5
1.
UVOD
1.1.
1.1.
1.1.
1.1.
PRIMENA I ZNAČAJ ARM
PRIMENA I ZNAČAJ ARM
PRIMENA I ZNAČAJ ARM
PRIMENA I ZNAČAJ ARMIRANOG
IRANOG
IRANOG
IRANOG BETON
BETON
BETON
BETONA
A
A
A
Za veliki broj objekata (silosi, bunkeri, dimnjaci, kesoni, potporni zidovi, zgrade,
mostovi,
hidrotehnički
objekti...)
armiranobetonske
i/ili
prednapregnute
konstrukcije se teško mogu zameniti konstrukcijama od drugih materijala, a
povoljnije su u ekonomskom i funkcionalnom pogledu, a neretko i u estetskom.
Armirani beton ima veliku čvrstoću i postojanost, a relativno je deformabilan i jeftin.
Ovo ga čini nezamenljivim gradivom kod objekata kao što su skloništa, tuneli,
putevi, tornjevi... Relativno velike je gustine i visokog sadržaja vodonika zbog čega
ima sposobnost apsorpcije gama-zraka, iz čega proizilazi njegova primena kod
nuklearnih elektrana i, uopšte, u zaštiti od ove vrste zračenja.
Primena prednaprezanja kod armiranog betona dodatno širi domen primene.
Prednapregnuti armiranobetonski elementi su osigurani od pojave pukotina, a
odlikuju se manjim dimenzijama i većom ekonomičnošću kod objekata velikih
raspona, te kod nekih vrsta specijalnih objekata.
1.2.
1.2.
1.2.
1.2.
PRIRODA ARMIRANOG BE
PRIRODA ARMIRANOG BE
PRIRODA ARMIRANOG BE
PRIRODA ARMIRANOG BETONA
TONA
TONA
TONA
Armirani beton je kombinacija dvaju materijala vrlo različitih po svojim mehaničkim
osobinama – čelika i betona, koji zajednički, kao monolitna celina, učestvuju u
prijemu i prenosu opterećenja. Čelik se odlikuje visokom i podjednakom nosivošću
na pritisak i zatezanje, dok je nosivost betona na zatezanje, kao što je kod svakog
kamena, 10 do 15 puta manja od njegove nosivosti na pritisak. Osim u ovome, dva
materijala se razlikuju u apsolutnim vrednostima nosivosti, linearnosti ponašanja,
reologiji... Ipak, zajednički rad dva materijala, tako različita po svojoj suštini, kao
jedno telo je ne samo moguć nego i vrlo koristan. Glavni razlozi u prilog ovome su
[5]:
•
Beton ima osobinu da u toku stvrdnjavanja čvrsto prijanja uz čelik
Beton ima osobinu da u toku stvrdnjavanja čvrsto prijanja uz čelik
Beton ima osobinu da u toku stvrdnjavanja čvrsto prijanja uz čelik
Beton ima osobinu da u toku stvrdnjavanja čvrsto prijanja uz čelik
, zbog
čega, pod dejstvom spoljašnjih sila, oba materijala rade zajedno uz očuvanje
kompatibilnosti deformacija na spoju dva materijala (susedne čestice betona i
čelika imaju jednake deformacije). Čelik u ovom zajedničkom radu, kao jači,
prihvata relativno veći deo napona kojima je izloženo ovo kompleksno telo.
•
Čelik i beton imaju podjednake koeficijente toplotnog širenja
Čelik i beton imaju podjednake koeficijente toplotnog širenja
Čelik i beton imaju podjednake koeficijente toplotnog širenja
Čelik i beton imaju podjednake koeficijente toplotnog širenja
. Ovaj koeficijent
za čelik ima vrednost 0.000012 1/ºC, dok je njegova vrednost za beton u
granicama izmeñu 0.000010 i 0.0000148 1/ºC. Ovako male razlike
predmetnog koeficijenta, pri temperaturnim promenama kojima je
kombinovani materijal armirani beton izložen, rezultuju zanemarljivo malim
Brujić – Betonske konstrukcije - radna verzija - 18 maj 2010
6
unutrašnjim naponima, nedovoljnim da izazovu bilo kakvo oštećenje u
elementu. Istovremeno, beton je, za razliku od čelika, loš provodnik toplote,
čime štiti čelik od naglih temperaturnih promena. Sloj betona oko armaturnog
čelika je i osnova požarne otpornosti armiranobetonskih elemenata i
konstrukcija.
