Семинарски рад Стрес у организацији
УВОД
Стрес је унутрашње, субјективно стање које представља реакцију на стресор,
стресни догађај, или на неко негативно стање које изазива напетост у организму. То је
заштита реакције организма, која за циљ има ангажовање свих ресурса ради његове
заштите од стресогених утицаја.
Стрес је незаобилазна појава у свакодневном животу и раду човека. Исти може
да мотивише човека за остварење бољих резултата у раду, међутим оно што је
забрињавајуће је то да је све израженији стрес који изазива негативне последице на
човека, а самим тим и на његов квалитет живљења и остваривањe радних и осталих
резултата. Многе организације, спроводиле су пословну политику, која је уместо бољих
резултата рада, доводила до потпуно супротног ефекта, односно стварања негативног
стреса код запослених, а самим тим и смањења учинка радне организације. Неке
организације, а нарочито у развијеним земљама убрзо су схватиле колики је значај ове
врсте стреса на учинак својих запослених и у складу са тим почеле су са предузимањем
мера за умањење истог. Супротно томе већи део организација у земљама у развоју и
земљама у транзицији, где је првенствени интерес послодавца што већа зарада у што
краћем временском периоду, утицају стреса на човека не придаје или веома мало
придаје пажњу. Уопште у таквим земљама људским ресурсима се не придаје довољна
пажња, иако је човек основни елеменат процеса рада од његовог постанка па до данас.
Према истраживањима, седам од десет људи сматра свој живот стресним, а
уласком у нови миленијум изгледа да се животни темпо још више убрзава. За разлику
од наших предака где је стрес био пре свега физичке природе, стрес данашњице је
углавном менталне и психичке природе.
Светска здравствена организација је препознала проблем и прогласила стрес
највећом опасношћу по здравље у 21. веку. Према подацима светске здравствене
организације око 60 % свих одсуствовања са посла узроковане су болестима изазваним
стресом. Ниједна организација, па ни Војна није поштеђена утицаја стреса.
Да би се могло адекватно управљати стресом, односно максимално умањити
његове негативне последице на појединца и организацију, потребо је добро познавати
1
Семинарски рад Стрес у организацији
врсте стреса, његове изворе и последице које изазива, што ће бити обрађено у овом
раду.
1. ПОЈАМ, ВРСТЕ, СИМПТОМИ И КАТЕГОРИЈЕ СТРЕСA
1.1. Појам и врсте стресa
Стрес
је последица општег одговора организма, односно начин на који
ментално, физички и емоционално реагује човеков организам на различита стања,
промене и захтеве у свом животу и раду, било да су ти захтеви физичке и психичке
природе, или једне и друге. Може се рећи да је то заштитна реакција организма, који у
ту сврху ангажује све расположиве ресурсе за заштиту од стресогених ситуација.
Обзиром да постоје различита схватања стреса као појаве, постоји нешто што им
је заједничко. А то је, да под појмом стреса, сви подразумевају спољње чиниоце који
делује на одређени систем у човеку, као и промене у организму које произилазе из
деловања тих чиниоца. Ти спољњи чиниоци, односно изазивачи стреса, који су иначе
ван контроле човековог организма називају се
стресори
. Они су незаобилазни део наше
свакодневнице, чине човека напетим и нервозним, постављајући пред истог различите
захтеве физичке или психолошке природе, што у крајњем случају доводи до физичких и
психичких промена код појединаца који су дуже времена изложени таквој ситуацији.
Дакле интезитет стресне реакције зависи и од тога како ће се човек суочити са њом, да
ли је може ублажити или донекле неутралисати. Уколико човек пронађе начин да их
превазиђе и избори се са њима, оспособиће се да нове, сличне ситуације лакше
преброди. Суочавањем са проблемима, стичу се корисна искуства, тако да неке наредне
стресне ситуације делују на човека са мање интензитета. Осим тога, човек може у
појединим случајевима постати толерантнији. Такође ако неки стресор на човека делује
више пута и неће заправо бити тешко да се исти суочи са њим. Стресне ситуације су
саставни део живота и одређени део стреса је нормалан, односно пожељан и потребан за
већу креативност и боље радне резултате запослених.
Постоје различита тумачења речи стрес. Први је онај који сусрећемо у
свакодневном говору и обично представља конфликте и неповољне ситуације кроз које
људи пролазе, а други је онај стручни, односно онај који тумаче разлизичи теоретичари
(психолози, социолози и медицински стручњаци). Чак и наведени теоретичари стрес
2
Семинарски рад Стрес у организацији
пријатан доживљај који особу чини задовољнијом, ефикаснијом и вештијом. Супротно
од тога
дистрес
у емоционалном смислу представља непријатан доживљај, односно
осећај особе да нема могућност контроле стресогеног догађаја.
