SKRIPTA
STRATEGIJSKI MENADŽMENT
1. MENADŽMENT
2. EVOLUCIJA STRATEGISKOG MENADŽMENTA
3. STRATEGISKO PLANIRANJE
4. STRATEGISKI MENADŽMENT KAO PODRŠKA PLANIRANJU
5. DEFINICIJA STRATEGISKOG MENADŽMENTA
6. PROAKTIVNI STAV U STRATEGIJSKOM MENADŽMENTU
7. SISTEMSKI PRISTUP
8. STRATEGISKA VIZIJA
9. CILJEVI STRATEGIJE
10. STEJKOHOLDERI PREDUZECA I MOC U PREDUZECU
11. DRUSTVENA ODGOVORNOST U PREDUZECU
12. POJAM I SVRHA STRATEGIJE
13. STRATEGISKA BAZIČNA PROMENA
14. KONKURENTSKA PREDNOST
15. NAČIN STVARANJA STRATEGIJE
16. NIVOI STRATEGIJE
17. STVARANJE STRATEGIJE U DIVRSIFIKOVANOM PREDUZEĆU
18. KARAKTERISTIKE STRATEGISKIH ODLUKA
19. UPRAVLJANJE STRATEGIJSKIM PITANJIMA
20. INFORMACIJA ZA STRATEGISKE ODLUKE
21. SVRHA STRATEGIJSKE ANALIZE
22. ANALIZA IZVORA SPOSOBNOSTI
23. PROCENA SUŠTINE KOMPETENCIJE.
24. ANALIZA SNAGE, SLABOSTI I ANALIZA LANCA VREDNOSTI
25. ANALIZA SREDINE
26. ANALIZA STRATEGIJSKE GRUPE (KONKURENCIJE)
27. METODI ANALIZE I PREDVIĐANJA DOGAĐAJA U SREDINI
28. STRATEGIJSKI IZBOR
29. STRATEGIJSKE OPCIJE
30. KARAKTERISTIKE MENADŽERA I IZBOR STRATEGIJSKE OPCIJE
31. TRI GENERIČKE (BAZIČNE) STRATEGIJE
32. STRATEGIJA VOĐSTVA U TROSKOVIMA.
33. KRIVA ISKUSTVA
34. STRATEGIJA DIFERENCIRANJA
35. STRATEGIJA USRESREĐENOSTI (FOKUS)
36. DEFINISANJE STRATEGIJE RASTA
37. STRATEGIJA PENETRACIJE TRŽIŠTA
38. STRATEGIJA RAZVOJA KAPACITETA
39. STRATEGIJA VERTIKALNE INTEGRACIJE
40. STRATEGIJA DIVERSIFIKACIJE
41. STRATEGIJA PRIPAJANJA I SPAJANJA
42. OTVORENA PITANJA KONTRAKCIJE
43. STRATEGIJA ZAOKRETA
44. INOVATIVNA PREDUZEĆA
45. TEHNOLOŠKO PREDVIĐANJE
primenu savremenog strategijskog menadžmenta. Strategijski menadžment se najpre
javio kao poslovna politika a od sredine 50 godina prošlog veka se izučava u ekonomiji i
menadžmentu. Godina njegovog nastanka 1972. godina.
3.
STRATEGIJSKO PLANIRANJE
Zbog sve većih promena u ekonomskoj, socijalnoj, tehnološkoj ekološkoj, informacionoj i zbog
sve veće globalne konkurencije neophodno je strategijsko planiranje. Strateško planiranje
omogućava da se preduzeće bolje i lakše suoči sa takozvanim šokom budućnosti. Odnosno kada
su promene i brzina njihovog dešavanja toliko velike da prevazilaze individualnu mogućnost
prilagođavanja. Osnovna obeležja strateškog plana su:
1. odabir poslovnog područja- gde ćemo poslovati
2. promena strategijske pozicije preduzeća
3. orjentacija na rast i razvoj
Preduzeće mora da utvrdi koje osobine mora da poseduje u datoj grani kako bi obezbedilo
uspešno poslovanje jer različite grane zahtevaju različite vrste kompetentosti pa zbog toga i
variraju kritični faktori poslovnog uspeha.
4.
STRATEGIJSKI MENADŽMENT KAO PODRŠKA PLANIRANJU
Istraživanje koje je sprovedeno na teritoriji SAD je pokazalo da dobro strateško planiranje čine
zajedno:
1. formalno planiranje
(škola planiranja) – ovo pristup više odgovara relativno stabilnim
uslovima sa manjim rizikom
2. inkrementalno planiranje
(škola učenja) – ovaj pristup se vezuje za nestabilne i
nepredvidljive uslove sa visokom stopom rizika.
Da bi planiranje bilo dobro mora da bude i formalno i inkrementirano.
Efikasnost strategiskog planiranja uglavnom zavisi od nivoa razvijenosti strategiskog
menadžmenta u preduzeću. Strategisko planiranje doprinosi stvaranju strategiskih alternativa u
izboru optimalne strategije. Za strategiski menadžment su bitni kako strategisko razmišljanje
tako i strategisko planiranje.
5.
