БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор :Проф. др Драган Јеринић
Студент:Павловић Александра
Београд
2013
Одсек:
ДИПЛОМСКИ РАД
(Тема: ) Стављање робе у слободан промет
Комисија:
1.
, председник
(потпис)
2.
, ментор
(потпис)
3.
, члан
(потпис)
Датум одбране рада: ___________________
Студент:Павловић Александра
Оцена: _______________________________
Број досијеа: 1Е1/0045/10
2
Историјат царинске службе
U srednjovekovnoj Srbiji carina se kao pojam prvi put pojavljuje u XII veku. Tada nisu
postojale pogranične carine, već se roba carinila na određenim trgovima u mestima sa jakim
trgovačkim prometom. Najpoznatije carinarnice u primorskim krajevima nalazile su se u Sv.
Srđu na Bojani, u Dalju na obali Drima, a u unutrašnjosti Srbije u Brskovu, u Sv. Spasu (na
putu Skadar – Prizren), u Novom Brdu, Rudniku, Trepči, Prizrenu i Plani na Ibru.
Почеци царинске службе у Србији датирају од маја месеца 1804 године када је
Карађорђе Петровић на Остружници код Београда установио царинарницу са скелом.
Приход од ове царинарнице ишао је команданту топчидерске војске који га је користио
за плаћање војних потреба. У септембру 1805. године отварају се нови
царинскипрелази: забреcки, шабачки и митровачки, а у децембру исте године послати
су цариници на нове прелазе дунавске и моравске. Значи царина као инструмен наплате
за увоз,извоз и превоз робе позната је још од оснивања државе и са њом је у
нераскидивој вези до данашњег дана.
Царина је била једна од првих Државних служби успостављених у Србији после
Другог српског устанка.Дана 21.децембра 1833.београдски везир је у присуству турдске
војске предао београдску царинарницу Милошу Обреновићу.После предаје српској
страни ове царинарнице преведена је на српски језик цела турска ђумручка(царинска)
тарифа,по којој су се наплаћивале царинске таксе и остале дажбине.
Царинска служба се развијала у складу са потребама и могућностима актуелних
власти и режима,ширења и развоја трговинских односа у међународним оквирима,као и
у зависности од укупних светских царинских трендова.
У југословенској држави створеној после Првог светског рата 1.децембра 1918.
године због унутрашњих противречности и криза на унутрашњем и међународном
плану,као и због заоштравања међународних односа,царинска служба је била у доста
подређеном положају и није имала потребан развој.
После Другог светског рата,царински прописи,а првенствено царинска тарифа
Југославије између два светска рата,нису одговарали интресима и потребама ратом
порушене и уништене Југославије,мада су се у првом послератном периоду
примењивала одређена правила Царинског закона претходне Југославије.Уствари то је
био Царински закон Краљевине Србије од 23. јануара 1899.године
У периоду од 1966. године када су извршене значајне промене у
царинском,девизном и спољнотрговинском систему,наша земља је приступила већем
броју међународних конвенција и споразума,чиме су створени услови за шире
укључивање наше привреде у међународну поделу рада.Наша земља је приступила
Конвенцији за оснивање Савета за царински сарадњу,Конвенцији о царинској
вредности и Конвенцији о номенклатури за класификацију робе у царинским тарифама.
У овом периоду Југославија је постала и пуноправни члан Општег споразума о
царинама и трговини(ГАТТ).
4
Царинска тарифа је основни инструмент царинске политике.Њена улога и значај у
регулисању спољнотрговинске размене и заштите домаће производње,зависе од
степена привредног развоја и општих услова привређивања.1952.године донета је
Привремена царинска тарифа,а 1959.године доноси се Уредба о царинској тарифи за
робу коју грађани уносе,односно примају из иностранства.Дана 15.марта 1961.године
донета је Уредба о привременој општој царинској тарифи ,да би 1.јула 1965.године био
донет и Закон о царинској тарифи.Практично од 1961.године наша земља примењује
тзв. "Бриселску Номенклатуру" сврставања робе у царинским тарифама из
1950.године.У Савезној Републици Југославији Закон о Царинској тарифи донет је
1994 године,а следећи 1997.године када је југословенска царинска тарифа у већој мери
номенклатурно усклађена са царинском тарифом Европске уније,чиме је прилагођена
светским стандардима.
У складу са развојем царинске службе и са добијањем све значајних функција у
држави и друштву,њу је стално пратио и одговарајући организациони развој са
потребним кадровским оспособљавањем.Првобитно Одељење царина,почетком
1947.године трансоформисано је у Управу царина у саставу Министарства за спољну
трговину.Од фебруара 1967.године царинска служба делује као самостални орган
управе,непосредно подређен тадашњем Савезном извршном већу.
До 01.01.2002.године Савезна управа царина је самостални орган
управе,директно одговоран југословенској Савезној влади.Од 01.01.2002.године
Савезна управа је царина је у саставу Савезног министарства финансија.
Веома обимне и сложене послове и задатке царинска служба,данас обавља 3.129
царинских радника у 15 царинарница,149 царинских испостава,21 царинском реферату,
78 међународних граничних прелаза и 7 прелаза за погранични саобраћај.
Нови сложенији и одговорнији задаци царинске службе ,а тиме и већа улога,значај и
одговорност према држави и друштву за извршавање задатака,захтевали су нормативно
регулисање значајних питања рада царинске службе.
У укупном функционисању југословенске царинске службе,стручном
оспособљавању и усавршавању царинских радника одувек је придаван адекватан
значај.У прошлости стручно образовање царинских радника одвијало се кроз различите
видове,сходно тренутним потребама царинске службе на овом плану,Савезна управа
царина је дефинисала образовану кадровку политику и овај посао поверила својој
организационој јединици Центру за стручно образовање. Стручна обука приправника и
новопримљених радника царинске службе,обавезна је за све царинске оперативе и
стручних служби Савезне управе царина и царинарница,које раде на пословима
основне царинске делатности,састоји се из теоријске стручне обуке и полагања
стручног царинског испита.Просечно годишње,уверења о пположеном стручном
испиту царинске струке,добија око 250 царинских радника средње,више и високе
стручне спреме.У складу са новом ситуацијом,посебна пажња у овом сегменту
царинских активности посвећује се информатичкој обуци царинских радника.
5
