SADRZAJ:
1. Uvod .............................................................................................................................. 1
2. Pojam životne sredine ................................................................................................... 2
3. Zagađenje životne sredine ........................................................................................ 2 , 3
3.1 Klasifikacija zagađenja životne sredine .......................................................... 3
3.2 Materijalna zagađenja životne sredine ....................................................... 3 , 4
3.3 Energetska zagađenja ...................................................................................... 4
3.4 Osnovna svojstva zagađujućih materija .......................................................... 4
4. Klasifikacija oblika antropogenih zagađenja životne sredine .................................. 4 , 5
4.1 Najčešće zagađujuće materije .......................................................................... 5
4.2 Jedinjenja sumpora, Azotni oksidi ............................................................. 5 , 6
4.3 Kiseline ....................................................................................................... 6 , 7
4.4 Ozon i drugi fotoksidanti ................................................................................. 7
4.5 Fluor i njegova jedinjenja ........................................................................... 7 , 8
4.6 Hlor i njegova jedinjenja ................................................................................. 8
4.7 Amonijak ......................................................................................................... 8
4.8 Mineralna đubriva i pesticidi ...................................................................... 8 , 9
4.9 Ugljenmonoksid .............................................................................................. 9
4.10 Teški metali ..................................................................................... 9 , 10 , 11
4.11 Organska jedinjenja ..................................................................................... 11
4.12 Mutegeni ............................................................................................... 11 , 12
4.13 Kancerogeni ................................................................................................. 12
4.14 Mehanička jedinjenja životne sredine .................................................. 12 , 13
4.15 Zagađujeće energije ..................................................................................... 13
4.16 Radioaktivnost i druga jonizujuća zračenja .......................................... 13 , 14
4.17 Buka, vibracije i ultra zvuk ......................................................................... 14
4.18 Elektromagnetni talasi i polja ...................................................................... 14
4.19 Zagađenja toplom ( vrućina i hladnoća ) ..................................................... 14
4.20 Svjetlosno zagađivanje životne sredine ....................................................... 15
4.21 Problem otpadaka ................................................................................. 15 , 16
5. Eksploatacija prirodnih potencijala kao vid uticaja na živodnu sredinu ..................... 16
6. Promene u životnoj sredini ..................................................................... 16 , 17 , 18 , 19
7. Logistika kao faktor zaštite životne sredine ......................................................... 19 , 20
8. Paradoksi logistike kao faktora očuvanja životne sredine..................................... 20 , 21
8.1 Troškovi ......................................................................................................... 21
8.2 Vreme i fleksibilnost ..................................................................................... 22
8.3 Prostorni raspored ( mreža ) ................................................................... 22 , 23
8.4 Pouzdanost ..................................................................................................... 23
8.5 Skladištenje .................................................................................................... 23
9. Mogući pravci razvoja logistike kao očuvanju životne sredine ........................... 23 , 24
10. Zaključak ................................................................................................................... 25
11. Literatura ................................................................................................................... 26
1. UVOD
Životna sredina je ona u kojoj živo biće živi kao u svojoj normalnoj spoljašnjoj sredini,
bez koje životno ne može opstati, kojoj je prilagođeno i individualno i preko
prilagođenosti vrste kao celine kojoj pripada.
Spoljašnja sredina je svaka sredina u kojoj se živo biće nađe, bez obzira na to što nije
njegova (normalna) spoljašnja sredina, ili pak sredina u kojoj ne može opstati, već će
propasti, u kojoj se može zadržati samo kratko vreme da bi iz nje pobeglo ili pak uginulo.
Drugim rečima, svaka životna sredina je istovremeno i spoljašnja sredina, ali svaka
spoljašnja sredina u kojoj se živo biće može naći i slučajno, nije obavezno njegova
životna sredina.
Za razumevanje pojma spoljašnja sredina neophodno je voditi računa o brojnim
ekološkim faktorima kao što su, na primer, svetlost, voda, vlažnost, temperatura, hrana,
hemijske osobine vazduha, zemljišta, vode itd. Taj sistem ekoloških faktora se menja u
vremenu i prostoru.