•
Beton štiti ugrañeni čelik od koroz
Beton štiti ugrañeni čelik od koroz
Beton štiti ugrañeni čelik od koroz
Beton štiti ugrañeni čelik od korozije
ije
ije
ije
. Dobro ugrañen, kompaktan beton
osloboñen širokih prslina sprečava (zbog bazičnog karaktera hemijskih
reakcija i obilnog lučenja Ca(OH)
2
) prodor vlage i vazduha do čelika za
armiranje obezbeñujući eksploatacioni vek konstrukciji.
Kombinacija dvaju materijala obezbeñuje dobro iskorišćenje svakog od njih na način
da se betonom primarno primaju naponi pritiska, a čelikom zatezanja. Ako
posmatramo prostu AB gredu (Sl. 1) naprezanu savijanjem, iznad neutralne linije
vlada pritisak, a ispod zatezanje (posmatrano u podužnom pravcu). Da bi se
smanjile dimenzije poprečnog preseka (u odnosu na samo betonsku gredu), u
zategnutu zonu se postavlja čelik, koji dobro prima zatežuća naprezanja. Kod
proračuna nosivosti grede smatra se da je beton pukao do visine neutralne ose, te
da ispod nje ne učestvuje u prijemu uticaja.
Sl. 1.
Armiranobetonska greda [9]
1.3.
1.3.
1.3.
1.3.
PREDNOSTI I MANE ARM
PREDNOSTI I MANE ARM
PREDNOSTI I MANE ARM
PREDNOSTI I MANE ARMIRANOG BETONA
IRANOG BETONA
IRANOG BETONA
IRANOG BETONA
Kao što je slučaj kod svakog materijala, i armirani beton (te armiranobetonske
konstrukcije) se odlikuju nizom prednosti i mana u odnosu na druge gradivne
materijale. U osnovne
prednosti
prednosti
prednosti
prednosti
armiranog betona kao materijala treba ubrojati:
•
Nezapaljivost i otpornost na požar
. Za razliku od čelika koji se jako deformiše
na visokim temperaturama, beton je, a ovo posebno zavisi od izbora
agregata
1
, materijal otporan na dejstvo visokih temperatura. Dejstvo visokih
temperatura isušuje beton (gubi vodu) i time se povećava njegova termička
otpornost. U armiranobetonskim konstrukcijama beton, zaštitnim slojem, štiti
čelik od brzog zagrevanja. Tako je zaštitnim slojem betona debljine 2.5cm
1
Posebno su otporni betoni sa agregatom od šljake, zgure iz visokih peći, bazalta,
dolomita...
Brujić – Betonske konstrukcije - radna verzija
8
struke) obučenog kadra. Dodatno, neophodno vreme za očvršćavanje betona
u oplati (izuzev kod montažnih konstrukcija) i nemogućnost (ili, bar,
otežanost) betoniranja na niskim temperaturama, gradnju čine relativno
sporom.
U ostale mane valja ubrojati malu mogućnost i otežanost naknadnih intervencija,
gubitak mehaničkih svojstava pri dužoj izloženosti temperaturama od preko 250°C,
sklonost prskanju i formiranju pukotina...
U poreñenju sa drugim klasičnim
relativno mlad. Prve grañevinske betonske konstrukcije su izgrañene u drugoj
polovini XIX veka
3
, a za kratko vreme primena betona i armiranog betona se brzo
raširila na sve oblasti grañevinarstva.
Pronalazačem armiranog betona
svoj pronalazak zaštitio 1867. Umesto velikih drvenih buradi za ukrasno bilje, on je
počeo izrañivati sudove sličnog oblika načinj
omalterisane cementnim malterom
burad, Monier je patentirao izradu armiranobetonskih rezervoara, cevi, ploča,
svodova... od armiranog betona.
Sl. 2.
