С А Д Р Ж А Ј
1
.
Увод........................................................................................................................2
2.Планирање...........…………………………………………………………....…..3
3. Постојеће стање……………………………...…………………………....……5
4.Циљ развоја пољопривреде……….....................................................................8
5.Специфичности развоја пољопривредне производње.....................................9
5.1.Временски критеријуми...........................................................................11
5.2.Време призводње и време рада...............................................................12
5.3.Репродукција.............................................................................................12
5.4.Пољопривредни рад.................................................................................13
5.5.Пољопривреда као део привреде............................................................13
6.Закључак..............................................................................................................15
1.УВОД
Можемо рећи да је последњих пар година једно од атрактивних питања економије у
Србији било доношење одлуке у ком ће се правцу развијати пољопривреда наше земље.
Било је време да Србија донесе нову стратегију развоја пољопривреде. После педесет
година планске привреде, десет година изолације, пар година несигурности и дискусије
у ком правцу зелимо да идемо, време је да се пође напред. Пољопривреда је на путу
промена.
Утврђивање циљева и задатака који се желе остварити, као и утврђивање средстава и
поступака које трба предузети је планирање развоја пољопривреде, који је значајна
мера и инструмент економске политике. На тржишту се спонтано усклађују и регулишу
процеси док се планирањем свесно усмеравају и усклађују друштвене репродукције и
односи у њему. У данашње врем не постоји ни једна земља се усмереном тржишном
или планском привредом већ су присутни оба елемента као елементи друштвеног
усмеравања.
Оне ће обихватити три најважнија елемента:
-Завршетак транзиције из социјализма ка потпуној тржишној економији
-Интеграцију И придруживање ЕУ
-Радикалну реконструкцију И модернизацију целог пољопривредног сектора.
2.ПЛАНИРАЊЕ
-
Информисаност
-
Резерве разних врста
-
Метод друштвеног договарања.
Сразмери са степеном информисаности. Један од веома важних извора информација
јесу и сами планови развојне политике, од краткорочних до дугорочних. План утиче на
минимизирање неизвесности тиме што нуди читав низ информација о будућем развоју
области на коју се план односи, односно друштва у целини. Овде треба истаћи
неколико битних момената.
Као и информације, и резерве разних врста (робне резерве, резерве у радној снази, у
облику производних капацитета, односно материјалне и нематеријалне) утичу на
ублажавање ризика и неизвесности при реализацији плана развојне политике, због чега
план мора са њима рачунати, и њих,такође, планирати.
Основни циљ друштвеног развоја је да са датим, тј. расположивим ресурсима задовољи
што више друштвених потреба или обрнуто, да дати систем друштвених потреба
задовољи са што мање ресурса, води максимизирању друштвене корисности свих
произведених добара и услуга, производних и потр Максимизирање позитивне разлике
од екстерних ефеката
На основу тога дали се односи на дугорочне или краткорочне циљеве, планирања могу
бити:
Стратегијско:предст
авља утврђивање стратегијских планова, односно планова за реализацију општих
циљева организације, који ће се остварити кроз неколико година или деценија у
будућности. Они су доста општи, без много конкретних детаља. Стратегијским
планирањем бави се топ менаџмент.Процес стратегијског планирања обухвата пет фаза:
-
Анализа окружења
-
Дефинисање мисије и визије
-
Развој општих циљева
-
Креирање стратегије имплементације
-
Алокација ресурса неопходних за остварење циљева
Оперативно:представља утврђивање планова који садрже детаље за реализацију или
примену стратегијских планова током свакодневног пословања. Углавном се праве за
период од годину дана и концентрисани су на конкретну делатност организације.
Оперативно планирање детерминисано је низом дугорочних трајних планова. Ти
планови обухватају: процедуре, политику и правила потребна за стварање оператвних
планова и буџета. За разлику од дугорочних, једнократни појединачни планови и
буџети праве се за специфични оперативни период, нпр. годину дана. У њих спадају:
-
Буџети
-
Програми
-
Пројекти
3. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ
Због својих природних карактеристика земљишта, климе и водних ресурса Србија има
велики потенцијал у пољопривредном сектору, који није у потпуности искоришћен. Уз
адекватну аграрну политику, пољопривреда може дати значајан допринос економском
развоју земље. Она је због своје повезаности и утицаја на остале секторе изузетно
значајна за развој Србије, с обзиром на то да запошљава, директно или индиректно,
велики број људи, учествује значајним делом у спољној трговини, обезбеђује
прехрамбену сигурност грађана, доприноси руралном развоју и еколошкој равнотежи.
Пољопривреда у Србији суочава се са многим проблемима, који су, између осталог,
резултат ограничења насталих у условима економског окружења и аграрне политике
вођене после другог светског рата до распада СФРЈ, тешкоћа насталих у протеклих
петнаестак година и тешкоћа у прилагођавању тржишној економији. Пољопривреда у
Србији је оптерећена последицама централно планске привреде у делу власништва и
коришћења земљишта. За развој је потребна политика која може утицати на повећање
продуктивности путем преструктуирања и инвенстиција, што подразумева јасна
власничка права и формирање ефикасног тржишта земљишта, кредита и инпута.
Често, промене успоравају политички разлози и притисак интересних група. Напредак
пољопривреде је снажно повезан са напретком општих економских реформи, а
нарочито са стопом демократичности и отворености политичког система.
