Садржај:
Наслов Страна
Увод 1
1.Комуникације у организацији 2
1.1. Дефиниција комуникације 2
1.2. Процес комуникација 3
1.3. Врсте комуникације 4
1.4. Облици комуникације 5
1.5. Препреке у организационом понашању 6
1.6. Утицај електронске технологије на комуникације у организацији 7
2. Процес доношења одлука 8
2.1. Појам и врсте одлука 8
2.2. Оперативне и стратегијске одлуке 8
2.3. Програмиране и непрограмиране одлуке 8
2.4. Теорије доношења одлука 9
2.5. Приступи процесу доношења одлука 9
2.6. Ограничења за доношење квалитетних одлука 10
Закључак 11
Увод
У овом раду је обрађена тема комуникација у организацији и процес доношења
одлука. Комуникација је процес преношења информација између људи. Да бисмо могли да
говоримо о комуникацији порука мора да стигне до примаоца. Једино у случају када
прималац разуме значење поруке и то покаже неким својим гестовима можемо говорити о
ефикасној комуникацији. Објаснићемо како тече процес комуникације, које врсте
комуникације постоје и облике комуникације. Наведене су препреке које постоје у
организационом комуницирању и које су добре и лоше стране електронске технологије у
комуникацијама.
За добре и ефикасне одлуке у пословном систему предузећа неопходно је
дефинисати дугорочну стратегију или правац развоја, дефинисати значај и место сваког
елемента репродукције и свих услова привређивања.Дакле морамо се упознати са појмом и
врстама одлука, оперативним односно свакдневним одлукама и стратегијским које су
везана за дугорочно функционисање организације. Обрађене су програмиране и
непрограмиране одлуке и теорије доношења одлука, приступи процесу доношења одлука
као и ограничења за доношење квалитативних одлука.
1
Формални као и неформални канали комуницирања могу послужити као
контролни механизам за менаџмент организације да изврши утицај на понашање
запослених.
Комуникацијом се подстиче мотивисаност запослених, тако што им се преносе поруке
шта треба да ураде да би добили подстицај, путем повратне информације о томе како
напредују у остваривању постављених циљева, путем јасног система награђивања и слично.
Комуникација омогућава слободно испољавање осећања и испуњавање
друштвених потреба. Комуникација у оквиру групе је основни механизам којим чланови те
групе испољавају своје фрустрације и осећање задовољства. Комуникација између људи
доприноси развоју пријатељства, стварању поверења и мећусобног прихватања.
1.2.Процес комуникације
Комуникација у организацији има велики значај у процесу доношења одлука.
Она обезбеђује информације потребне за доношење одлука. Комуникација је процес или
ток преношења и разумевања поруке.
Елементарну комуникациону везу у оквиру комуникационе мреже, или условно
сачињавају:
-пошиљалац информације
-прималац информације
-комуникациони канал.
- СМЕТЊЕ-
/
ПОШИЉАЛАЦ----------КОМУНИКАЦИОНИ КАНАЛ--------ПРИМАЛАЦ
Основни модел комуницирања
Основни модел комуницирања представља на пример разговор две особе у
кафани. Остварење разговора се постиже захваљујући треперењу ваздушних честица које
преносе звук из уста пошиљаоца до уха примаоца.
Комуникација у организацији има велики значај у доношењу одлука. Стиме се
обезбеђују информације потребне за доношење одлука. У свим фазама процеса одлучивања
где се мисли на дефинисање проблема, анализу, тражење алтернативних решења и коначан
избор решења одвија се процес комуникације.
Комуникација је процес или ток преношења и разумевања поруке. Овај процес се
састоји од пет елемената:
-пошиљаоца (ко)
-порука (шта каже)
-медиј (којим путем)
-прималац (коме).
Процес комуникације обхвата поступке на путу између извора и примаоца који
доводе до преношења и разумевања значења поруке. Ово се може представити моделом
који описује ток комуникације. Основни модел се састоји од следећих делова:
1. извор комуникације
3
