PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
BANJA LUKA
SEMINARSKI RAD
TEMA:
STRATEGIJSKO PLANIRANJE
Profesor:
Student:
Doc. dr Mirjana Landika
Srdjan Petrovic 94-13/RPI
Poslovna informatika
Mart 2015
PROCES STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA
POJAM I DEFINICIJA VIZIJE, MISIJE, POLITIKE I STRATEGIJE1.1. VIZIJA:
Vizija je slika željene, privlačne budućnosti za duži rok, koja je u mnogo čemu bolja od
sadašnjosti. Može biti sasvim fantastična ili sasvim realna. Mora ponuditi jasan i privlačan
pogled na budućnost preduzeća. Percipira nove poželjne budućnosti koje je moguće poručiti
unutrasnjoj i spoljnjoj okolini preduzeća. Za viziju možemo reći da je ona usmeravajući put.
Uloga vizije: ona je okvirno usmerenje poslovanja i obuhvata podrobnije ciljeve;-ona je
motivacija za osoblje ako se sa njom poistovete. Nadahnjuje ih da bi im se promene činile vredne
uloženog napora-naročito je bitna za preduzeća u krizi.
MISIJA
Misija je zgusnuto, bitno određenje poslovanja i usmerenje razvoja preduzeća. U misiji
preduzeće određuje razloge za svoje postojanje i utemeljuje buduće poslovanje. Misija određuje
identitet preduzeća, njegove karakteristike i vrednosti na način da preduzeće načini različitim od
ostalih preduzeća. Misija uključuje:-određenje proizvoda ili usluga;-određenje tržišta;-određenje
odnosa do radnika i njihovih sposobnosti;-društveno-ekonomske ciljeve;-prednosti svog
poslovanja;-određenje odnosa do kupaca;-određenje tehnologije;-filozofiju poslovanja. Osnovna
svrha misije je osigurati jedinstvo u preduzeću i delovanje zaposlenog uodređenom pravcu.
Namenjena je i svim spoljnim klijentima.
POLITIKA
Politika je izjava najvišeg menadžmenta (predsjednika uprave) kojom se definisu mere izvjesni
uticaji uprave trgovačkog društva (preduzeća) na aktivnosti koje će se pri realizaciji vizije i
misije poslovnom sistema preduzeti radi razvitka i ostvarenja ekonomskih i neekonomskih
ciljeva.)
GLAVNE VRSTE I OBLICI STRATEGIJA
Strategija se može odnositi kako na preduzeće u cijelini tako i na pojedine funkcije preduzeća,
njegove organizacijske jedinice, organizacijsku strukturu, način ponašanja, čimbenike procesa
delovanja, tržište nabave i prodaje. Može se odnositi i na upravljanje preduzećem kod kojeg
razlikujemo ekonomske od upravljačkih strategija.
Ekonomske strategije se odnose na kontroling, proizvodnju, kadrove, razvitak, marketing itf.
Upravljače i menadžerske strategije uključuju sve aktivnosti u vezi sa poslovanjem,
organizacijom, primenom odabranih rješenja, politikom kadrova, motivacijom zaposlenih,
komunikacijom i stilom odlučivanja. Strategija se pojavljuje u više vrsta i oblika:-strategija
razvitka-strategija preduzeća-strategija proizvođača-strategija tržišta-strategija menadžmenta-
strategija zaokreta u delatnost i ili tržištu.
P.Ducker
Navodi sledeće strategije: - «Ko će brže, ko će više» - Udri tamo gde ih nema - Strategija tržišnih
niša-Strategija promena vrednosti i obeležja - Strategija prilagodbe kupčevu socijalnom i
ekonomskom statusu
J.Brekić
Govori o sledećim strategijama: -strategija inovativnog menadžmenta - strategije promocije
menadžera.
F.R.David
Navodi ove vrste strategija: -strategija integracije - rastuća strategija – strategija diverzifikacije-
defenzivna strategija.
SADRŽAJ BITNIJIH PREDUZETNIČKIH STRATEGIJA
STRATEGIJA RAZVITKA
Strategiju razvitka čini ukupnost koordinisanih mera za ostvarivanje postavljenih strategijskih
ciljeva u sklopu opsteg društvenog razvitka zemlje u određenom razdoblju i uz odgovarajuće
promene u sustavu funkcionisanja ekonomije. S obzirom na vrijeme trajanja strategije, ona se
pojavljuje kao kao kratkoročna i dugoročna, a sa aspekta obuhvatljivosti deli se na opstu i
parcijalnu strategiju. Opsta strategija je strategija cjeloukupnog i opsteg razvitka društva.
