju u Državnoj dumi dobije podršku dvotrećinske većine deputata.
Usvojeni zakon se u roku od 5 dana dostavlja predsedniku RF radi potpisivanja i
proglašavanja važećim.
Ukoliko predsednik RF odbije dostavljeni savezni zakon, u roku od 14 dana od dostavljanja
organizuje se ponovno razmatranje zakona u oba doma i ako posle toga zakon dobije
dvotrećinsku većinu u oba doma, predsednik RF je dužan da ga potpiše i proglasi važećim.
Posebno je važan postupak za eventualno raspuštanje Državne dume. Državnu dumu može
raspustiti predsednik u sledećim slučajevima:
kada Duma 3 puta odbaci mandatara Vlade koga je predložio predsednik
kada predsednik nije saglasan sa odlukom o izglasavanju nepoverenja vladi od strane Dume
Ukoliko raspusti Državnu dumu , predsednik zakazuje datum novih izbora, a novoizabrana
Državna duma mora se sastati najkasnije 4 meseca posle raspuštanja prethodne. Duma ne
može biti raspuštena u godini posle izbora, između podnošenja optužbe protiv predsednika i
donošenja odluke o njoj, u periodima vanrednog i ratnog stanja niti 6 meseci pre isteka
mandata predsednika RF.
4
