САДРЖАЈ
1. УВОД....................................................................................3.
1.1 ПОЈАМ КАЗНЕ....................................................................3.
1.2. ОПРАВДАЊЕ СВРХА КАЗНЕ...............................................3.
2. ВРСТЕ КАЗНИ........................................................................5.
3. КАЗНА ЗАТВОРА....................................................................5.
3.1 ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ ЗАТВОРА И ЗАТВАРАЊА У СРБИЈИ....5.
3.2 ПЕРИОД ДО 1930.ГОДИНЕ.................................................5.
3.3 ПЕРИОД ОД 1930. ДО 1941.ГОДИНЕ...................................6.
3.4 ПЕРИОД ОД 1945. ДО 2000.ГОДИНЕ...................................6.
4. КАЗНА ЗАТВОРА....................................................................7.
4.1. ОПШТА ПИТАЊА КАЗНЕ ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ......................7.
4.2 КАЗНА ЗАТВОРА У НАШЕМ КРИВИЧНОМ ПРАВУ....................9.
4.3. УСЛОВНИ ОТПУСТ...........................................................11.
4.4. ОПОЗИВАЊЕ УСЛОВНОГ ОТПУСТА...................................12.
5. ЛИТЕРАТУРА........................................................................13.
КАЗНА ЗАТВОРА У НАШЕМ КРИВИЧНОМ
ПРАВУ
1.УВОД
1.1 ПОЈАМ КАЗНЕ
Кривично право је незамисливо без казне,односно оно би без ње
сасвим променило свој карактер. Зато данас не постоји ниједна
држава која би била спремна да се лиши казне као вољног
причињавања одређеног зла учиниоцу кривичног дела. Појам
казне садржи у основи исте,односно сличне елементе као и општи
појам кривичних санкција. Материјално-формални појам казне се
одређује на следећи начин.
Казна је законом предвиђена репресивна мера која се у
циљу сузбијања криминалитета примењује према учиниоцу
кривичног дела на основу одлуке суда након спроведеног
кривичног поступка.
Најважнија р азлика у овом појму у односу на појам кривичних
санкција,јесте да се овде као претпоставка за примену казне тражи
да је учињено кривично дело. Из члан 2.КЗ сазнајемо да се
казна
и мере упозорења могу изрећи само учиниоцу који је крив
за кривично дело
(nulla poena sine culpa). Другачије речено за
примену казне неопходно је да је учињено дело које садржи све
обавезне елементе који се траже за постојање кривичног дела
(објективно-субјективни појам). Без кривице нема казне.
1.2 ОПРАВДАВАЊЕ И СВРХА КАЗНЕ
Још од античког доба поставља се питање оправдања и сврхе
казне. Овим питањем су се бавили многи теоретичари и филозофи.
Постоје две најважније групе теорија,а то је
улитаристичка и
ретрибутивистичка.
-
Улитаристичка теорија оправдање види у њеној нужности и
корисној функцији која она обавља за друштво (сузбијање
криминалитета).
- Ретрибутивистичка теорија полази од моралне одговорности и
оправдање казне види у ретрибуцији која полази од идеје
сразмерности и праведности.
2
3. изражавање друсштвене осуде за кривично дело, јачање
морала и учвршћивање обавезе поштовања закона
2.ВРСТЕ КАЗНИ
У нашем кривичном законодавству постоје четири врсте казни:
1. казна затвора
2. новчана казна
3. рад у јавном интересу
4. одузимање возачке дозволе
3.КАЗНА ЗАТВОРА
3.1 ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ ЗАТВОРА И ЗАТВАРАЊА У СРБИЈИ
Са стварањем нове српске државе у 19. веку затечени су и
проблеми наслеђених турских затвора. Они су углавном служили за
мучење и задрзавање ухапшених до извршења смртне казне. Нова
држава је морала да промени и законе и односе према
преступницима,а такође и затворе. Нови закони и другачији
вредностни систем ,како је познато,ипак више неумитивни утицај и
на затворе и однос према затвореницима,па је Србија постепено
уводила полуевропске и полуотоманске норме и кажњавање.
Пошто се Србија у 19.веку проширила на југ,делови Косова и
Метохије,Македоније, Рашку област, а ту затекла стари „турски“
систем морала је да га прилагоди већ измењеном систему у Србији.
Времена је било мало јер је после балканских ратова избио и Први
светски рат. После тог рата настала је нова држава Краљевина СХС
која је одједном наследила опет други и другачији затворски
систем на бившим аустроугарским територијама. Пошто је било
тешко променити одједном системе затвора и затварања због
отпора криминалаца,Србија је то морала да оствари кроз етапе.
3.2
ПЕРИОД ДО 1930.ГОДИНЕ
Након победоносног првог светског рата,формира се Краљевина
СХС,коју је рат исцрпео и у материјалном и људском
погледу,ресурсима. Европске земље и њено становносштво су од
ње очекивали европеизацију и излазак из архаичних и наслеђених
4