DEFINICIJA STRATEŠKOG MENADŽMENTA
Strategijski menadžment uključuje strategijsko planiranje i strategijsku akciju u ulovima kada se
sredina brzo menja i rastu njeni otpori. On je usmeren na poboljsanje i povećanje efikasnosti i
efektivnosti. Efektivnost zavisi od nivoa menadžmenta i treba da bude na vrhu. Strategiski
menadžment je upravljanje odnosa sa sredinom,strategija koja doprinosi ostvarenju ciljeva.Na
osnovu strategije menadžmenta se smanjuju ili u potpunosti eliminišu otpori promenama kako bi
se sprečilo i povećanje jaza između potencijala preduzeća i njegovih izvora. Strategija
menadžmenta obuhvata sledeće aktivnosti:
1. strategijska analiza
2. strategijski izbor
3. strategijska promena
Svrha strategije analize i strategija izbora je da strategija promena dovede do željenog stanja i
pozicije. Strategijska analiza je neophodna kako bi preduzeće razumelo dešavanja u sredini i na
osnovu nje polazi strategija izbora koji omogućava izbor najboljeg strategijskog pravca.
6.
PROAKTIVNI STAV U STRATEGIJSKOM MENADŽMENTU
Razlikujemo četri pristupa preduzeća:
1. neaktivistički pristup
znači da se preduzeće miri sa razvojem događaja u sredini i
izbegava svaki rizik.
2. reaktivistički pristup
znači da preduzeće pokušava da izbegne probleme ali ne čini ništa
da ih reši.
3. preaktivistički pristup
znači da preduzeće prihvata orjentaciju na budućnost i da na
promene gleda pozitivno tj. kao na mogućnosti za rast i razvoj.
4. imperativistički pristup
znači da je preduzeće orjentisano na budućnost odnosno smatra
se da budućnost teško može apsolutno kontrolisati ali se može menjati.
Preduzeće na promene može da reaguje neaktivno, odlučno i planski.
7.
SISTEMSKI PRISTUP
Sistem je set međusobno povezanih elemenata koje funkcionišu kao elina i delovi nemogu
odlučivati pre nego što se sagledaju efekti na celinu. Postoje sledeće vrste sistema:
1. Zatvoreni sistemi – ne zavise od izvora i sredine
2. Otvoreni sistemi – moraju neprekidno da nabavljaju izvore iz sredine da bi obezbedili
opstanak.
Preduzeće se posmatra kao sistem jer je reč o celini koja je jednistvena i sastavljena od dva većeg
broja delova. Bitna karakteristika sistemskog pristupa je holizam čiji je osnovni princip da celina
nije samo prost zbir delova i da se preduzeće može objasniti samo u svojoj totalnosti (kao što su
delovi: marketing, finansije, nabavka, proizvodnja itd. oni su uslovljeni i povezani. Hobizam ima
dva komponente:
1.
princip koordinacije
koji se bavi odnosima različitih podsistema na istom
organizacijskom nivou
2.
princip integracije
koji se bavi povezivanjem između podsistema na različitim nivoima.
Dve osnovne osobine sistema su:
1. delovi gube osobine ukoliko se izdvoje iz sistema
2. svaki sistem ima bitne karakteristike koji nema nijedan drugi deo
Preduzeće moramo posmatrati kao otvoren sistem i ono je uvek zavisno od sredine. Sistemski
pristup se javlja pedesetih godina i zasniva se na pretpostavkama.Strategiski menadžment je
očigledno sistemski pristup koji omogućava menadžmentu preduzeća da se pozicionira odnosno
stavi u odnos preduzeće sa sredinom na način da se obezbedi kontinuirani uspeh i osigura od
iznenađenja.
Uloga ciljeva je da opravdaju ovu akciju menedzerta(vizija,misija) da usmere i koordinisu
aktivnosti preduzeca, oni predstavljaju osnovu za donosenje poslovnih odluka.
*10.
STEJKHOLDERI PREDUZEĆA I MOĆ U PREDUZEĆU
Stejkholderi preduzeća su pojedinci ili grupe koji utiču (ili su pod uticajem) na rezultate poslovanja
preuzeća. Da bi proizvelo proizvode i obavilo usluge preduzeca mora normalno preko trzista da
se suocava sa vecim brojem pojedinaca, institucija, organizacija. Neposredni uticaj na strategijske
odluke imaju distributeri i potrosaci koji odlucujuci uticu na sudbinu outputa preduzeca.Postoje
četi osnovne grupe stejkholera:
1. akcionari
– koji stavljaju akcenat na tržišnu stopu prinosa njihovih investicija, stabilnom
dividendom
2. menadžeri
– koji su zaintresovani za rast prodaje, rast aktive, i stabilnosti dobiti
3. zaposleni
- koji su ziintresovani za stabilnost primanja, dobre uslove rada, da primanja
plate prate rast troškova i dr.
4. privreda
– koja se intresuje za rentabilnost u odnosu na angažovanje kapital.
Pored ove osnovne podele stejkholdera razlikujemo i sledeće:
1.
primarne i sekundarne
2.
vlasnici i nevlasnici kapitala
3.
aktivni i oni na koje se utiče
4.
oni koji nabavljaju izvore i oni koji su zavisni od preduzeća
Moć je osnovna pokretačka energija neophodna da se strategijska vizija pretvori u stvarnost. Moć
je sposobnost da se utiče na druge da obavljaju aktivnosti koje inače nebi obavljali. Moć varira u:
1.
okviru
– gde je moć broj različitih oblasti u kojima jedna osoba može uticati na druge
2.
domenu
– moć je broj pojedinaca nad kojima osoba ostvaruje uticaj.
Postoje različiti tipovi moći:
1.
moć nagraživanja
2.
moć položaja
3.
eksperska moć (specifično značnje)
4.
harizmatična moć
5.
informaciona moć
6.
moć okolnosti (specifična situacija)
7.
moć resursa
8.
instrumentalna moć
9.
moć ocene
10.
moć veze
11.
DRUŠTVENA ODGOVORNOST U PREDUZEĆU
