1
Матурски рад – Штетници у тлу
САДРЖАЈ:
1. Увод ................................................................................................... 2
2. Инсекти ............................................................................................. 3
2.1. Бескрилни инсекти ................................................................ 5
2.2. Крилати инсекти .................................................................... 6
2.2.1. Правокрилци .................................................................... 6
2.2.2. Богомољке ........................................................................ 6
2.2.3. Трипси или ресичари ....................................................... 6
2.2.4. Стенице ............................................................................. 6
2.2.5. Једнокрилци ..................................................................... 7
2.2.6. Цврчци .............................................................................. 7
2.2.7. Штитасти мољци .............................................................. 8
2.2.8. Лисне ваши ....................................................................... 8
2.2.9. Опнокрилци ...................................................................... 9
2.2.10. Корњаши ...................................................................... 9
2.2.11. Лептири ........................................................................ 10
2.2.12. Двокрилци ................................................................... 11
3. Ровац (Gryllotalpa grillotalpa) ......................................................... 11
4. Жичњаци (Elateridae) ..................................................................... 12
5. Грчице (Melolontha melolontha) .................................................... 13
6. Гриње ............................................................................................... 13
7. Нематоде ......................................................................................... 14
8. Пужеви ............................................................................................. 15
9. Глодари ............................................................................................ 16
10.Дивљач ............................................................................................. 16
11.Штетне птице ................................................................................... 17
12.Закључак .......................................................................................... 18
13.Литература ....................................................................................... 19
Душанка Словаковић – 4.д/1
2
Матурски рад – Штетници у тлу
1.Увод
Све културне (и дивље) биљке нападају различити непријатељи. То су различити
штетници (кукци и друге животиње), узрочници болести (гљивице и др.), те корови. Ове
биљне непријатеље називамо
заједничким
називом
штеточинама биља. Штеточине
проређују склоп и узрокују
угинуће
(Слика 1.) – Поврће
у зашићеном простору
(пластеник)
биљака, узрокују њихов кржљави развој и слабије производне способности, оштећују
плодине те на бројне друге начине смањују урод или квалитет пољопривредних
производа. Најновији подаци указују да штеточине смањују природ пољопривредних
култура у свету за 42%, а у Европи за 28%. Наша су истраживања показала да штеточине
у Хрватској смањују производњу пољопривредних култура за 29,2%. Приближно једна
трећина ових штета отпада на штетнике,друга на узрочнике болести, а трећа на корове.
Вредност штета (губитака) којег наносе штеточине пољопривредним усевима и
насадима у Хрватској износе око 500 милиона Америчких долара сваке године, чему
треба придодати и штете до којих долази смањењем квалитета производа, повећањем
трошкова производње, тешкоћама до којих долази у саобраћају итд. Разумљиво да
сваки сељак и други узгајивач пољопривредних култура настоји смањити штете које
чине штеточине. Могућностима сузбијања штеточина се бави посебна пољопривредна
струка - фитомедицина или заштита биља. У многим западноевропским државама
заступљен је назив фитомедицина за заштиту биља. Оно што је за људе медицина, за
животиње ветерина, то је за биљке фитомедицина. Пољопривредним културама често
Душанка Словаковић – 4.д/1
4
Матурски рад – Штетници у тлу
налази три пара ногу, осим код оних који немају ноге. Ноге се разликују по типу, а могу
бити за: ходање, трчање, скакање, пењање, копање итд.
(Слика 2) – Разне ларве и инсекти
Инсекти који немају ноге штете чине тамо где се
налазе, односно гђе су причврштени. Одрасли инсекти
могу бити бескрилни, но већина их има на прсишту крила
и то један пар (двокрилци) или два пара. Крила могу бити
различите структуре (кожаста, опненаста, хитинизирана
итд.). У затку су смештени унутрашњи органи инсекта, а
на затку могу бити и различити вањски наставци. Одрасли
инсекти неких група нису штетни (лептири, већина
двокрилаца и опнокрилаца), већ само њихове личинке. Ако су услови топлине
неповољни, инсекти улазе у латентан живот, када се не хране, не крећу и све животне
функције су им сведене на минимум. Ако се услови поправе, улазе у активан живот, а
ако се погоршају, тада угибају. Неки се инсекти боље и брже развијају у условима
повећане влаге, а други обрнуто. Неки се инсекти крећу и хране само дању, а други
ноћу, па их зовемо ноћни кукци. Ветар може знатно утицати на кретање и ширење
разних врста инсеката.
Живи фактори који утичу на инсекте су њихови природни непријатељи. Они могу
бити грабежљивци који се хране инсектима или паразити који их искориштавају и тек
тада усмрте. Најважнији грбежљивци су трчци, буба маре, неке врсте стеница, златооке
итд. У грабежљивце се убрајају и јеж, кртица и птице. Од паразита су најважније
паразитске осице и муве гусеничарке. Паразити и предатори могу значајно смањити
бројност штетних кукаца, па о њима треба јако водити рачуна, што више их штедети и
осигурати им што боље услове за развој. Највећу улогу у том имају пестициди, који их
при неправилној примени могу и потпуно уништити, па у сузбијању треба што више
користити оне пестициде који поштеђују природне непријатеље.
Душанка Словаковић – 4.д/1
5
Матурски рад – Штетници у тлу
Према начину јављања,инсекте смо поделили у периодичке или перманентне.
Перманентни или стални су они који се јављају сваке године у већој или мањој
бројности (нпр. кромпирова златица), док су периодички или повремени они инсекти
који се јављају у правилним (сваке треће или четврте године) или неправилним
размацима. Зависно од тога да ли се хране једном врстом хране, сврстани су у
монофаге, с више врста сродне хране у олигофаге, те с различитим врстама хране у
полифаге. Кукци који се хране биљем називамо фитофагима или хербиворима, а оне
који се хране другим животињама зоофагима или карниворима.
(Слика 3.) – Кромпирова златица
2.1.
Бескрилни инсекти
У ову групу спадају кукци најстаријег порекла. Познато их је више од 2000
врста. Ту убрајамо скокунце, безрепце, дуплорепце и длакорепце. Најчешћи су
скокунци, којих осим штетних, има и корисних врста које се хране јајима и другим
штетним инсектима. Живе у тлу и чине мезофауну тла о чијем богатству зависи и
плодност тла.
(Слика 4.) – Ред COLEMBOLLA –
скокунци
Душанка Словаковић – 4.д/1