Ti faktori deluju istovremeno, utiču jedni na druge, menjajući se u tim međudejstvima na
određen način. Do ekspanzije razvoja logistike došlo je uporedo sa ispoljavanjem trenda
globalizacije i decentralizacije proizvodnje, čije funkcionisanje značajno zavisi od
kvaliteta logističkih aktivnosti, s jedne strane, a sa druge, takav razvoj je, između ostalog,
omogućen revolucionarnim razvojem komunikacionih i informacionih tehnologija.
Naime, do intenzivnijeg razvoja logistike u preduzećima došlo je u drugoj polovini 20.
veka, da bi danas, logistika bila prisutna u svim oblastima društva. U proteklom periodu,
logistika je sazrevala, proširivala područje svog delovanja i prilagođavala se razvoju i
zahtevima tehnologije i okruženja.
Radi bližeg određivanja ovog pojma, u smislu u kojem će se koristiti u radu, logistika se
može definisati kao skup aktivnosti kroz se vrši oblikovanje, projektovanje, upravljanje,
realizacija i kontrola postupaka na području transporta, manipulisanja i skladištenja robe.
Protekli period, sa druge strane, karakteriše porast ekološke svesti. Naime, u poslednjim
decenijama 20. veka problemi zaštite životne sredine značajno su se popeli na listi
prioritetnih problema.
Svest o zaštiti životne sredine probuđena je najviše velikom pažnjom javnosti usmerenoj
ka ozonskim rupama, globalnom zagrevanju i kiselim kišama.
Iz prethodno navedenog, jasno je da je realizacija ključnih logističkih procesa : transport,
manipulisanje, skladištenje - u suprotnosti sa zahtevima za zaštitom životne sredine, pri
čemu je transport okarakterisan kao jedan od glavnih zagađivača životne sredine.
Upravo je to i bio razlog da se, u ovom radu, težište stavi na logistiku kao zagađivača
životne sredine, tačnije na tzv. zelenu logistiku koja pri realizaciji logističkih procesa
sem logističkog, koristi i pristup očuvanja životne sredine. Naime, u radu su prikazani
trendovi razvoja logistike sa aspekta uticaja na životnusredinu,izdvojeni suproblemi
transformacije logistike kao zagađivača životne sredine u zelenu logistiku i prikazani su
mogući scenariji „ozelenjavanja" logistike.
prostora u kojem zagađenje ili rizik od zagađenja prevazilazi kapacitet životne sredine.
Onda kada nastanu štete u životnoj sredini preduzimaju se različite mere remedijacije,
odnosno sanacije.
Remedijacija, odnosno sanacija je proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagađenja
i dalje degradacije životne sredine do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje
lokacije, uključujući uređenje prostora i rekultivaciju.
3.1 Klasifikacija zagađenja životne sredine
U osnovi zagađivanje životne sredine može biti vezano za upuštanje štetnih materija ili
energije. Stoga govorimo o materijalnom i energetskom zagađivanju životne sredine. Sva
zagađenja se odnose na ona iz materijalne ili energetske sfere. Materijalna zagađenja
podrazumevaju unos opasnih i štetnih materija, a energetska unos neophodnih energija za
živa bića, među njima i čoveka.
3.2 Materijalna zagađenja životne sredine
U materijalna zagađenja životne sredine ubrajamo sva unošenja u sredinu neiskorišćenih
materijala koji su hemijski inertni (mehanička zagađenja) ili hemijski aktivne materije
koje ušavši u životnu sredinu sa njenim materijama obavljaju hemijske reakcije
(hemijsko zagađenje).
Objedinjenje na jednom mestu i mehaničkih i hemijskih zagađenja je neophodno jer
većina materija koje se javljaju kao zagađivači imaju oba svojstva. Kao osnova za
klasifikaciju, zagađujućih materija služi: njihovo agregatno stanje, toksičnost i vrsta
delovanja na žive organizme. Prema karakteru dejstva na žive organizme zagađujuće
materije se dele na:
•
Opštesomatske tj. one koje izazivaju trovanje celog organizma (ugljen monoksid,
cijanska jedinjenja, olovo, živa, benzol, arsen i njegova jedinjenja i sl.)
