INDUSTRIJALIZACIJA I EKOLOGIJA
Savremena civilizacija, na kraju XX veka, ostaće upamćena po naučnom progresu neslućenih
razmera u oblasti tehnologije, kulture, ekonomije... Osvojena su znanja koja ulivaju nadu da
će čovečanstvo u narednom milenijumu moći nastaviti još brži razvoj. Medjutim, civilizacija
je istovremeno stvorila i krupne ekološke i druge probleme, koji mogu dovesti u pitanje njen
budući razvoj i opstanak, ukoliko na vreme ne pristupi njihovom ublažavanju i rešavanju.
Napravljena su veoma velika oštećenja biosfere, uništene su mnoge biljne i životinjske vrste,
neobnovljivi prirodni resursi se prebrzo iscrpljuju, obnovljivi prirodni resursi se iscrpljuju u
većem obimu nego što se obnavljaju, mnoge promene ukazuju na globalne promene klime,
količina otpada i drugog zagadjenja je iznad mogućnosti prirodnih procesa da se apsorbuju,
razlože ili recikliraju, povećana je razlika izmedju bogatih i siromašnih pojedinaca i država.
Ovi krupni ekološki i društveni problemi postali su velika opasnost za život ljudi i život
planete Zemlje.
Ljudi su danas postali svesni mnogih ekoloških problema, ali još uvek nemaju prava rešenja,
posebno za globalne probleme životne sredine. U kojoj meri neka materijalna dobra mogu biti
smatrana bogatstvom, ako njihovo stvaranje prouzrokuje ozbiljne poremećaje u ekosistemima
koji nam obezbedjuju vazduh koji dišemo, vodu koju pijemo, hranu koju jedemo i prirodni
ambijent koji u nama pobudjuje uzvišena osećanja? Da li vredi ulagati u proizvodnju
ekonomskih dobara koja donose veću ekološku štetu od subjektivne koristi? Sve veći broj
ljudi je danas spreman da se odgovornije odnosi prema životnoj sredini. Ekološki orijentisane
interesne grupe postaju sve glasnije na svim političkim nivoima.
1
2. UTICAJ INDUSTRIJALIZACIJE NA ŽIVOTNU SREDINU
2.1. Pojam i uloga životne sredine
Pod životnom sredinom podrazumevamo prirodni (vazduh, vodu, zemljište) i veštački stvoren
ambijent u kome žive i deluju, medjusobno povezana u dinamičkoj ravnoteži, sva živa bića na
Zemlji ( ljudi, fauna, flora, i mikroorganizmi, bakterije i virusi.) Mada sva živa bića deluju na
prirodnu sredinu, uticaj čoveka je dominirajući,jer on svojim životom i radom, preradjujući
prirodne materije industrijskim putem, radi zadovoljavanja svojih potreba, najviše doprinosi
promeni prirode.
U čitavoj svojoj istoriji čovek je uticao i menjao svoju okolinu. Još u praistoriji, krčeći šume,
izgradnjom objekata za stanovanje i puteva, vadjenjem ruda i dobijanjem metala, iskorišćavao
je prirodne resurse, stvarao raznovrsna zagadjenja i otpatke. Zbog malog broja i niske gustine
stanovništva, ove aktivnosti dugo nisu izazivale štetne posledice na životnu sredinu. Prvi
problemi sa životnom sredinom javili su se u starom veku, sa razvojem gradskih naselja, u
vezi sa snabdevanjem stanovništva čistom pijaćom vodom, odvodjenjem otpadnih voda i
odstranjivanjem otpadaka. Od tada, zagadjivanje sredine i iscrpljivanje prirodnih resursa
permanentno se javlja kao prateća, sve značajnija, negativna posledica ekonomske aktivnosti i
načina života ljudi na Zemlji
Sa procesom industrijalizacije, započetim prvom industrijskom revolucijom krajem XVIII
veka, ekološki problemi počinju da se zaoštravaju i ubrzano kumuliraju.
Izmedju industrije i ekološkog sistema postoji tesna uzročno-posledična medjuzavisnost,koja
se narušava delovanjem čoveka : degradacijom ( raubovanjem prirodnih resursa, fizičkim
promenama pejzaža, uništavanjem vegetacije ) i sve većim zagadjivanjem životne sredine.
Ukupna degradacija i zagadjenje životne sredine zavise od tri faktora :
1. broja ljudi
2. prosečnog broja jedinica resursa koje svaki čovek koristi
3. količine degradacije ili zagadjenja koja prouzrokuje korišćenje jedinice resursa
Imajući u vidu navedene faktore, moguće je govoriti o dve vrste preopterećenosti raspoloživih
resursa i životne sredine :
1. populacionoj preopterećenosti i
2. potrošačkoj preopterećenosti
Populaciona preopterećenost postoji onda kada ima više ljudi nego raspoloživih zaliha hrane,
vode i drugih značajnih resursa koji obezbedjuju odredjeni minimum. egzistencijalnih uslova.
Kod ove vrste preopterećenosti, veličina populacije i rezultirajuća degradacija potencijalno
obnovljivih resursa, predstavljaju ključne faktore uticaja na životnu sredinu.