1.2. Симптоми стреса
Стресним ситуацијама у организацији најчешће су изложени руководиоци, због
саме природе посла којом се баве, тј. јер код истих постоји висока могућност избијања
конфликата као једног од најчешћих извора стреса. Последице стресних ситуација
руководилаца, али и осталих особа у организацији, могу се изразити кроз различите
индивидуалне
(у које спадају емоционални, интелектуални, физиолошки, бихејвиорални
симптоми) и
организационе симптоме.
Емоционалне симптоми стреса су: анксиозност, агресивност, депресивност,
појачан осећај замора и исцрпљености, раздражљивост, нервоза и др.
Интелектуални симптоми стреса су: слаба концентрација, заборавност, тешкоће
у доношењу одлука, ментални блокови, критицизам и др.
Физиолошки симптоми стреса су: повећање хормона стреса, повећање нивоа
шећера, поремећај пулса и крвног притиска, тешкоће са дисањем, знојење, сува уста,
кнедла у грлу, проблеми са варењем, сметње у зглобовима и кичменом стубу,
дерматолошки проблеми, поремећаји спавања, умор и др.
Бихевијорални симптоми стреса су: промене на плану понашања, повећан или
смањен апетит, претерано пушење и конзумирање алкохола, изложеност ризичном
понашању и повредама у животу и на раду и др.
Организациони симптоми стреса су: одсуствовање са посла, флуктација, слабо
задовољство послом, ниска мотивисаност за рад, антагонизам, лоши међуљудски
односи, стварање неповољне климе и др.
Какви симтоми и у ком обиму ће се појавити код особе на коју делује стресна
ситуација, у великој мери зависи и од тога да ли је особа оптимиста, песимиста, колики
јој је степен издржљивости и стопа опуштања тензије. Познато је да оптимисти многе
ситуације тумаче позитивно и тако индиректно стварају бољи одбрамбени механизам на
стресне ситуације, за разлику од песимиста који углавном ситуације тумаче у
негативном светлу и тако стварају услове да стресна ситуација веома лако, доведе до
једног или више напред наведених нагативних симптома. Издржљивије особе
4
Семинарски рад Стрес у организацији
карактеришу три особине, као што су виши степен преданости (ангажованији на послу и
уопште у другим животним активностима), већи степен контроле (већа могућност
утицаја на догађаје у животу) и спремност да на промене гледају као на изазов. Такве
особине појединце чине отпорнијим на утицаје стреса од оних који немају такве
особине. Исто тако особе које су показале немогућност остављања стреса на радном
месту подложнији су настајању негативних последица стреса за разлику од оних који
своје радне проблеме не уносе у приватни живот.
1.3. Категорије стреса
У односу на дужину трајања и ток развоја, стрес делимо у три категорије и то на:
акутни, хронични и посттрауматски стрес.
Стање акутног стреса
:
за ово стање је карактеристичан доживљај
емоционалне патње. Особа је свесна своје “нервозе”, узенмирености, туге,
потиштености, беса према себи и другима, претеране употребе алкохола, цигарета
или кафе, слабе концентрације, раздражености, заборавности, “опседнутости”
истим мислима, као и забринутости за своје психичко стање. Све се то негативно
одражава на квалитет живота, односе са људима и на сан, те доводи до интензивирања
стања стреса јер су све то нови стресори. Ако се особа на време не ослободи стања
акутног стреса, онда се оно развија у стање хроничног стреса.
Стање хроничног стреса
:
за ово стање је карактеристично одсуство
доживљаја емоционалне патње, и то је суштинска разлика између стања акутног
стреса и стања хроничног стреса. Ово стање настаје тако што особа временом
развија толеранцију на манифестације акутног стреса и навикава се на њих,
игноришући их или негирајући. Типично размишљање особе у стању хроничног
стреса је: „
Док завршим још ово...“
Особа у стању хроничног стреса препознаје се пре свега по томе што
компулзивно ради: што стално мора бити активна, око нечега заузета и не може се
опустити. Употребом алкохола, дрога, самоиницијативним коришћењем таблета за
смирење или кроз “механички“ секс, долази до привременог опуштања, али временом
развија толеранцију и на све ово. Поред присилног рада, који је најизраженија и
упадљива манифестација стања хроничног стреса, присутни су умор, хронични
5
