1. PREDMET RADA:
Za vrjeme trajanja prakse u auto školi obavljao sam slijedeće djelatnosti:
Upoznavanje sa uslovima, pravilima i obavezama koje auto škola kao društveno korisna
organizacija treba da ispunjava.
Upoznavanje sa programom teorijske i ,,praktične,, obuke kandidata za vozače motornih
vozila
Utvrđivanje osnovnih okolnosti i uzroka zbog kojih kandidati najčešće padaju na
vozačkom ispitu.
Upoznavanje sa pitanjima, tematskim jedinicama, saobraćajnim situacijama i minimalnim
obimom znanja, koji se kroz proces saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja prenosi
kandidatima u auto školi.
Upoznavanje sa načinom rada vozača-instruktora, izlazak na teren sa jednim kandidatom
Na kraju rada sam izložio svoja zapažanja
1
2. UVOD - Obuka vozača motornih vozila
Kao i svaki početak i sama odluka na polaganje vozačkog ispita za mlade ljude
je velika odluka i prekretnica u životu kao i sticanje prava za polaganje vozačkog ispita.
Osnovnu pažnju u sistemu obuke, kao finalnom delu pripreme potrebno je usmeriti prema
vozačima motornih vozila, s obzirom da oni u saobraćaju upravljaju sredstvima koja su
najveći izvor opasnosti. Dobar deo današnjih teških problema u saobraćaju, posledica su
nedovoljne pripreme i nekvalitetno izvršene obuke sadašnjih vozača. Za suzbijanje
saobraćajnih nezgoda od velike su važnosti sadržaj i kvalitet onoga što sistem obuke daje
budućim vozačima koji se pripremaju za samostalno upravljanje motornim vozilima u
javnom saobraćaju.
Ako kroz obuku vozač stekne samo informativna znanja o saobraćajnim propisima,
saobraćajnim znakovima i osnovna znanja o funkciji vozila, on neće biti dobar vozač nego
samo bolje obavešten pešak koji je stavljen za upravljač motornog vozila, a to mu nije
dovoljno za uspešno učešće u saobraćaju. Pored ostalog, kroz obuku budućih vozača treba
razvijati navike razumnog ponašanja, smisao odgovornosti, shvatanje da bezbedno odvijanje
saobraćaja ne zavisi samo od vremenskih uslova, kvaliteta i kapaciteta saobraćaja, vrste i
kvaliteta vozila, nego i od ponašanja samih učesnika, njihove međusobne saradnje i
solidarnosti kojoj i on mora doprineti, pomoći drugom učesniku kada je u nevolji, odnosno
kada dođe u nezavidnu saobraćajnu situaciju i slično. Korektno i razumno ponašanje u toku
obuke nije potrebno samo zbog toga što u ovom periodu, zbog nedovoljnog znanja i iskustva
vozača vreba opasnost nego radi toga što to ostavlja trajnije posledice na njegovo kasnije
ponašanje u saobraćaju.
Sistemima i nastavnim planovima i programima obuke za vozače motornih vozila
potrebno je osposobiti buduće vozače, dakle, za njegovo bezbedno učešće u javnom
saobraćaju a da pored toga vozilom upravlja na takav način da može da izbegne eventualne
greške drugih učesnika u saobraćaju a u pojedinim slučajevima i da predvidi njihovo opasno
ponašanje , te da u takvim situacijama bude u mogućnosti da izbegne neželjene posledice, što
podrazumeva da se u saobraćaju stara kako o sebi, tako i o drugim učesnicima.
Kod vozača obukom je potrebno razvijati navike razumnog ponašanja, svest o
opasnosti koju predstavlja motorno vozilo i njegovo učešće u saobraćaju, smisao socijalne
odgovornosti, samokritičnost, shvatanje da propisi nisu nešto što mu je nametnuto, što ga
sputava, već da je to odraz suštine kojom mu je garantovano bezbedno učešće u saobraćaju. Iz
tih razloga, zadatak je subjekata u sistemu obuke da od samog početka obuke kod budućih
vozača stvaraju navike, shvatanja, vrednosti, mišljenja i druge socijalne i etičke kvalitete, kao
i da razvijaju reakciju, budnost i zapažanje, snalažljivost i sposobnost za brzo i adekvatno
reagovanje, pažnju, percepciju i ostala svojstva koja mu omogućuju da udovolji složenim i
savremenim zahtevima saobraćaja, a samim tim i njegovim bezbednim učešćem.
Obuku za vozače motornih vozila uglavnom pohađaju mlađi ljudi, koji su tek ispunili
starosni uslov za sticanje vozačke dozvole, ili su nešto preko te starosne granice, ali uglavnom
radi se o mladim ljudima. Veoma je važno da se ovi mladi ljudi pripreme da u starosnom
dobu kada mogu biti najagresivniji na vreme shvate opasnost. S tim u vezi, kod njih treba
produbiti osećanje odgovornosti, jer su oni skloni veoma rizičnoj i opasnoj vožnji. Mora im se
ukazati na uzroke, moralne, emocionalne, socijalne i materijalne posledice eventualnih
saobraćajnih nezgoda.
2
4. DELATNOSTI KOJE OBAVLJA AUTO ŠKOLA
Auto škola ,,
Signal
’’ registrovana je za osposobljavanje i obuku kandidata za sledeće
kategorije:A,B,C1,C,E i D.
Auto škola u svom voznom parku ima sledeća vozila:
Za ,,A“ kategoriju : jedan motocikl marke ,,Vespa“.
Za,,B” kategoriju sljedeće automobile:dva automobile ,,Golf 4”
i jedan ,,Golf 5”.