Potrošačka preopterećenost je karakteristična za industrijalizovane zemlje. Nju karakteriše
manji broj ljudi koji koriste resurse takvim intenzitetom koji vodi brzom iscrpljivanju resursa
i prevelikom zagadjenju i degradaciji životne sredine.
Ovde su ključni faktori uticaja na
životnu sredinu visoka stopa korišćenja resursa po stanovniku i visoka stopa zagadjenja i
degradacije životne sredine po stanovniku.
U težnji za ostvarivanjem većeg ekonomskog bogatstva, ljudi smanjuju Zemljin prirodni
kapital takvom brzinom i na takav način da je razvoj postao dugoročno neodrživ. Ekolozi
smatraju da ljudi moraju drastično da promene svoje ponašanje, ili će se suočiti sa ozbiljnim
ekonomskim poremećajima, sa milijardama ljudskih žrtava, sa izumiranjem oko milion živih
vrsta na Zemlji, a možda i sa gašenjem ljudske vrste.
Industrijalizacija je kao univerzalni metod privrednog razvoja, dovela do brojnih pozitivnih
promena u životu i radu ljudi. Razvoj industrije omogućio je :
2
veoma pesimističkog zaključka u pogledu vremena trajanja prirodnih resursa i mogućnosti
razvoja industrije u budućnosti . Prema proceni, ukupno poznata ležišta prirodnih resursa u
svetu trajaće oko 250 godina, a ukoliko bi se nastavila stopa rasta njihovog korišćenja, ovo
vreme se znatno skraćuje.
Bez obzira na propuste vezane za otkrića novih izvora i budući tehničko-tehnološki napredak,
ova studija zaslužuje posebnu pažnju zbog nagoveštaja realnih mogućnosti nastanka
nepoželjnih trendova kretanja u budućnosti na globalnom nivou, izazvanih prekomernim i
neracionalnim trošenjem neregenerativnih prirodnih resursa.
2.3. Industrija kao zagađivač životne sredine
Svojim funkcionisanjem, masovnom proizvodnjom i širenjem, industrija neprestano iscrpljuje
neregenerativne prirodne resurse i zagadjuje životnu sredinu. Medjutim, sve industrijske
grane nemaju isti uticaj na životnu sredinu. On zavisi od tehničko-tehnoloških karakteristika
primenjene tehnike i tehnologije, kao i od vrste i porekla dobijenih ili preradjenih sirovina u
tehnološkim procesima proizvodnje. U Evropi, najveće zagadjenje medju industrijskim
granama ima hemijska industrija, industrija papira, celuloze, cementa, čelika i obojenih
metala. Njihov uticaj na živi svet još uvek nije u potpunosti sagledan, ni proučen. U prilog
tome govori podatak, da se u Evropi godišnje registruje 200-300 novih hemijskih proizvoda,
dok ih je trenutno u upotrebi preko 100 hiljada. Posebno štetni, i za zdravlje opasni, su oni
hemijski proizvodi koji sadrže azot, fosfor, teške metale, azbest, zatim deterdženti i pesticidi.
Od 7.000 ispitanih hemijskih materija, kod 2.000 je dokazana kancerogenost, a preko 300 je
pokazalo kancerogeni efekat i na čoveka. U zemljama EU do sada je prijavljeno preko
300
genetičkih modifikovanih organizama
koji predstavljaju nove vrste virusa ( bakterija,
gljiva, biljaka, insekata, riba i sisara ).
Proizvodni procesi u industriji se sastoje iz sledećih faza :
1. ekstrakcije mineralnih sirovina ( metala, nemetala i energenata )
2. proizvodnje gotovih proizvoda ili delova
3. upotrebe proizvoda
4. deponovanja i reciklaže otpadaka
2.4. Grane energetike - najveći zagađivači životne sredine
Grane energetike spadaju u najveće zagadjivače životne sredine.Svi energetski izvori i
energetska tehnologija koja se koristi pri proizvodnji i potrošnji energije, manje ili više,
zagadjuju životnu sredinu. Sa povećanjem obima i intenziteta energetske aktivnosti, ekološki
uslovi se pogoršavaju.
Prilikom sagorevanja lignita, od ukupne količine toplotne energije, samo 35% se iskoristi za
proizvodnju električne energije, 15% se izgubi preko dimnih gasova, a oko 50% ispušta preko
rashladnog sistema. Ukoliko se koriste rashladni sistemi sa protočnim hladjenjem, otpadna
toplota se ispušta u reke i utiče na njenu floru i faunu.U rashladnim sistemima zatvorenog
tipa, kojim se otpadna toplota odvodi preko rashaldnih tornjeva, posledice na životnu sredinu
su veće i ogledaju se u pojavi oblaka i magle, povećane vlažnosti vazduha, pa i lokalnih
padavina u okolini TE.
Koeficijenat korisnog dejstva mogao bi se povećati na blizu 70%, korišćenjem ove otpadne
toplote za grejanje stanova, poslovnih zgrada i fabričkih hala, uz manje ukupno zagadjenje
životne sredine. Osim TE, kao veliki zagadjivači vazduha u gradskim naseljima, javljaju se
veći broj individualnih i javnih kotlarnica.
4