2
Broj značajnih dogañaja i otkrića vezanih za razvoj betona i armiranog betona je izuzetno
velik, razvoj se paralelno odvijao na više lokacija i kontinenata, zavisno od nacionalnosti
autora različit nivo značaja je pridavan pojedinim dogañajima... Sve ovo čini da je korektan
prikaz istorijskog razvoja moguće dati samo u vrlo obimnoj formi. Kak
ovog teksta, dati istorijski prikaz treba prihvatiti samo kao informativan i nekompletan.
3
Iako su prve primene betona (hidrauličkih veziva) registrovana još kod starih Egipćana,
Grka ili Rimljana, beton, u smislu u kojem ga danas
4
Ovo je više deklarativna tvrdnja. Naime, izuzetno je teško utvrditi šta su pravi počeci
primene betona budući da se niz bitnih otkrića vezanih za ovo dešavao već od početka XIX
veka (npr., prvi portland cement je p
radna verzija - 18 maj 2010
struke) obučenog kadra. Dodatno, neophodno vreme za očvršćavanje betona
u oplati (izuzev kod montažnih konstrukcija) i nemogućnost (ili, bar,
otežanost) betoniranja na niskim temperaturama, gradnju čine relativno
ati malu mogućnost i otežanost naknadnih intervencija,
gubitak mehaničkih svojstava pri dužoj izloženosti temperaturama od preko 250°C,
sklonost prskanju i formiranju pukotina...
1.4.
1.4.
1.4.
1.4.
ISTORIJSKI PREGLED
ISTORIJSKI PREGLED
ISTORIJSKI PREGLED
ISTORIJSKI PREGLED
2
2
2
2
RAZVOJA ARMIRANOG BE
RAZVOJA ARMIRANOG BE
RAZVOJA ARMIRANOG BE
RAZVOJA ARMIRANOG BE
U poreñenju sa drugim klasičnim grañevinskim materijalima, armirani beton je
relativno mlad. Prve grañevinske betonske konstrukcije su izgrañene u drugoj
, a za kratko vreme primena betona i armiranog betona se brzo
raširila na sve oblasti grañevinarstva.
armiranog betona
4
smatra se pariski baštovan Joseph Monier
svoj pronalazak zaštitio 1867. Umesto velikih drvenih buradi za ukrasno bilje, on je
počeo izrañivati sudove sličnog oblika načinjene od žičane mreže obostrano
omalterisane cementnim malterom (Sl. 2). Nakon prvog patenta na baštovansku
burad, Monier je patentirao izradu armiranobetonskih rezervoara, cevi, ploča,
svodova... od armiranog betona.
Sl. 2.
Baštenska burad – Joseph Monier
Broj značajnih dogañaja i otkrića vezanih za razvoj betona i armiranog betona je izuzetno
velik, razvoj se paralelno odvijao na više lokacija i kontinenata, zavisno od nacionalnosti
autora različit nivo značaja je pridavan pojedinim dogañajima... Sve ovo čini da je korektan
prikaz istorijskog razvoja moguće dati samo u vrlo obimnoj formi. Kako to prevazilazi okvir
ovog teksta, dati istorijski prikaz treba prihvatiti samo kao informativan i nekompletan.
Iako su prve primene betona (hidrauličkih veziva) registrovana još kod starih Egipćana,
Grka ili Rimljana, beton, u smislu u kojem ga danas poznajemo, je razvijen tokom XIX veka.
Ovo je više deklarativna tvrdnja. Naime, izuzetno je teško utvrditi šta su pravi počeci
primene betona budući da se niz bitnih otkrića vezanih za ovo dešavao već od početka XIX
veka (npr., prvi portland cement je proizveden 1824. godine).
