SEMINARSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE
“MORAL”
PROFESOR: STUDENT:
Sadrzaj
1.
Uvod.................................................................................3
2.
Pojam morala....................................................................4
3.
Pojam moralne I obicajne norme......................................5
4.
Pojam moralne duznosti, savesti I vrline..........................6
5.
Sankcije morala................................................................7
6.
Socioloske tvorevine........................................................8
Moral I vera................................................................................8
Moral I ideologija.......................................................................8
Moral I norme pristojnosti I uctivosti........................................9
Moral I obicaj.............................................................................9
7.
Osnovni tipovi morala....................................................10
Tradicionalni moral..................................................................10
Utilitarni moral.........................................................................10
Moral vrlina.............................................................................. 10
Imperativni ili normativni moral..............................................11
Stvaralacki I delotvorni moral..................................................11
8.
Zakljucak........................................................................12
9 . Literatura.........................................................................13
2
2. Pojam morala
Moral je svest o medjusobnom odnosu ljudi, misao o principima I normama koje regulisu
odnos coveka prema coveku ili zajednici, kolektivu ili drustvu. Moral je nepisano pravilo koje
usmerava ljude da cine dobro I izbegavaju zlo.
Moral je veoma slozena drustvena pojava. Ona je drustveno uslovljena I vrsi uticaj na
drustvo.
Navedena definicija morala sadrzi ove elemente:
1) da je moral poseban oblik drustvene svesti;
2) da obuhvata odredjeni skup pravila I normi ponasanja ljudi;
3) da regulise odnos izmedju ljudi, izmedju pojedinaca, pojedinaca I grupa I izmedju
grupa;
4) da se odnosi odredjuju na bazi dobra I zla.
Moral je deo duhovne kulture koji u obliku moralnih normi, sudova I moralnih sankcija
reflektuje objektivne odnose izmedju ljudi I drustva kao celine.
Istorijski gledano moral nastaje kao dugo ponavljanje uobicajenih I dozvoljenih ljudskih
ponasanja.
Moral se manifestuje u vrednosnom procenjuvanju ljudskih postupaka I htenja kao pozitivno
ili negativno vrednih. Moralni sud ili ocean odnosi se na neki postupak, drzanje, rasudjivanje,
ponasanje ili karakter nekog coveka ili nas samih. Objekat moralne ocene je uvek samo
covek. Po Sigmundu Frojdu, norme koje drustvo definise, posebno one kojima se odredjena
ponasanja zabranjuju, licnost samo delimicno usvaja, pa tako ne mogu ni postati deo
unutrasnje structure licnosti. Frojd tvrdi, imajuci u vidu nagonsku, impulsivnu stranu ljudske
prirode, da je potpuna harmonizacija moralne svesti, kao oblika drustvene censure, I svesti
pojedinaca gotovo nedostizna.
Posmatrajuci razvoj morala u istorijskom razvoju drustva vidimo da u robovlasnickom
drustvu bilo moralno da je robovlasnik mogao da cini sa robom sta je hteo, kao sa svojim
privatnim vlasnistvom.
Moral se kao istorijska kategorija neprekidno menjao sa razvojem I menjanjem drustva.
4
