Japanski menadžment
JAPAN – LIČNA KARTA
Japan je zemlja sa preko hiljadu ostrva, mnogo jezera, šuma
i vulkana. Površina Japana iznosi oko 370.000 km
2
što predstavlja
1/25 površine SAD ili 1/4,5 površine Evropske zajednice. Na toj
površini živi preko 150 miliona stanovnika zbog čega Japan ima
najveću gustinu naseljenosti na svetu, gotovo 2 puta veću od
naseljenosti u Evropskoj uniji ili 12 puta veću od one u SAD.
Japan ima malo prirodnih resursa i gotovo uopšte ne
proizvodi sirovine koje predstavljaju osnovu za privredni razvoj
te je prinudjen da uvozi od 80-99% procenata svih neophodnih
sirovina (ugalj, nafta, prirodni gas, gvozdena ruda, bakar . . ).
Velike površine su pod šumama i ime svega 17% obradivog
zemljišta te je primoran i da uvozi poljoprivredno-prehrambene
proizvode.
Troškovi za državni aparat i administraciju kako u privredi
tako i u državi nisu veliki i značajno su manji nego recimo u
zemljama Evrope ili SAD.
Osnovno i srednje obrazovanje u Japanu su obavezni. U
Japanu su još od starih vremena shvatili značaj obrazovanja i
oduvek su smatrali čitanje, pisanje i korišćenje računaljki
osnovama obrazovanja svakog građanina, tako da Japan danas
drži rekord najniže stope nepismenosti – svega 0.7%.
1
Japanski menadžment
Okolnosti u kojima se nalaze: mala zemlja, mala obradiva
površina, veliki broj stanovnika, ogromna prenaseljenost i
izolovanost teraju Japance da budu maksimalno racionalni i da se
maksimalno zalažu, misle, rade i štede. Zato Japan sa jedne strane
uvozi isključivo ono što ne može da proizvede a izvozi svoju robu
sa maksimalnim stepenom obrade. Sa druge strane Japanci
smatraju da je rad najvažniji – to je ideal sam za sebe. Dok u
ostalim zemljama rade da bi živeli, Japanci žive da bi radili i pravi
su "radoholičari". Oni rad definišu kao odnos u kome standard
pojedinca zavisi od napretka kompanije, te stoga osećaj
pripadnosti organizaciji ima prioritet u odnosu na pojedinca.
Kompanija je za Japance jedna vrsta zajednice u kojoj se živi a ne
mesto na kome se rad razmenjuje za nadnicu ili platu. Kada
radnik stupa u preduzeće, zna da će mu ono biti verno do smrti i
da će mu pružiti pomoć u svakoj nevolji. Zato, od najvišeg
rukovodstva kompanije, preko menadžera i ostalih zaposlenih, svi
svoju pripadnost kompaniji najčešće izražavaju kroz izraz "moja
kompanija".
Osnovna ideologija Japana je konfučijanizam koji se zasniva
na čovekoljublju, znanju, pravičnosti, obožavanju kulta predaka i
prirode. Generalno ona zagovara apsolutno poštovanje autoriteta,
prilagodjavanje datim prirodnim okolnostima i stvaranje onoga
što je potrebno sopstvenim radom. Na ličnom i emotivnom planu
poštuju porodicu i ukazuju izuzetno poštovanje starijm ljudima.
Japan poštuje svoju prošlost ali je maksimalno okrenut
budućnosti i maksimalno ulažu u razvoj obrazovanja, nauke,
tehnike, robotike i pronalazaštva. Ipak, kako je Japan bio zemlja
samuraja i šoguna, zemlja bušida i kamikaza i jedina zemlja na
čiju su teritoriju bačene čak dve nuklearne bombe, nijedan
Japanac ni u jednom trenutku ne gubi svest o svojoj prošlosti. U
Japanu se smatra da onaj ko u potpunosti izgubi vezu sa svojim
korenima i svojom prošlošću i istorijom neće moći da dobro
razume ni sadašnjost a samim tim izgubiće i vezu sa sopstvenom
budućnošću.
Japan je društvo jednakih i u njemu 90% stanovništva
pripada srednjem sloju. Razlike u platama na hijerarhijskoj
lestvici su male. Takođe Japan ima najudnačeniju raspodelu
dohotka na svetu sa najmanjim klasnim razlikama te se, ukoliko je
2
Japanski menadžment
kako dosta sličnosti tako i dosta razlike uslovljenih brojnim
faktorima. Jedan od najvažnijih faktora su različite nacionalne
kulture. Najveći broj teorija menadžmenta stvaran je i razvijan
najpre u Americi i Evropi. Zapravo Amerika je zemlja u kojoj je
inicijalno nastao najveći broj teorija koje su se prvo prenela u
Evropu a potom i u druge zemlje sveta. Međutim odmah u početku
se pokazalo da prosto preuzimanje i pokušaj primene nastalih
teorija u drugim zemljama bez izmena i prilagođavanja nije dalo
očekivane rezultate.
