Djeca i cyber kriminal

TEMA: DJECA I CYBER KRIMINAL

Uvod

Globalne   računarske   mreže   stvorile   su   mogućnosti   za   nove   oblike 

kriminala. 

Pojavljuje   se   poseban,   sofisticiran,   prodoran,   tehnički   potkovan, 

beskrupulozan,   opsjednut,   ponekad   osvetoljubiv   pojedinac   kome   je   teško 
suprotstaviti se a još teže zaustaviti ga. 

On sve češće ne želi da bude sam već mu je potrebno društvo, kao što mu 

je neophodna i “publika”. 

Lakoća “vršljanja” cyber prostorom daje mu osećaj moći i neuhvatljivosti. 
Ovi osećaji nisu bez razloga, jer stvarno ga je izuzetno teško otkriti u 

momentu činjenja djela, što, uglavnom, predstavlja i “pravi” trenutak za njegovo 
identifikovanje i hvatanje.

S druge strane, Internet koji je toliko ranjiv i nesiguran zbog ogromnog 

broja korisnika otvorenosti i neregulisanosti je i idealno skrovište kriminalaca 
različitog tipa.

Naime, posljedice nasilja preko interneta ponekad mogu biti i ozbiljnije 

od posljedica nasilja u stvarnim situacijama. Razlog za to je taj da žrtva može 
svaki put ponovo pročitati šta je nasilnik o njoj napisao, koju je sliku postavio, 
koji su komentari napisani, dok uvrede u verbalnom obliku se mogu lahko 
zaboraviti. Kod ovakvih uvreda nasilnik može ostati anoniman što je jedan od 

Nasilje putem interneta uključuje podsticanje grupne mržnje, napade na 

privatnost,   uznemiravanje,   praćenje,   vrijeđanje,   nesavjestan   pristup   štetnim 
sadržajima te širenje nasilnih i uvredljivih komentara. Može uključivati slanje 
okrutnih,   ponekad   i   prijetećih   poruka,   kao   i   kreiranje   internetskih   stranica 
(profila) koje sadrže priče, crteže, slike i šale  na račun žrtve. 

Pojam cyber kriminala

Radna grupa eksperata pod ovim kriminalom podrazumeva “kriminal koji 

se odnosi na bilo koji oblik kriminala koji se može izvršavati sa kompjuterskim 
sistemima   i   mrežama,   u   kompjuterskim   sistemima   i   mrežama   ili   protiv 
kompjuterskih sistema i mreža”.    

To je, u suštini, kriminal koji se odvija u elektronskom okruženju. 

a) Cilj napada 

– napadaju se servisi, funkcije i sadržaji koji se na mreži 

nalaze. Kradu se usluge,podaci ili identitet, oštećuju se ili uništavaju dijelovi ili 
cijela mreža i kompjuterski sistemi, ili se ometaju funkcije njihovog rada. 

U svakom slučaju cilj počinilaca je mreža u koju se ubacuju virusi ili crvi, 

obaraju sajtovi, upadaju hakeri, vršljaju “šunjala”, vrši se “odbijanje usluga”.

b)   Alat  

–kriminalci od pamtivijeka koriste kamen, nož, otrov, pištolj i 

slična oružja i oruđa a danas moderni kriminalci ne “prljaju” ruke koristeći 
mrežu u činjenju djela i realizovanju namjera.

Nekada ova upotreba mreže predstavlja potpuno novi alat, dok se u 

drugim prilikama već postojeći toliko usavršava da ga je teško i prepoznati (čak 
se spominju i dvije varijante: nova djela sa novim alatima i stara djela sa novim 
alatima).

Korišćenje   ovog   novog   oružja   naročito   je   popularno   kod   dječije 

pornografije, zloupotreba intelektualne svojine ili online prodaje nedozvoljene 
robe (droge, ljudskih organa, djece, nevjesta, oružja i sl.).

c) 

“

Okruženje

” u kome se napadi realizuju. Najčešće to okruženje služi za 

prikrivanje

kriminalnih radnji, kao što to veoma vješto uspijevaju da urade pedofili, a 

ni drugi kriminalci nisu ništa manje uspiješni.

d) Dokaz 

kao što se u klasičnom kriminalu pojavljuje nož, otrov, pištolj ili 

neko   drugo   sredstvo   izvršenja   djela,   tako   se   i   mreža   i   ICT   mogu   javiti   u 
dokaznom postupku za cyber kriminal.

Istovremeno, kompjuterska mreža služi kao mreža za povezivanje raznih 

subjekata, ona je podrška i simbol. Naravno ova posljednja uloga je vezana za 
zastrašivanje, obmanjivanje, uplitanje.

TIPOVI CYBER KRIMINALA

Različiti dokumenti na različite načine klasifikuju oblike cyber kriminala. 
Tako u materijalu za “radionicu” o kriminalu na mreži desetog kongresa 

UN konstatuje se da postoje dvije sub kategorije ovog kriminala:

Izmjena   kompjuterskih   podataka   i   programa   uključuje   i   “lansiranje” 

kompjuterskih   crva   i   virusa   što   je   najčešće   praćeno   zaustavljanjem   rada 
kompjuterskog sistema, uništenjem podataka. 

U mrežama crvi i virusi se u većini slučajeva “razmjenjuju” elektronskom 

poštom, a ne rijetko to čine i hakeri prlikom neovlašćenog pristupa.

Od djela cyber kriminala u širem smislu najčešće se pojavljuju: 
1)  kompjuterski falsifikati; 
2)  kompjuterske krađe; 
3)     tehničke   manipulacije   uređajima   ili   elektronskim   komponentama 

uređaja;

4)     zloupotrebe   sistema   plaćanja   kao   što   su   manipulacije   i   krađe 

elektronskih   kreditnih   kartica   ili     korišćenje   lažnih   šifri   u   nezakonitim 
finansijskim aktivnostima.

Njima se u novije vreme dodaju i djela podržana računarima. Ova djela 

obuhvataju “rasturanje” materijala ili samo njihovo posjedovanje pri čemu se 
mreža koristi za postizanje boljih rezultata kriminala ili pokušaja izbegavanje 
pravde.

 U ova djela se ubrajaju razni nezakoniti i štetni sadržaji, kršenje autorskih 

i srodnih prava, prodaja zabranjene robe (oružja, kradene robe, lijekova) ili 
pružanje nedozvoljenih usluga (kockanje, prostitucija, dječija pornografija ). 

Najviše pažnje u ovoj grupi djela privlači dječija pornografija i distribucija 

raznih materijala Internetom.

Evropska konvencija o cyber kriminalu predviđa 4 grupe djela:

a)

djela protiv povjerljivosti, integriteta i dostupnosti kompjuterskih 

podataka   i   sistema  

–   njih   čine   nezakoniti   pristup,   presretanje,   uplitanje   u