struke) obučenog kadra. Dodatno, neophodno vreme za očvršćavanje betona
u oplati (izuzev kod montažnih konstrukcija) i nemogućnost (ili, bar,
otežanost) betoniranja na niskim temperaturama, gradnju čine relativno
ati malu mogućnost i otežanost naknadnih intervencija,
gubitak mehaničkih svojstava pri dužoj izloženosti temperaturama od preko 250°C,
RAZVOJA ARMIRANOG BE
RAZVOJA ARMIRANOG BE
RAZVOJA ARMIRANOG BE
RAZVOJA ARMIRANOG BETONA
TONA
TONA
TONA
grañevinskim materijalima, armirani beton je
relativno mlad. Prve grañevinske betonske konstrukcije su izgrañene u drugoj
, a za kratko vreme primena betona i armiranog betona se brzo
Joseph Monier, koji je
svoj pronalazak zaštitio 1867. Umesto velikih drvenih buradi za ukrasno bilje, on je
ene od žičane mreže obostrano
Nakon prvog patenta na baštovansku
burad, Monier je patentirao izradu armiranobetonskih rezervoara, cevi, ploča,
Broj značajnih dogañaja i otkrića vezanih za razvoj betona i armiranog betona je izuzetno
velik, razvoj se paralelno odvijao na više lokacija i kontinenata, zavisno od nacionalnosti
autora različit nivo značaja je pridavan pojedinim dogañajima... Sve ovo čini da je korektan
o to prevazilazi okvir
ovog teksta, dati istorijski prikaz treba prihvatiti samo kao informativan i nekompletan.
Iako su prve primene betona (hidrauličkih veziva) registrovana još kod starih Egipćana,
poznajemo, je razvijen tokom XIX veka.
Ovo je više deklarativna tvrdnja. Naime, izuzetno je teško utvrditi šta su pravi počeci
primene betona budući da se niz bitnih otkrića vezanih za ovo dešavao već od početka XIX
Ideja primene čelične okosnice obložene cementnim malterom je nešto starija.
Sredinom XIX veka, francuz
1855., izložio čamac (Sl. 3
malterom
5
, dok je Amerikanac
armiranobetonskim gredama i dao je opise mnogih konstrukcija za koje je
neophodno uvoñenje čelika u beton.
drugi Francuz – Francois Coignet
i cevi na bazi armiranog betona.
Sl. 3.
Ipak, Monier-ova zasluga je u tom što je uporno, uprkos prolaznim neuspesima,
zastupao i sprovodio svoju ideju štiteći je patentima i postizao praktične rezultate.
Monier-ovi patenti su imali vrlo ograničenu primenu sve dok ih neko
firmi nije otkupilo. Uz materijalnu podršku ovih firmi, posebno su značajna
istraživanja inženjera Wayss
naučnih eksperimenata sa
otpornost na požar, očuvanost čelika, sile prijanjanja betona i čelika i slično.
Paralelno, Matias Kenan je počeo razrañivati teoretsku stranu problema. On je prvi
ukazao na potrebu prisustva čelika z
zatezanje (prema Monier-u, čelik se polagao u sredinu debljine ploče).
brošura sa opisima eksperimenata i metodama proračuna je značajno doprinela
primeni armiranog betona u Nemačkoj i Austrougarskoj.
U Francuskoj, gde je razvoj armiranog betona kaskao za Nemačkom, 1892. se
pojavio Francois Hennebique
izbegao potrebu za čeličnim nosačima u konstrukciji i, tako, omogućio monolitno
izvoñenje armiranobetonskih konstrukcija. U okviru tavanice, prvi je primenio
armaturu radi ojačanja konstrukcije na smicanje. Osim toga, dao je i približne
5
Ovo je razlogom što se kod nekih autora, francuskih posebno, Lambot smatra izumiteljom
betona.
deja primene čelične okosnice obložene cementnim malterom je nešto starija.
Sredinom XIX veka, francuz Joseph-Louis Lambot je, na svetskoj izložbi u Parizu
Sl. 3) načinjen od žičane mreže premazane cementnim
Amerikanac Thaddeus Hyatt sprovodio eksperimente sa
armiranobetonskim gredama i dao je opise mnogih konstrukcija za koje je
ka u beton. Takoñe, na istoj izložbi sa Monier
Francois Coignet je dao svoj predlog konstrukcija tavanica, svodova
i cevi na bazi armiranog betona.
Sl. 3.
Betonski čamac – Joseph-Louis Lambot
ova zasluga je u tom što je uporno, uprkos prolaznim neuspesima,
zastupao i sprovodio svoju ideju štiteći je patentima i postizao praktične rezultate.
ovi patenti su imali vrlo ograničenu primenu sve dok ih neko
firmi nije otkupilo. Uz materijalnu podršku ovih firmi, posebno su značajna
ss-a i profesora Johann Bauschinger-a, koji su sproveli niz
ata sa Monier-ovim konstrukcijama odreñujući im jačinu,
otpornost na požar, očuvanost čelika, sile prijanjanja betona i čelika i slično.
