Uvod
Globalizacija potiče od engleske reči „
the globe“
što znači Zemlja, zemaljska kugla,
okruglo ili loptasto nebesko telo, pri čemu globalizacija obuhvata sve društvene procese i odnose
koji imaju planetarni karakter, koji se manifestuju u svim aspektima svetskih zbivanja.
Globalizacija „kao institucionalna integracija nacionalnih i regionalnih tržišta u
jedinstveni svetski sistem...“
1
prisutna je u savremenoj teoriji i praksi u različitim oblicima i
različitog intenziteta već nekoliko decenija. Kao fenomen svetskih dimenzija, globalizacija
ima svoju evoluciju: ona ne predstavlja stanje, već proces koji ima svoju prošlost sadašnjost i
budućnost.
Razlikujemo tri ere globalizacije. U prvoj eri koja je trajala od 1800. do 1914. godine,
učinjen je izvestan napredak u pogledu otvaranja nacionalnih granica i podsticanja slobodnog
kretanja trgovinskih i investicionih tokova. Međutim, uprkos očekivanjima u pogledu daljeg
napretka, ovu eru globalizacije je iznenada prekinuo Prvi svetski rat, praćen trgovinskim
protekcionizmom i rastućim nacionalizmom. U drugoj eri globalizacije, koja se vezuje za
period od 1950. do 1980. godine, najavljeno je ponovno otvaranje nacionalnih granica. U ovoj
eri globalizacije javlja se novi talas liberalizacije trgovinskih tokova sa nastupanjem Opšteg
sporazuma o carinama i trgovinama da (General Agreement on Tariffs end Trade – GATT) i
dolazi do jačanja integracije između zemalja Trijade (Evropa, Severna Amerika i Japan).
Treća era globalizacije vremenski se poklapa sa pokretanjem novih rundi pregovora u okviru
GATT – a, početkom procesa deregulacije nacionalnih ekonomija i liberalizacije trgovinskih i
investicionih tokova, raspad SSSR – a i otvaranje zemalja Latinske Amerike ka globalnim
tokovima trgovine i kapitala, ali i tehnološkim napretkom u transportu i telekomunikacijama.
Sa stupanjem na scenu ovih faktora, dolazi do razvoja globalne ekonomije, koja karakteriše
sadašnju eru globalizacije.
Osnovne karakteristike globalizacije su sledeće:
Širenje komunikacionih mreža koje se pružaju preko većeg prostora i čiji se
efekti ogledaju u skraćivanje potrebnog vremena za ostvarivanje aktivnosti;
Povećanje svesti o povezanosti, unificiranosti i razlikama;
Eliminisanje autonomije aktera i institucija na svim nivoima;
Prihvatanje globalnog identiteta;
Povećanje pritiska na ekosistem širom sveta.
1
Mitrović, Đ., Razvoj institucija u zemljama u tranziciji i proces globalizacije, zbornik radova Ekonomske teme
br. 1-2, Ekonomski fakultet, Niš, 2001., str. 255.
2