Japanci su u tome bili izuzetak i najuspešniji primer
preuzimanja i kreativne primene postojećih, pre svega američkih,
teorija i iskustava. Oni su to tako uspešno radili da su ta saznanja
toliko unapredili u svom specifičnom okruženju, da su ona
delovala kao njihova originalna, sasvim nova. Tako je i nastao
specifičan japanski sistem menadžmenta.
Osnovna karakteristika nosioca funkcija menadžmenta u
svakom od pomenutih sistema je profesionalizam. On je u
apsolutnoj suprotnosti sa improvizacijama i bilo kojom vrstom
amaterizma u poslu. On podrazumeva visoku posvećenost poslu,
profesiji i struci, kao i visok stepen znanja, veština i odgovornosti.
Ta znanja i veštine stiču se kako kroz izgrađen sistem obrazovanja
tako i kroz praksu. Postojeća saznanja se stalno dopunjuju i
aktuelizuju i kroz proces permanentnog obrazovanja i kroz
stručnu literaturu, seminare i časopise, a u zadnje vreme sve češće
i primenom novih informativnih tehnologija tzv. "virtuelnom
učenju". Takođe pojedini američki, a u zadnje vreme sve više i
evropski, univerziteti otvaraju mogućnost "studiranja na daljinu".
Sve to dovodi do maksimalnog sticanja znanja i do super
profesionalizacije.
Druga opšta karakteristika koja važi za nosioce funkcije
menadžmenta u svim pomenutim sistemima je da su to izuzetno
značajne i cenjene osobe u svojim sredinama. Od njihovog
uspešnog rada ne zavisi samo uspeh firme u kojoj rade, već samim
tim i sudbina zaposlenih u tim firmama i članova njihovih
porodica, a često i razvoj pojedinih regiona, grana pa i privrede u
celini. Zbog svoga značaja kao i zbog činjenice da je njihov položaj
trajan (a ne privremen i smenljiv kao kod političkih funkcija),
društveni status i ugled generalnih menadžera velikih firmi često
ima veći rejting u društvu i od pojedinih ministara.
4
Japanski menadžment
AMERIČKI MENADŽMENT
Menadžment se kao naučna disciplina u SAD počinje da
razvija izmedju dva svetska rata a veliku afirmaciju stiče
sredinom šezdestih godina prošlog veka. Prvo je uveden na
Harvard Business School, da bi kasnije bio uveden i na
Massachusetts Insstitute of Tehnology - MIT. Početkom
sedamdesetih menadžment je uveden kao obavezan predme u
osnovne i postdiplomske studije.
Za buduće menadžere se biraju mladi još u ranim fazama
školovanja. Prvo se procenjuje uspeh u prethodnom školovanju,
zatim preporuke jednog do dva profesora koji su pratili rad
kandidata a na kraju se, kroz niz raznih testova znanja i ličnosti,
direktno ispituju njiha znanja, sposobnost memorije, apstraktnog
mišljenja, svestranog sagledavanja problema, snalaženja u
različitim situacijama i zdravstvena i psihofizička sposobnost.
U SAD i razvijenim zemljama Evrope uobičajeno je da
studenti koji završe određene fakultete rade nekoliko godina u
struci da bi stekli određeno iskustvo. Potom se upisuju na
određene visoke specijalizovane poslovne škole koje po pravilu
traju dve godine. Kada završe dobijaju najčešće zvanje "Master of
Business Administration" ili skraćeno MBA, što predstavlja bitan
uslov za osvajanje visokih menadžerskih položaja u velikim
firmama.
Programi obrazovanja menadžera u SAD se mogu grupisati
u šest grupa:
1. Informativni menadžment programi – koji imaju cilj
informisanja i promocije "ozbiljnijih" programa.
5
Japanski menadžment
Američki stil menadžmenta nije po svojoj osnovnoj ideji i
koncepciji čist stil upravljanja, nego je mešavina više metoda i
ideja te zato za njega kažemo da je u pitanju "hibridni
menadžment". Zasniva se na korišćenju strukturalnih razvoja
organizacije i usmeren je na povećanje produktivnosti i
zadovoljstva radnika. Koncept ovog menadžmenta bazira se na
kratkoročnom planiranju, individiualnom odlučivanju i velikoj
lojalnosti menadžerima i njihovoj profesiji.
Američki menadžeri se ne odliku lojalnošću prema
kompaniji, već prema samom sebi, te stoga češće menjaju posao
zbog boljih uslova ili plate, zbog čega imaju veliko iskustvo (vrlo
često i internacionalno). Ova nelojalnost delimično proističe iz
neobezbeđenja sigurnosti radnika i menadžera u stalnost posla ili
platu.
Zbog svega navedenog američki menadžeri mogu da imaju
ozbiljne probleme. Oni se u svom radu oslanjaju na sopstveno
znanje i sposobnost pri čemu se problemi javljaju i ako firma raste
i ako je u recesiji, te je položaj američkog menadžera u celini
neizvestan.
JAPANSKI MENADŽMENT
7