Definise se na osnovu procene postignutog stepena razvitka i uticaja međunarodnih ekonomskih
i političkih odnosa na narodnu privredu. Tako mogu postojati strategija otvorene ili zatvorene
privrede, intezivna ili ekstezivna, usmerena potrošno, kapitalno ili naznanje, te ona koja
kombinuje elemente pojedinih usmerenja. Parcijalne strategije najčešće se bave osnovnim
cinjenicama razvitka: stanovništvom, prirodnim bogatstvom, akumulisanjem kapitala i
tehnologijom. Tako mogu postojati: strategija tehnološkog razvitka te sirovinska, poljodjelska,
energetska, izvozna, usmerena strategija, monetarno-kreditna, te strategija pojedinih privrednih
oblasti i grana te ostale strategije. Najbitniji elementi strategije razvitka su: utvrđivanje prioriteta,
primerice: deficit platne bilanse, (ne)zaposlenost, povećanje pozitivnih a smanjenje negativnih
vanjskih učinaka, problem uskih grla proizvodnje, infrastruktura, poboljšanje alokacija,
ekologija, populacijski problemi itd.
STRATEGIJA PREDUZEĆA
Ova vrsta strategije je usmerena na integraciju preduzeća u ukupnu društvenu strukturu.
Strategiju preduzeća treba razlikovati od korporativne strategije. Korporativna strategija ili
strategija utvrđivanja misije preduzeća usmerena je na određivanje delatnosti i organizacijskog
ustroja radi postizanja utvrđenog cilja. Poslovna strategija metodološki se nastavlja na
korporativnu strategiju i strategiju preduzeća, a označava organizacijska područja ili
funkcionalne cjeline preduzeća. Ovom strategijom se utvrđuju metode i postupci radi postizanja
cilja u području poslovne aktivnosti, ona zavisi od kupaca i mora voditi računa o njihovim
zahtjevima. Funkcionalna strategija usmerena je na implementaciju poslovne strategije i primenu
svih ostalih strategija. Strategija razvitka je dugoročni organizacioni plan preduzeća u funkciji
ostvarivanja utvrđivanja ciljeva poslovanja i razvijanja preduzeća.
STRATEGIJA TRŽIŠNIH NIŠA
Strategija tržišnih niša je stvaranje ili traženje preduzeća specijalizovanih za neke posebne
zahteve potrošača ili kupaca. To je stvaranje monopola na nekom malom području držeći se
anonimnosti i izbegavajući da se neko seti i počne konkurisati. Postoje 3 strategije niša: strategija
naplatnog mesta; strategija specijalizovane veštine istrategija specijalizovanog tržišta.
STRATEGIJA PROMENA VREDNOSTI I OBELEŽJA
Promena upotrebnih vrendosti proizvoda i usluga, a što je u interakciji i s promenom vrednosti,
već sama po sebi predstavlja inovaciju. Uhodani proizvodi i usluge pretvaraju se u nešto novo.
Menja se njihova upotrebna vrednost koja proističe iz novih svojstava, dizajna i sličnih obeležja.
Sve strategije o kojima govorimo imaju zajedničko obeležje da stvaraju potrošače/kupce, što
ostvaruju na 4 načina: -stvarajući upotrebnu vrednost: -politikom cena ; -prilagodbnom kupčevu
socijalnom i ekonomskom stanju; -pružanjem onoga što kupcu znači pravu vrednost.
STRATEGIJA PROMOCIJE MENADŽMENTA
Promocija preduzetničkih menadžera postaje strategijsko pitanje. Dva su pristupa napredovanju i
promociji kadrova bitna: -analiza znanja i sposobnosti kadrova-provođenje programa
napredovanja. Pri izradi modela njihove promocije vrlo je važno odgovoriti na pitanja: mogu li
rukovoditelji postići dobre rezultate i u kakvoj organizaciji i uz kakav stil vođenja? Da bi se
odgovorilo na ta pitanja, potrebno je kombinovati nekoliko sposobnosti: -kreativnost-sposobnost
organizovanja i kombinovanja-inicijativnost-fleksibilnost. Za uspešnu primenu ove strategije
važna je i ocena uspešnosti menadžera, a svrha ocenjivanja je pronaći najsposobnije kadrove za
preuzimanje ključnih funkcija u preduzeću.