•
Nadražujuće tj. zagađivače koji izazivaju nadražaj sluzokože disajnih organa,
očiju (hlor, amonijak, CO2, HF, oksidi azota, ozon, aceton i sl.)
•
Senzibilizirajuće materije, koje deluju kao alergeni, odnosno izazivaju razne
alergije (formaldehid, različiti rastvarači, lakovi na bazi nitro i nitroznih rastvarača i sl.)
•
Kancerogene, zagađivači koji izazivaju ili pospešuju pojavu zloćudnog tumora,
(3,4 benzapiren, nikl i njegova jedinjenja, amini, oksidi hroma, azbest, radon i dr.)
•
Mutagene, materije koje izazivaju promene u naslednom kodu odnosno
mutacijama (olovo, mangan, radijum, uran i dr.)
Hemijski inertna (netoksična) zagađenja prodiru u organizam i pri određenim
koncentracijama, takođe mogu imati nadražujuća dejstva i nagomilavati se na koži,
disajnim organima i putevima, zbog loše rastvorljivosti u biološkoj sredini.
Najčešće se radi o prašini metala (čelik, gvožđe, aluminijum), plastične mase, drvena
piljevina, staklena i mineralna vlakna, silikatni i karbonatni mineral i sl. Materijalna
zagađivanja imaju negativno dejstvo i na biljni svet. Tako, na primer, nedostatak bakra u
vazduhu, vodi ili zemljištu, povlači za sobom poleganje i nedozrevanje plodova,
odumiranje i otpadanje plodova. Negativno dejstvuju i na neživu prirodu. Agregatne
prašine i gasovi razaraju antičke spomenike i ubrzavaju koroziju metala.
Pokazujući negativni uticaj na životnu sredinu, zagađujuće materije su podrvgnute
uticaju i same sredine. U tom smislu ove materije mogu biti postojane, kada se u sredini
ne menjaju, ili nepostojane, kada dolazi do promene njihovih fizičkih i hemijskih
svojstava.
3.3 Energetska zagađenja
Energetska zagađenja uključuju industrijske emisije toplote, kao i sve vidove zračenja i
polja koja dejstvuju na prirodnu sredinu (fizičko zagađenje). Jedna od osobina
energetskog zagađenja je ograničenost njenih dejstava. Materijalna zagađenja se mogu
rasprostreti na veoma velika rastojanja, a zona dejstva zračenja i polja nije velika. Za
razliku od materijalnih, energetska zagađenja se ne akumuliraju u organizmima. Izuzetak
čine jonizujuća zračenja, koja su samim tim podeljena na kumulativna i nekumulativna.
Neke vrste zagađivanja kao što su radioaktivne emisije, mogu biti istovremeno i
materijalna i energetska. Istovremeno i energetsko i materijalno zagađivanje produbljuje
ovaj problem, pa je kvantitativnu ocenu teško definisati.
3.4 Osnovna svojstva zagađujućh materija
Normalno je da glavni problem predstavlja nepovoljan uticaj zagađivanja na zdravlje
čoveka. On može da bude veoma različit.
4. Klasifikacija oblika antropogenih zagađenja životne sredine
To je pre svega toksično dejstvo mnogih hemijskih materija, koje dovodi do akutnog ili
hroničnog trovanja organizma. Mnoge materije i emisije velikog intenziteta mogu
izazvati i povrede organa (koža, vid, sluh i sl.).
Neke materije koje se nalaze u otpacima proizvodnih procesa ili domaćinstava izazivaju
promene u osetljivosti organizma ili spoljne uticaje alergije. Na kraju, neke materije se
pokazuju kancerogenim ili mutagenim, tj. mogu biti izazivači kancera ili genetske
patologije.