Paralelno, Matias Kenan je počeo razrañivati teoretsku stranu problema. On je prvi
ukazao na potrebu prisustva čelika za armiranje u zonama u kojima se očekuje
u, čelik se polagao u sredinu debljine ploče).
brošura sa opisima eksperimenata i metodama proračuna je značajno doprinela
primeni armiranog betona u Nemačkoj i Austrougarskoj.
U Francuskoj, gde je razvoj armiranog betona kaskao za Nemačkom, 1892. se
Francois Hennebique sa svojim sistemom rebraste tavanice (
egao potrebu za čeličnim nosačima u konstrukciji i, tako, omogućio monolitno
izvoñenje armiranobetonskih konstrukcija. U okviru tavanice, prvi je primenio
armaturu radi ojačanja konstrukcije na smicanje. Osim toga, dao je i približne
Ovo je razlogom što se kod nekih autora, francuskih posebno, Lambot smatra izumiteljom
1. Uvod
9
deja primene čelične okosnice obložene cementnim malterom je nešto starija.
je, na svetskoj izložbi u Parizu
načinjen od žičane mreže premazane cementnim
Thaddeus Hyatt sprovodio eksperimente sa
armiranobetonskim gredama i dao je opise mnogih konstrukcija za koje je
Takoñe, na istoj izložbi sa Monier-om, 1867.,
je dao svoj predlog konstrukcija tavanica, svodova
ova zasluga je u tom što je uporno, uprkos prolaznim neuspesima,
zastupao i sprovodio svoju ideju štiteći je patentima i postizao praktične rezultate.
ovi patenti su imali vrlo ograničenu primenu sve dok ih nekoliko nemačkih
firmi nije otkupilo. Uz materijalnu podršku ovih firmi, posebno su značajna
a, koji su sproveli niz
ovim konstrukcijama odreñujući im jačinu,
otpornost na požar, očuvanost čelika, sile prijanjanja betona i čelika i slično.
Paralelno, Matias Kenan je počeo razrañivati teoretsku stranu problema. On je prvi
a armiranje u zonama u kojima se očekuje
u, čelik se polagao u sredinu debljine ploče). Pojava prvih
brošura sa opisima eksperimenata i metodama proračuna je značajno doprinela
U Francuskoj, gde je razvoj armiranog betona kaskao za Nemačkom, 1892. se
sa svojim sistemom rebraste tavanice (Sl. 4), koji je
egao potrebu za čeličnim nosačima u konstrukciji i, tako, omogućio monolitno
izvoñenje armiranobetonskih konstrukcija. U okviru tavanice, prvi je primenio
armaturu radi ojačanja konstrukcije na smicanje. Osim toga, dao je i približne
Ovo je razlogom što se kod nekih autora, francuskih posebno, Lambot smatra izumiteljom
Velika primena armiranog b
konstrukcija, koji se nisu u mnogome razlikovali od sistema Monier
Hennebique-a. Razlike su se mahom odnosila na oblik preseka armature i njen
položaj i raspored. Mogućnost široke primene armiranog
na svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, kada je većina izložbenih paviljona bila
ostvarena u armiranom betonu.
Od mnogih istraživača armiranog betona tog vremena valja izdvojiti francuskog
inženjera Armand Considere
čelikom u kojem je beton obuhvaćen čeličnom spiralom i, na taj način, izložen
troosnom pritisku.
U prvoj deceniji XX veka Prusko ministarstvo javnih radova izdaje proračunske
formule i pravila izvoñenja armiranobet
razvoju tehnike grañenja u ovom materijalu. Takoñe, osnovana je nemačka komisija
za armirani beton, koja je na osnovu podataka iz prakse, opita i ispitivanja, kao i na
osnovu daljeg razvoja teorije, prerañivala i unapr
Razvoj armiranobetonskih konstrukcija je, logično, išao u pravcu povećanja raspona.