Za ,,C1” kategoriju kamion marke ,,Iveko”.
Za ,,C” kategoriju kamion marke ,,Mercedes”,preko 7t.
Za ,,E” kategoriju priključno vozilo marke ,,Ljutomir”
Za ,,D” kategoriju autobus marke ,,Tam 190”
Vozila auto škole su opremljena atestiranim duplim komandama za upravljanje i
kandidati su uvek i u svakoj situaciji bezbedni. Strogo se vodi računa i o tehničkoj ispravnosti
vozila.
4.1.Obaveze škole i kandidata tokom procesa obuke:
Kandidati, uz literaturu koje im škola obezbeđuje, savladavaju propise o bezbednosti
saobraćaja, dok na časovima praktične obuke uvežbavaju tehniku upravljanja vozilom
primenjujući svoje poznavanje saobraćajnih propisa. Instruktori su i članovi ispitne
komisije što samim kandidatima znači mnogo u psihološkom smislu. Takođe,
praktični deo ispita (vožnja) se polaže na vozilu na kojem je kandidat prošao obuku.
Čas traje 45 minuta i praktikuju se vezani dvočasi što se u praksi pokazalo kao
najoptimalnije vreme za uvežbavanje i savladavanje predviđenog gradiva. Čas se
zakazuje u vreme koje odgovara kandidatu, vožnja počinje i završava se na bilo kojoj
lokaciji u gradu i okolini, po želji kandidata.
U toku obuke kandidatu se saopštavaju termini za polaganje teorijskog dela ispita
kako bi mogao na vreme da isplanira svoje obaveze. Praktični deo ispita polaže se
nakon položenog teorijskig dela (testa), naravno na vozilu na kojem je vršena obuka.
Kandidatima se časovi zakazuju neposredno pre izlaska na testove i vožnju kako bi
održali kontinuitet forme i još uspešnije realizovali obe provere. Ovakav pristup
znatno povećava prolaznost kandidata na ispitima.
Teoretska nastava za većinu auto škola sluša se u prostorijama „Doma Rudara“u
Milićima,koju izvodi inžinjer saobraćaja Milan Tešanović.
Nakon položenog terijskog i praktičnog dela obuke kandidatu se izdaje uverenje o
položenom vozačkom ispitu odgovarajuće kategorije.Da bi vozači dobili vozačka
dozvola neophodno je da prilože uverenje, dve fotografije, popunjen formular, ličnu
kartu i uplatnice sa plaćenom taksom.
5. SAOBRAĆAJNA PRAVA
4
OSNOVNE KATEGORIJE: A, B, C, D, B+E, C+E, D+E
A – motocikl sa bočnom prikolicom ili bez nje, čija zapremina motora prelazi 125 cm3, a
snaga prelazi 11 kW (18 godina i potkategorije C1 i C1E)
B – motorna vozilo, osim vozila kategorije A, čija najveća dozvoljena masa nije veća od 3500
kg i koja nemaje više od osam sjedišta, ne računajući sjedište za vozača. (18 godina i
potkategorije C1 i C1E)
C – motorna vozila za prevo tereta čija je najveća dozvoljena masa veća od 7500 kg (uz uslov
da je upravljalo vozilom potkategorije C1 ili C1E najmanje jednu godinu)
D – motorno vozilo za prevoz putnika, osim motocikla, koje ima više od osam sjedišta, ne
računajući sjedište za vozača. (pod uslovom da je upravljao vozilom kategorije C ili C+E
najmanje dvije godine)
B+E – skup motornih vozila čija se vučna vozila ubrajaju u B kategoriju, a priljučna vozila
imaju najveću dozvoljenu masu do 750 kg, koja nije veća od mase vučnog vozila bez tereta, a
ukupna dozvoljena masa vučnog i priključnog vozila nije veća od 3600 kg (18 godina i
potkategorije C1 i C1E)
C+E –skupovi vozila čija se vučna vozila ubrajaju u kategoriju C, a priključna vozila imaju
najveću dozvoljenu masu veću od 750 kg (uz uslov da je upravljalo vozilom potkategorije C1
ili C1E najmanje jednu godinu)
D+E – vozilo D kategorije i prikolica najveće dozvoljene mase više od 750 kg i priključno
vozilo se ne koristi za prevoz lica
POTKATEGORIJE: A1, B1, C1, D1, C1+E, D1+E
A1 – laki motocikl zapremine do 125 cm3 i snage motora do 11 KW (16 godina)
B1 – motorni tricikl i četvorocikl, koji se pokreće snagom sopstvenog motora (16 godina)
C1 – motorna vozila za prevoz tereta čija je najveća dozvoljena masa veća od 3500 kg, a
manja od 7500 kg (18 godina)
D1 – motorna vozila koja služe za prevoz lica i koja, osim sjedišta vozača, imaju više od
osam, a manje od šesnaest sjedišta
C1+E – vozilo potkategorije C1, a priključna vozila imaju najveću dozvoljenu masu veću od
750 kg s tim da najveća dozvoljena masa skupa vozila ne prelazi 12000 kg i da najveća
dozvoljena masa priključnog vozila ne prelazi masu neopterećenog vučnog vozila (18 godina)
D1+E – vozilo potkategorije D1 i priključna vozila imaju najveću dozvoljenu masu ne veću
od 750 kg s tim da najveća dozvoljena masa ovog skupa vozila ne prelazi 12000 kg, a najveća
dozvoljena masa priključnog vozila ne prelazi masu neopterećenog vučnog vozila i da se
priključno vozilo ne koristi za prevoz lica
5
