1. Kompresor (parametri, podesavanje i primena)
Kompresor
se bavi
sabijanjem (compression)
dinamike zvucnog signala. On moze uticati na obe granicne
vrednosti dinamike, dakle i na najtise i na najjace zvukove koji se kroz njega propuste. Zato se najcesce i koristi
u situacijama kada zelimo da u jednoj zvucnoj slici najtise tonove ucinimo glasnijim, a najglasnije da drzimo
pod kontrolom da ne budu preglasni.
Kada kompresorom uticemo na ublazavanje dinamicki najjacih delova promena nije drasticna. Kod
kompresora srecemo parametre kojima mozemo regulisati sabijanje nekog signala, to su:
-
brzina reagovanja (attack time)
-
vreme otpustanja (release time)
-
stepen kompresije (ratio)
-
prag pocetka dejstva (treshold)
Vreme koje je kompresoru potrebno da pocne da radi kada se poveca nivo ulaznog signala iznad nivoa
thresholda naziva se
attack time
i dosta je kratak.
Kada je ulazni nivo signala iznad thresholda a zatim se spusti ispod njegovog nivoa, kompresoru ce trebati
neko vreme da izadje iz moda kompresije, tj. da prestane da radi. To je
release time
koji je uglavnom veci od
attack time-a. Ponekad je pozeljno imati vrlo kratak attack i release time koji zahtevaju brzu promenu u
dinamici koji se ponekad moze cuti kao disanje. Ulazni nivo je tada priblizniji nivou buke, tako da se buka moze
cuti.
Stepen kompresije se obicno izrazava
ratio
-om. Ratio je nacin kojim se izrazava stepen kojim kompresor
smanjuje dinamicki opseg. Pokazuje razliku izmedju ulaznog i izlaznog signala (3:1 znaci da se za svaka 3
decibela na ulazu koji predju granicu (treshold) na izlazu ce biti 1 decibel
– 3dB udje -1dB izadje.)
Od naseg proizvoljnog odredjivanja donje granice dinamickog nivoa zavisi odakle kompresor treba da stupi
u dejstvo. Ta granica se u terminologiji naziva
prag (ili tacka) pocetka dejstva
, ili jednostavnije
treshold
,
kako se na svim uredjajima i obelezava.
Jedna od najznacajnijih inovacija u konstrukciji kompresora je ona kojom dodatno mozemo ublaziti inace
prilicno naglu promenu dinamickog statusa signala kada kompresor stupi u dejstvo. Ovo se posebno odnosi na
situacije kada se koristi visok stepen kompresije. Inovacija o kojoj je rec ima dve svoje opcije:
-
hard knee (tvrdo koleno, grubi prelaz)
– Nagla promena dinamike u momentu kada signal predje
treshold.
-
soft knee (meko koleno, blagi prelaz)
– Kako se signal priblizava tresholdu, tako krece njegova
kompresija, u pocetku sve blaza i blaza, da bi na kraju kad signal dodje do tresholda signal bio vec u
zeljenoj kompresiji. Ovakva upotreba kompresije ljudskom uhu zvuci mnogo prirodnije, i obicno se i
koristi kada zelimo da dobijemo 'neznu i prirodniju kompresiju', i samim tim najbolje zvuci na
prirodnom materijalu, kao sto je ljudski glas, akusticni instrumenti itd.
Neki dinamicki procesori (kompresori) sadrze u svom kucistu i ekspander, i kompresor i limiter. Na taj
nacin se na prispeli signal moze uticati na sva kljucna mesta u njegovoj dinamici.
2. Ekspander (parametri, podesavanja i primena)
Ekspander
je dinamicki procesor koji povecava dinamicki opseg signala. On jos vise spusta tihe signale i
svoje dejstvo pocinje od (threshold-a) nivoa iznad koga se nece podizati i nivo suma. Do te tacke njegovo
pojacanje ne postoji (0dB), a od nje se nivo pojacanja moze dozirati po zelji (
stepen expanzije
). Ekspanderi se
vise koriste da bi se smanjila buka. Oni smanjuju
feedback
i nepotebne zvuke okoline.
Ekspanzija je preces suprotan kompresiji. To je pojacavac sa promenljivom gain kontrolom. Gain kontrolise
nivo ulaznog signala. Tacka od koje se linija signala menja zove se
threshold
. On se moze podesavati kod
mnogih ekspandera. Kada je ulazni nivo signala iznad thresholda nista se ne desava ali kada se spusti ispod
dolazi do smanjenja gain-a, a to smanjenje gain-a dovodi do smanjenja nivoa ulaznog signala povecavajuci ili
sireci dinamicki opseg. Odnosno, kada je nivo signala visok, ekspander ima unity gain, a kada nivo signala
padne - gain se smanjuje.