Kada se govori o štetama koja polutanti čine živim organizmima onde ne treba zaboraviti
pojave sinergizma, antagonizma, akumulacije i intermitentnog delovanja tih polutanata.
Inače, pitanje dejstva zagađujućih materija i energija na žive organizme i organizam
čoveka umnogome ostaje još otvoreno i neophodna su dalja izučavanja.
Efekat sinergizma se sastoji u tome što zajedničko delovanje raznih polutanata pogoršava
kvalitet životne sredine, pa ona postaje mnogo nepovoljnija nego kada bi svaki polutant
dejstvovao nezavisno jedan od drugog.
Tako sama emitovana energija može da bude bezopasna, ali pridružena nekim drugim
postaje štetna po zdravlje ili materijalna dobra. Pri zajedničkom dejstvu dve materije
može se obrazovati toksično jedinjenje koje je štetan polutant po zdravlje ljudi i biosferu
uopšte. Tako na primer ako se emisija sumpordioksida i kancerogenih materija uveća dva
puta, opasnost koja se javlja zbog toga se uvećava znatno više nego dva puta, jer SO2,
Na listovima se vide najpre svetložute, a zatim smeđe pege. Negativno utiče i na zdravlje
ljudi i toplokrvnih životinja. Uglavnom su napadnuti organi za disanje, ali i druge
posledice su prisutne.
Sumporvodonik je bezbojan gas neprijatnog mirisa. Spada u veoma toksične polutante.
Njegova tokisčnost se izražava kroz opšte dejstvo na organizam. Negativno utiče na
nervni sistem, krv i procese oksidacije u organizmu. Pri koncentracijama preko 1 g/m3
trovanje nastupa trenutno.
U smesi sa ugljovodonicima pojačava mu se toksičnost. Emituje se uglavnom pri
proizvodnji celuloze, petrohemijskoj i baznoj hemijskoj industriji, topljenju nekih
sulfidnih ruda, ali postoji i prirodno emitovanje (postvulkanske pojave, trulenje u
močvarama i sl.).
4.2 Azotni oksidi
Uloga azotnih oksida u zagađivanju životne sredine se iz godine u godinu povećava.
Danas se godišnje emituje oko 60 miliona tona. Od toga oko 40 % se emituje iz
autotransporta.
U izduvnim gasovima automobila ima oko 0,6 % oksida azota. Na termoelektrane otpada
oko 30 % emisija ovih gasova, a 20 % na emisiju iz fabrika za proizvodnju azotnih
đubriva.
Ostatak otpada na proizvodnju celuloze, anilinskih boja, viskoze, fotofilmova,
nitrojedinjenja. Poseban problem je emisija ovih jedinjenja od strane nadzvučnih aviona
na visinama 20 – 25 km. To je od značaja za narušavanje ozonskog omotača. Pri tome se
dešava reakcija:
NO + O3 → NO2 + O2
Prema tome azotna jedinjenja spadaju u tzv. fotooksidanse. Kao razarajuća sredstva za
ozon su fluoroorganska jedinjenja i freoni, koji se koriste za razne vrste sprejeva i
hladnjake.
To danas dostiže više miliona tona godišnje. Za biljke su azotni oksidi manje otrovni od
sumpornih jedinjenja. Tako je NO2 1,5 – 5 puta manje toksičan od SO2. Karakterističan
znak trovanja azotovim oksidima je periferno povređivanje listova.
Glavni problem je u narušavanju azotnog ciklusa razmene kod biljaka. Pri tome dolazi do
smanjenja proteinskog, a povećanja skrobno–alkoholnog azota.
4.3 Kiseline
Kiseline se javljaju u parama u vazduhu i otpadnim vodama, kao rezultat različitih oblika
proizvodnje. Sve više se povećava kiselost vodotokova i kontinentalnih akvatorija kao i
atmosferskih padavina. Kiseline u atmosferi nastaju kao posledica rastvaranja sumpornih
i azotnih oksida:
SO2 + H2O →→ H2SO3; 2H2SO3 + O2 → 2H2SO4; NO2 + H2O → H2NO3
