Visoka škola za primijenjene i pravne nauke
Banja Luka
PREDMET:
„UPRAVLJANJE INVESTICIJAMA“
Seminarski rad
Tema:
„Kategorije investitora“
Profesor: Student:
dr Zdravko Bijelić
Zlatko Saradžić
_____________________ Indeks 50/2010
SADRŽAJ
:
UVOD.........................................................................................................................................3
1.
INVESTITORSKE KONTROLE......................................................................................4
1.1. Kontrola nad samim sobom..............................................................................................4
1.2. Kontola nad odnosom prihodi / troškovi i aktiva / pasiva................................................5
1.3. Kontrola nad upravljanjem investicijama.........................................................................6
1.4. Kontrola nad porezima.....................................................................................................7
1.5. Kontrola nad donošenjem odluke kada treba kupovati, a kada treba prodavati...............9
1.6. Kontrola nad brokerskim transakcijama...........................................................................9
1.7. Kontrola nad S-T-K........................................................................................................10
1.8. Kontrola nad uslovima i rokovima ugovora...................................................................10
1.9. Kontrola nad pristupom informacijama..........................................................................10
1.10. Kontrola nad uzvraćanjem čovjekoljubljem i raspodjelom profita................................10
2.
KATEGORIJE INVESTITORA......................................................................................11
2.1. Akreditovani investitor...................................................................................................11
2.2. Kompetentan investitor...................................................................................................11
2.3. Sofisticirani investitor.....................................................................................................12
2.4. Unutrašnji investitor.......................................................................................................13
2.5. Krajnji investitor.............................................................................................................14
ZAKLJUČAK...........................................................................................................................15
LITERATURA..........................................................................................................................16
2
1. INVESTITORSKE KONTROLE
Da bi se mogle shvatiti osnove investiranja, posmatrano kroz prizmu ljudskog
ponašanja vezanog za proces investiranja, potrebno je objasniti kategorije investitora, koje su
formirane na osnovu kombinacije ponašanja i investitorskih kontrola. Deset investitorskih
kontrola su:
1) kontrola nad samim sobom,
2) kontrola nad odnosom prihodi/troškovi i aktiva/pasiva,
3) kontrola nad upravljanjem investicijama,
4) kontrola nad porezima,
5) kontrola donošenja odluka o tome kada treba kupovati, a kada prodavati,
6) kontrola nad brokerskim transakcijama,
7) kontrola nad subjektom, tajmingom i karakteristikama,
8) kontrola nad uslovima i rokovima ugovora,
9) kontrola nad pristupom informacijama,
10) kontrola nad uzvraćanjem čovjekoljubljem i raspodjelom ostvarenog profita.
1.1. Kontrola nad samim sobom
Prva i najbitnija stvar je postavljanje realnih ciljeva, koji se zatim unapređuju i
nadograđuju, u skladu s porastom znanja i iskustva. Uvijek treba imati na umu da je najbolje
prvo prohodati, naučiti hodati, a tek potom uzeti učešće u maratonu.
Drugi korak sastoji se u tome da se shvati da je investiranje timski sport. Na žalost,
previše je onih koji misle da moraju i da mogu sve da urade sami. Definitivno ima stvari koje
moramo da obavimo sami, ali ponekad je potreban tim. Inteligencija (finansijska inteligencija)
nam pomažu da znamo kad treba da radimo sami, a kada da potražimo pomoć. Kada je novac
u pitanju, mnogi ljudi često provode vrijeme u samoći i ne govore nikom ništa.
Razvijanjem realnog plana investiranja, uvidjeće se potreba za timskim radom. Tada se
počinje sa upoznavanjem potencijalnih novih članova investitorskog tima, koji će pomoći da
realni finansijski plan postane stvarnost. Među članovima investitorskog i finansijskog tima
mogu se naći:
finansijski planer,
bankar,
računovođa,
advokat,
broker,
agent osiguranja,
uspješan mentor.
4
Treba imati na umu da je nalaženje člana tima u suštini nalaženje poslovnog partnera,
jer članovi tima i jesu baš to. Oni su partneri u vođenju računa o biznisu. Osoba koja
doživljava učešće u timskom radu (čak i kad je glavna i tom timu) kao žrtvovanje svog
autoriteta i položaja, nije prošla prvi test prve investitorske kontrole.
Kontrola nad samim sobom se uči, gradi i održava u zajednici ljudi. U procesu
investiranja to znači da svako ima svoje mjesto u timu, u kojem je svaki član svjestan da je
investiranje timski posao.
1.2. Kontrola nad odnosom prihodi/troškovi i aktiva/pasiva
Postoje tri različite vrste prihoda:
1)
Zarađeni prihod
: prihod koji se generalno ostvaruje zaposlenjem ili nekakvim radom.
Najčešće je to prihod u vidu plate. Takođe je i najjače oporezovan prihod, tako da se na
osnovu njega najteže dolazi do viška vrijednosti (diskrecionog dohotka). Kad se djetetu
kaže da „nađe dobar posao", savjet je da radi za zarađeni prihod;
2)
Portfeljski prihod
: prihod koji se generalno ostvaruje papirnom aktivom, kao što su
akcije, obveznice, investicioni fondovi, itd. Portfeljski prihod je najpularniji vid prihoda
od investicija, iz prostog razloga što je upravljanje papirnom aktivom i njeno očuvanje
mnogo lakše u odnosu na bilo koju drugu vrstu aktive;
3)
Pasivan prihod
: prihod koji se generalno ostvaruje poslovanjem nekretninama. Takođe,
to može da bude i prihod u vidu autorskih prava na patente ili licence. Ipak, u oko 80 %
slučajeva, pasivan prihod dolazi od nekretnina. U poslovanju s nekretninama dostupne
su brojne poreske olakšice.
Suština mudrosti investiranja jeste što efikasnije pretvaranje zarađenog prihoda u
portfeljski ili pasivan prihod. Na taj način se zarađeni prihod osigurava, kupovinom hartije od
vrijednosti za koju živi nada da će se pretvoriti u pasivni ili portfeljski prihod.
Većina ljudi su špekulanti ili kockari. Većina ljudi ima mentalitet „kupi, drži i moli se
da cijena skoči". Većina investitora živi u nadi da će tržište ostati stabilno, strahujući
istovremeno od eventualnog kraha tržišta. Istinski investitor zarađuje bez obzira da li je tržište
u usponu ili u padu; on zarađuje bez obzira na to da li gubi ili dobija i u tome je suština.
Prosječan investitor ne zna kako se to radi i zato većina investitora i jeste prosječna i spada u
onih 90% koji zarađuju 10%, od ukupnih 100% novca. Međutim, nisu sve hartije od
vrijednosti obavezno aktiva, kao što vjeruje većina. Akcija (uopšteno, hartija od vrijednosti)
ili neki posjed ne mora da predstavlja aktivu, iako ima svoju vrijednost.
5
