Међународни економски односи-Царине
1
Економски факултет Приштина
Косовска Митровица
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ МЕЂУНАРОДНИХ ЕКОНОМСКИХ ОДНОСА
ТЕМА: ЦАРИНЕ
Ментор: Аутор:
проф. др Мирјана Маљковић Катарина Јовановић
Косовска Митровица, 2015. год
Међународни економски односи-Царине
2
Међународни економски односи-Царине
4
1. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ЦАРИНЕ
Спољно трговинска размена, као облик међународне поделе рада, се све више
проширује, међународни економски односи продубљују, а светска трговина постаје
значајан фактор развоја националних економија. Робна размена се одвија по
одређеним законитостима које владају на светском тржишту, без обзира на остварени
ниво продуктивности у производњи. Путем светског тржишта остварује се прометни
процес где се упоређују све различитости у условима привређивања на домаћем
тржишту. На међународном тржишту, иако се по правилу наступа са робом која
представља највиши домет употребне вредности, разлике у степену ценовне
конкурентности су значајне. Савремено светско тржиште има разрадена правила како
се решавају разлике у циенама у робној размени са светом.
Царина је одређени износ у домаћој валути који власник робе плаћа држави
приликом преласка робе преко државне границе. Она представља најстарије и
најприхватљивије средставо спољнотрговинске политике. Назив царина се користи за
врсту индиректног пореза који се напаћује у спољнотрговинском промету. Царине
представљају за дуже време непромењив инструмент спољнотрговинске политике.
То значи да се царине не могу брзо мењати и без одговарајуће законодавне, у
правилу временски дуге процедуре. Царине су један од најзначајнијих јавних
прихода. Јављају се у старом Египту и старом Риму. У феудалном периоду царине су
углавном биле присутне у унутрашњем робном промету и убрајале су се кретањем
роба из једног у друго место. У модерном смислу, царина се сматра дажбином
(индиректним порезом) који се наплаћује, најчешће, на увозну робу у виду одређеног
износа, а по утврђеним царинским стопама у царинској тарифи, било у циљу заштите
домаће привреде, фискалних, социјалних и других разлога. Код неких земаља
постоји и царина која се наплаћује на робу која се извози из земље и то најчешће, из
социјалних разлога. На пример, наплату овакве царине у Индији која је уведена на
житарице и неке друге прехрамбене артикле, како би се спречио извоз истих роба. На
тај начин, омогућава се путем ове царине задржавање истих роба на индијском
тржишту, у циљу прехрањивања домаћег становништва. Из тих разлога, овакве
извозне царине, називају се и социјалним царинама.
Савремена царина има улогу прије свега да заштити домаћу производњу и да
јој омогући адекватнији и успешнији развој.
1
1
Ово је из разлога, што се са наплатом царине на робу која се увози у царинско подручје једне државе
смањује њена претерана конкуренција на тржишту земље увоза.
Међународни економски односи-Царине
5
Домаћи купац је мотивисан, врло често, да се опредељује за куповину домаће робе,
под условом да је иста приближног квалитета или чак и мало лошија од иностране
увозне робе, на коју је наплаћена царина. Ово и због чињенице, да је домаћа роба не
само што је јефтинија у односу на инострану, него и из разлога што је често за њу
обезбеђен адекватнији и бржи сервис, а некада и куповина на кредит. Царина поред
тог примарног дејства, има и секундарну улогу, тј. да се не може занемарити ни њен
фискални ефекат да она представља и значајан извор прихода држава и њеног буџета.
У ранијим периодима, овај је однос био обрнут, па је примарна улога царина била
фискална, а секундарна заштита домаће производње. То се, међутим, може рећи и
данас за низ држава, азијског и афричког континента, код којих су стопе у царинској
тарифи енормно високе и крећу се у распонима од 150% - 300%.
Фискална компонента царина огледа се у прикупљању прихода за остварење
јавних потреба, мада је у пракси тешко утврдити шта доминира: економско-
политичка или фискална компонента царине. У функцији фискалног инструмента
основни недостатак царина састоји се у нестабилности прихода. Царински приходи
су по правилу зависни од фактора, које је често тешко утврдити, будући да се јављају
као посљедица примарне економско - политичке функције царина, што директно
утиче на њихове фискалне ефекте. При разматрању фискалног ефекта царина, треба
имати у виду, да се царине као приход релативно лагано убиру и да царински
обвезници пружају наплати царина релативно мали отпор, обзиром да се износ
плаћене царине урачунава у цијену увезеног производа и да га царински обвезник по
правилу преваљује на коначног потрошача. То се врши у свим случајевима изузев
када је царински обвезник истовремено и крајњи потрошач.
Према наведеном, циљеви увођења царина су различити, али су најважнији следећи:
Фискални циљеви:
Увођење царине имају за циљ да се осигурају потребна
јавна средства држави, односно друштвеној заједници, тј. да се прикупе
одговарајућа финансијска средства држави.
Економски циљеви
: Увођење царина могу бити разноврсни и бројни. Пре
свега, домаћа привреда се може штитити царином или само одређена
привредна грана од спољне конкуренције. Царином се може повећати цена
увозној роби, потенцирати развој одређене гране. При томе, ако је основни
циљ увођење царина осигурање потребних новчаних средстава за покриће
државних тј. јавних расхода, онда је примаран фискални циљ увођења царине.
Међутим, ако се царина уводи због заштите домаће привреде онда је
примаран економски циљ увођење царине.