Meñutim, povećanje raspona je, zbog velike sopstvene težine armiranog betona,
vodilo neracionalnim konstrukcijama. Potreba za olakšanjem je dovela, tokom
decenije XX veka, do pojave i masovne primene prostornih konstrukcija u vidu
tankih svodastih, prizmatičnih ili kupolastih tavanica, tj. do ljuskastih konstrukcija,
kojima je omogućeno savladavanje velikih raspona na ekonomičan način.
zaslužni za njihov razvoj bili su inženjeri
Freyssinet, u Francuskoj.
Iako se američka istraživan
svestranošću i egzaktnošću evropskih, primena i razvoj novih sistema ne zaostaju
za evropskim. Tako je 1908. razvijen i, kasnije, široko primenjivan (i u Evropi),
Turner (Claude Allen Porter Turner
propisi su objavljeni 1921. godine.
Sl. 5.
a) The Ingalls Building, 1903
Velika primena armiranog betona donela je niz novih sistema armiranobetonskih
konstrukcija, koji se nisu u mnogome razlikovali od sistema Monier
a. Razlike su se mahom odnosila na oblik preseka armature i njen
položaj i raspored. Mogućnost široke primene armiranog betona se jasno pokazala
na svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, kada je većina izložbenih paviljona bila
ostvarena u armiranom betonu.
Od mnogih istraživača armiranog betona tog vremena valja izdvojiti francuskog
inženjera Armand Considere-a, koji je 1902. predložio način spajanja betona sa
čelikom u kojem je beton obuhvaćen čeličnom spiralom i, na taj način, izložen
U prvoj deceniji XX veka Prusko ministarstvo javnih radova izdaje proračunske
formule i pravila izvoñenja armiranobetonskih radova, što značajno doprinosi
razvoju tehnike grañenja u ovom materijalu. Takoñe, osnovana je nemačka komisija
za armirani beton, koja je na osnovu podataka iz prakse, opita i ispitivanja, kao i na
osnovu daljeg razvoja teorije, prerañivala i unapreñivala propise.
Razvoj armiranobetonskih konstrukcija je, logično, išao u pravcu povećanja raspona.
Meñutim, povećanje raspona je, zbog velike sopstvene težine armiranog betona,
vodilo neracionalnim konstrukcijama. Potreba za olakšanjem je dovela, tokom
decenije XX veka, do pojave i masovne primene prostornih konstrukcija u vidu
tankih svodastih, prizmatičnih ili kupolastih tavanica, tj. do ljuskastih konstrukcija,
kojima je omogućeno savladavanje velikih raspona na ekonomičan način.
i za njihov razvoj bili su inženjeri Franz Dischinger, u Nemačkoj, i
Iako se američka istraživanja armiranog betona u tom vremenu ne odlikuju
svestranošću i egzaktnošću evropskih, primena i razvoj novih sistema ne zaostaju
1908. razvijen i, kasnije, široko primenjivan (i u Evropi),
Claude Allen Porter Turner) sistem pečurkastih tavanica.
propisi su objavljeni 1921. godine.
The Ingalls Building, 1903; b) Medical Arts Building, 1922
1. Uvod
11
etona donela je niz novih sistema armiranobetonskih
konstrukcija, koji se nisu u mnogome razlikovali od sistema Monier-a ili
a. Razlike su se mahom odnosila na oblik preseka armature i njen
betona se jasno pokazala
na svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, kada je većina izložbenih paviljona bila
Od mnogih istraživača armiranog betona tog vremena valja izdvojiti francuskog
1902. predložio način spajanja betona sa
čelikom u kojem je beton obuhvaćen čeličnom spiralom i, na taj način, izložen
U prvoj deceniji XX veka Prusko ministarstvo javnih radova izdaje proračunske
onskih radova, što značajno doprinosi
razvoju tehnike grañenja u ovom materijalu. Takoñe, osnovana je nemačka komisija
za armirani beton, koja je na osnovu podataka iz prakse, opita i ispitivanja, kao i na
Razvoj armiranobetonskih konstrukcija je, logično, išao u pravcu povećanja raspona.