1
Kolicina ekspanzije se izrazava kao
ratio
. Kada je ulazni nivo ispod threshold-a promena nivoa ulaznog
signala izaziva promenu kod izlaznog signala koja je dva, tri, cetiri itd. puta veca. Tako da sa ratio-m od 4:1,
pad ulaznog signala od 3dB ce izazvati pad od 12dB izlaznog signala.
Kada se ekspander koristi sa ekstremnim podesavanjem gde karakteristike ulaznog i izlaznog signala postaju
skoro vertikalne ispod threshold-a, naziva se
noise gate
.
Ekspanderi se mogu koristiti sa kompresorima da bi se smanjio uticaj buke kada se prenosi signal.
Kompresija signala koji zelimo da prenesemo omogucava nam da povecamo prosecni nivo signala s obzirom na
buku u sistemu smanjujuci uticaj buke. Onda se koristi ekspander na risiveru da bi doveo signal do njegovog
pocetnog dinamicnog opsega. Ovaj proces se naziva
companding
.
3. Kompresor i limiter (razlike, parametri, podesavanje i primena)
Primena kompresora i limitera u snimanju muzike je zaista veoma siroka.
Kompresija
smanjuje dinamicki opseg signala. Ima siroku upotrebu u audio snimanju, smanjenju buke,
produkciji itd. Kompresori stisavaju jake a pojacavaju tihe tonove. To je uredjaj gde kolicina gaina, koja se
koristi, zavisi od nivoa ulaznog signala. Gain ce biti umanjen kada je nivo signala visok sto cini glasnije delove
tisim smanjujuci dinamicki opseg. Kompresor menja ugao i cini ga vise horizontalnim iznad odredjene
vrednosti koja se moze menjati.
Forma kompresije gde odnos izmedju ulaznog i izlaznog signala postaje vrlo izrazen naziva se
limiting.
Ovde kompresor stisava jake signale ali ne pojacava tihe. Ali vecina kompresora poseduje sekundarni gain nivo
za podesavanje izlaznog nivoa. Tako da ako se kompresor ukljuci dok se svira taj dodatni gain ce spreciti pad
jacine signala instrumenta.
Kompresor se bavi ne ogranicavanjem vec sabijanjem dinamike zvucnog signala a limiter se bavi
ogranicavanjem. Limiter ogranicava najvece, vrsne dinamicke vrednosti nekog audio signala, nedozvoljavajuci
mu da ni u jednom trenutku predje zadatu dinamicku vrednost. Kompresor za razliku od limitera moze uticati
na obe granicne vrednosti dinamike, dakle i na najtise i na najjace zvukove koji se kroz njega propuste, zato se
najcesce i koristi u situacijama kada zelimo da u jednoj zvucnoj slici najtise tonove ucinimo glasnijim a
najglasnije drzimo pod kontrolom, da ne budu preglasni.
Kada kompresorom uticemo na ublazavanje dinamicki najjacih delova, promena nije ni izdaleka tako
drasticna kao kada to cini limiter.
Zasto treba koristiti kompresiju i limiting? Npr. prilikom snimanja pevac moze da se udaljava od mikrofona
tako da ce kompresija izjednaciti promenu nivoa u jacini koja je bila snimljena. Kada napravi snimak kompresor
omogucava da se podesi dinamicki opseg i balansiranje. Ako koristite odgovarajuci attack time pre nego sto
kompresor pocne da radi zvuk instrumenta ce sam proci kroz kompresor.
U nekim slucajevima nivo signala kontrolise neki drugi signal – kada je nivo jednog signala visok taj drugi
signal ga smanjuje. To se zove
cross limiting (ducking)
.
Kao i kod limitera i kod kompresora srecemo slicne parametre kojima mozemo regulisati sabijanje
nekog signala, to su:
-
brzina reagovanja (attack time)
-
Vreme koje je kompresoru i limiteru potrebno da pocne da radi kada se poveca
nivo ulaznog signala iznad nivoa thresholda
-
vreme otpustanja (release time)
-
Vreme koje je potrebno da kompresor ili limiter povecaju nivo gain-a kada je
ulazni nivo signala iznad thresholda a zatim se spusti ispod njegovog nivoa
-
stepen kompresije (ratio)
-
Nacin kojim se izrazava stepen kojim kompresor smanjuje dinamicki opseg. Pokazuje
razliku izmedju ulaznog i izlaznog signala (3:1 znaci da se nivo ulaznog signala mora povecati za 3dB da bi doslo do
povecanja od 1dB) – 3dB udje-1dB izadje
-
prag pocetka dejstva (treshold)
-
Tacka, donja granica dinamickog nivoa odakle kompresor/limiter treba da stupi u
dejstvo
Prva dva parametra su ista kao i kod limitera s tim sto je kod kompresora brzina reagovanja attack time
promenljiva velicina.
Signal koji prodje kroz limiter dobija izvesna izoblicenja.
Faktor izoblicenja
savremenih profesionalnih
limitera krece se izmedju 0,5 i 1%. Merenja su dalje pokazala da se problemi javljaju i u
frekvencijskom
2
