Seminarski rad
Predmet:
Uvod u Sociologiju
Tema:
„Primitivna kultura“:
Frejzerovo tumačenje magije
O Frejzeru
Ser Džejms Džordž Frejzer je socijalni antropolog, rođen je u Glasgovu
1854. godine, Škotska. Roditelji su mu pripadali imućnim poslovnim krugovima
škotske prestonice. Za razliku od svojih zemljaka, Darvina, Spensera i Tejlora,
Frejzer je u svom školovanju išao redovnim putem. Započeo je studije na
univerzitetu Glasgov (1869), a završio je osnovne studije na Triniti Koledžu u
Kembridžu (1874), i postao je član na istom univerzitetu 1879. Godine 1907.
imenovan je za profesora socijalne antropologije u Liverpulu, ali se vratio u
Kembridž posle jedne godine predavanja gde će ostati do kraja svog života.
U Kembridžu Frejzer je studirao klasičnu filologiju i filozofiju, a zatim i prava.
Za antropologiju se zainteresovao čitajući Tejlorovu
Primitivnu kulturu
. Kasnije će
napisati da je čitanje te knjige »predstavljalo datum« u njegovom životu. Međutim,
da se bavi antropologijom počeo je pod uticajem Robertsona Smita (William
Robertson Smith), pastora koji je u Kembridžu predavao uporednu istoriju religije.
U svojstvu jednog od redaktora Britanske enciklopedije, Smit je poverio Frejzeru
pisanje dva članka iz antropologije - “Tabu” i “Totemizam”. Ti članci pojavili su se u
Britanskoj enciklopediji 1888, a već 1890. objavljeno je prvo izdanje
Zlatne grane
,
u dve knjige. Posle deset godina došlo je drugo izdanje u tri knjige (1900), da bi se
između 1911. i 1915. pojavili, jedan za drugim, čak dvanaest tomova trećeg i
konačnog izdanja ovog monumentalnog dela.
Drugo značajno Frejzerovo delo je
Totemizam i egzogamija
, knjiga je
objavljena 1910. u četiri toma, poznata je i po tome što je podstakla Frojda da
napiše
Totem i Tabu
.
Iako je najveći deo svog rada posvetio antropologiji, Frejzer nije zanemario
ni klasičnu filologiju. Čitavog života bavio se helenskim i latinskim jezikom i
kulturom. Najznačajnija njegova dela iz ove oblasti svakako su
Pausanias
(1989),
prevod i komentar
Pausanijevog Opisa Grčke
, u šest tomova, i Ovidijevi
Fasti
(1929) u pet tomova.
2
4.
Totemizam – se definiše kao religija u kojoj se uglavnom životinja (može
biti i biljka ili neki predmet) tretira kao zajednički predak. Po Dirkemu, to je
najelementarniji oblik religije. Vrste totema:
Individualni – stiču se rođenjem ili u toku života
Rodni
Klanski – mogu biti patrilinearni i matrilinearni
Fratrijski – totemi grupa klanova
Teritorijalni
5.
Politeizam – okretanje ka antropomorfnim božanstvima, u politeizmu
svaki muški bog ima svog ženskog pandana, i takođe ima i svoju životinju
(dakle, mešaju se kako muška i ženska božanstva, tako i životinjska i
ljudska). Stari Egipat je odličan primer prelaska sa totemizma na politeizam.
6.
Monoteizam – naglašeno patrijarhalna religija, razdvajaju se priroda i
duh, uspostavlja se transcedentalnost, a prestaje primitivnost u verovanju.
Magija
Magija se definiše kao specifična ljudska praksa kojom se žele postići efekti
u budućnosti, a uz pomoć sredstava koja su nespojiva sa naukom ili racionalnim
mišljenjem. Dakle, magija je po Frejzeru na neki način iskrivljena svest o svetu,
odnosno pogrešno razmišljanje, pogrešan način da se objasni svet. Ona nastaje iz
naivnog misaonog procesa čoveka, još nemoćnog da shvati one dublje, unutrašnje
veze i odnose među pojavama u svetu oko sebe. Uzrok svega toga je taj što je
primitivni čovek imao opažajno mišljenje tj. mišljenje u slikama, dok je čoveku
današnjice, civilizovanom čoveku, naukom objašnjeno mnogo stvari, pa on ima
kauzalno mišljenje i u stanju je sebi da objasni mnoge pojave. Zbog toga Frejzer
smatra da sa pojavom magije - religija gubi na snazi, međutim verovanje u magiju
je i do danas zastupljeno, tako da to sa sobom povlači mnoga pitanja.
4