Meñutim, povećanje raspona je, zbog velike sopstvene težine armiranog betona,
vodilo neracionalnim konstrukcijama. Potreba za olakšanjem je dovela, tokom treće
decenije XX veka, do pojave i masovne primene prostornih konstrukcija u vidu
tankih svodastih, prizmatičnih ili kupolastih tavanica, tj. do ljuskastih konstrukcija,
kojima je omogućeno savladavanje velikih raspona na ekonomičan način. Posebno
, u Nemačkoj, i Eugene
ja armiranog betona u tom vremenu ne odlikuju
svestranošću i egzaktnošću evropskih, primena i razvoj novih sistema ne zaostaju
1908. razvijen i, kasnije, široko primenjivan (i u Evropi),
) sistem pečurkastih tavanica. Prvi američki
Medical Arts Building, 1922
Brujić – Betonske konstrukcije - radna verzija
12
Neki od najznačajnijih pionirskih poduhvata izvedenih u armirano
•
The Ingalls Building, Cincinnati, USA, 1903
petnaestospratnica, visok oko 64m, izveden u sistemu Ransome,
•
Medical Arts Building, Dallas
•
Notre Dame du Raincy, Raincy, Paris, France, 1922
•
Algeciras Market Hall, Madrid, Spain, 1930.
•
Madrid Hippodrome, Madrid, Spain, 1935
konzolna nadstrešnica
•
Hoover Dam, Black Canyon, Arizona/Nevada, USA, 1936
visoka) betonska brana
Naredne decenije su donele dalji razvoj armiranog betona, pojavu i primenu
prednaprezanja, montažnih betonskih konstrukcija, kompozitnih konstrukcija,
primenu različitih vrsta agregata, oblika, materijala...
saznanja o prirodi i ponašanj
inovirani su propisi. Ipak, saznanja do kojih je dovelo pionirsko vreme armiranog
betona nisu u mnogome poljuljana.
su napori u smeru uvećanja saznanja o p
radna verzija - 18 maj 2010
Neki od najznačajnijih pionirskih poduhvata izvedenih u armiranom betonu su
The Ingalls Building, Cincinnati, USA, 1903 – prvi AB neboder (
petnaestospratnica, visok oko 64m, izveden u sistemu Ransome,
Medical Arts Building, Dallas, Texas, USA, 1922 – 70m visoka zgrada
Notre Dame du Raincy, Raincy, Paris, France, 1922 – armiranobetonska crkva,
Algeciras Market Hall, Madrid, Spain, 1930. – ljuskasti krov raspona 45m,
Madrid Hippodrome, Madrid, Spain, 1935 – ljuskasta složena
nadstrešnica raspona 22 m (Sl. 7),
Hoover Dam, Black Canyon, Arizona/Nevada, USA, 1936 – prva velika (221m
visoka) betonska brana (Sl. 6)...
Sl. 6.
Hoover Dam, 1936
Sl. 7.
Madrid hippodrome, 1935
ne decenije su donele dalji razvoj armiranog betona, pojavu i primenu
prednaprezanja, montažnih betonskih konstrukcija, kompozitnih konstrukcija,
primenu različitih vrsta agregata, oblika, materijala... Paralelno, uvećavana su
saznanja o prirodi i ponašanju armiranog betona, sprovoñena su brojna istraživanja,
inovirani su propisi. Ipak, saznanja do kojih je dovelo pionirsko vreme armiranog
betona nisu u mnogome poljuljana. Za poslednje dekade, posebno,
su napori u smeru uvećanja saznanja o ponašanju AB elemenata i konstrukcija,
m betonu su:
neboder (Sl. 5a),
petnaestospratnica, visok oko 64m, izveden u sistemu Ransome,
70m visoka zgrada (Sl. 5b),
armiranobetonska crkva,
ljuskasti krov raspona 45m,
složena stadionska
prva velika (221m
ne decenije su donele dalji razvoj armiranog betona, pojavu i primenu
prednaprezanja, montažnih betonskih konstrukcija, kompozitnih konstrukcija,
Paralelno, uvećavana su
u armiranog betona, sprovoñena su brojna istraživanja,
inovirani su propisi. Ipak, saznanja do kojih je dovelo pionirsko vreme armiranog
oslednje dekade, posebno, karakteristični
onašanju AB elemenata i konstrukcija,
