Fakultet za poslovne studije i pravo
Univerzitet Union
Seminarski rad
Predmet ugovora
Mentor Student
Prof.dr Siniša Ognjanović Tijana Milojević
Grupa 7-a
Br. Indeksa 0641-12
Prokuplje,septembar 2014
SADRZAJ
UVOD
……………………………………………………………………..…….......3
1.OPŠTE KARAKTERISTIKE
…………..……….…………...……… 5
1.1. Pojam ………………………………………………………..…..4
1.2. Bitni elementi……………………………………………….……7
1.3. Osobine ugovora…………………………………………………8
1.4. Vrste ugovora o prodaji…………………………...……………..8
2. PREDMET OBAVEZE PRODAVCA
…………………………...10
2.1. Stvari kao predmet prodaje…………………………………..…10
2.2. Generične stvari kao predmet prodaje…………….……………10
2.3. Individualne stvari kao predmet prodaje………..………………12
2.4. Prava kao predmet prodaje…….………….…………………….12
3.PREDMET OBAVEZE KUPCA
…………………………………..12
3.1. Kupovna cena i ugovor o prodaji u privredi……..……………..12
3.2. Načini određivanja cene………………………………………...13
3.3. Ugovaranje određivanja cijene od jedne ugovorne strane ……..14
3.4. Obuhvat kupovne cene …………………………………………14
4.ZAKLJUCAK
………………………………….…………………...….16
5.LITERATURA
………………………………………...………..……..17
2
Ukoliko se prodavac ne obaveže da će kupcu potpuno preneti u svojinu stvar ili
mu preneti pravo, za određenu cenu, ne nastaje ugovor o prodaji. Tako , ako se jedna
strana obaveže da će drugoj predati određenu stvar na upotrebu, za određeni iznos novca,
a druga da će, posle određenog vremena, istu stvar vratiti prvoj nastaje ugovor o zakupu.
Prenošenje prava svojine na stvar ili nekog imovinskog prava sa prodavca na
kupca obavlja se za određenu cenu u novcu. Na osnovu ove obaveze kupca prodaja se
razlikuje od razmene. Naime, ugovorom o razmeni svaki ugovarač se obavezuje prema
svom saugovaraču da prenese na njega svojinu na neke stvari i da mu je u tu svrhu preda,
odnosno da jedan drugom prenesu neko prenosivo pravo.
Ugovor o prodaji razlikuje se od ugovora o delu. Ugovor kojim se jedna strana
obavezuje da izradi određenu pokretnu stvar od svog materijala smatra se u sumnji kao
ugovor o prodaji. Ako se naručilac obavezao dati bitan deo materijala potreban za izradu
stvari zaključen je ugovor o delu. Nezavisno od okolnosti ko je dao materijal ugovor se
smatra ugovorom o delu ako su ugovarači imali u vidu naraočito poslenikov rad.
3
Ugovor o prodaji je izgrađen u rimskom pravu i nazvan
emptio venditio
. Prodaji
je predhodila trampa. U vreme kada Rimljani nisu poznavali novac obavljali su razmenu
stvari za stvari. Ulogu novca kod Rimljana imala je stoka.
4
Sa razvojom razmene merilo vrednosti postaje bakar u šipkama koji se prilikom
zaključenja morao mjeriti. U starom civilnom pravu ( period civilnog prava trajao je od
754. do 201. pre naše ere ) prodaja je bila realna i odigravala se kao prodaja gotovo iz
ruke u ruku.
Od realnog ugovora prodaja je postala konsensualni ugovor. Nastajala je tako što
je jedna strana ( prodavac – venditor ), obeća drugoj strani ( kupcu – emptor ) da će
predati neku stvar, a kupac obeća prodavcu da će za to platiti određenu cenu. Prodaja je
morala biti izražena u novcu pošto se zamena stvari za stvar smatrala posebnim
ugovorom o razmjeni ( permutatio ).
Klasična rimska prodaja proizvodi obligaciona dejstva – ona je samo osnov za
sticanje prava svojine na stvar. Prenos stvari i cene vrši se posebnim aktom – tradicijom
kojom se obaveze ispunjavaju.
3
Cl.601 Zakon o obligacionim odnosima
4
Stojičević, D., Rimsko obligaciono pravo, Beograd 1960.godina
4
1.OPŠTE KARAKTERISTIKE
1.1. Pojam i vrste ugovora
Ugovor o prodaji u privredi je takav ugovor kojim se jedna strana – prodavac, kao
subjekt ugovora u privredi, obavezuje da stvar ( robu ) koju prodaje isporuči ( preda )
drugoj ugovornoj strani – kupcu, sa istim svojstvom i da mu prenese pravo svojine, a
kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu u novcu i preuzme stvar. Osim prava svojine,
predmet prodaje mogu biti i druga prava.
Ugovori privrednog poslovanja ili ugovori robnog prometa su ugovori koje u
obavljanju privrednih delatnosti zakljucuju preduzeca i drugi subjekti poslovnog prava.
Ovi ugovori se nazivaju jos i ugovori u privredi, trgovacki ugovori, i sicno.
Ugovor u opstem smislu je saglasnost izjava volja ugovorenih strana kojim se zeli
postici odredjeno obligaciono dejstvo. Medjutim, ugovori robnog prometa imaju svoje
specificnosti koje te ugovore cine posebnom vrstom ugovora. Te specificnosti , odnosno
osobenosti ticu se ugovorenih strana i predmeta ugovora.
1. Kod ugovora robnog prometa, obe ugovorene strane su privredni subjekti (npr.
Preduzece, banka, poduzetnik i slicno). Medjutim, privredni u obavljanju svoje delatnosti
zakljucuju ugovore i sa licima koji nisu privredni subjekti (npr. Prodaja robe ili pruzanja
usluge fizickim licuma kao potrosacima, odnosno korisnicuma usluga). Ovakav ugovor
se ne smatra ugovorom robnog prometa, nego gradjansko-pravnim ugovorom.
2. Predmet ugovora robnog proneta mora biti odredjeni privredni posao koji
ugovorene strane preuzimaju u obavljanju svoje delatnosti, (npr. Prodaja, zastupanje,
posredovanje,prevoz i slicno). I kada je ispunjen prvi uslov da su obe ugovorene strane
preduzeca (privredni subjekti), ugovor senece smatrati ugovorom robnog prometa, ako
predmet ugovora nije iz delatnosti preduzeca, kao sto je npr. Ugovor o zakupu i slicno.
3. Prilikom zakljucenja ugovora robnog prometa, pored opstih pravila, vaze i
odredjena posebna pravila, kao npr. Pravila u pogledu ponude, forme ugovora i slicno.
4. Prilikom ispunjenja obaveza iz ovih ugovora trazi se posebna paznja ugovornih
strana.
5. Na kraju, za resavanje sporova nastalih izmedju preduzeca, odnosno subjekata
privrednog prava, nadlezni su posebni (trgovinski) sudovi.
5
5
Vasiljevic, Poslovno pravo 2004.godina
5
