VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
LESKOVAC
SEMINARSKI RAD
iz
Osnovi ekonomije
Tema:
DELOVANJE PONUDE I TRAŽNJE
Mentor: Student:
Prof. dr
Prof. mr
br.ind.
Leskovac, 2014.
Sadržaj:
Uvod................................................................................................................................3
1. Definicija i zakon tražnje............................................................................................ 4
2. Elastičnost tražnje....................................................................................................... 9
3. Definicija i zakon ponude..........................................................................................10
4. Cenovna elastičnost ponude.......................................................................................13
5. Ravnoteža cena i ravnoteža količina..........................................................................14
Zaključak........................................................................................................................15
Literatura........................................................................................................................16
2
1. Definicija i zakon tražnje
Ponuda i tražnja su pojmovi kojima se ekonomisti najčešće koriste i to sa dobrim
razlogom, jer su ponuda i tražnja sile koje omogućavaju funkcionisanje tržišnih ekonomija.
One odreñuju količinu svakog dobra koje se proizvodi i cenu po kojoj se ono prodaje. Ako
se želi saznati kako će neki događaj ili politika uticati na ekonomiju, prvo treba da se vidi
kako će uticati na ponudu i tražnju. Izraz tražnja i ponuda odnose se na ponašanje ljudi
kada na tržištu međusobno deluju jedni na druge. Tržište je prostor, na kome se sreću
ponuda i tražnja za odredjenom robom. To je mehnizam poravnavanja cena i količina robe.
Tražnja podrazumeva određenu količinu i vrstu materijalnih dobara i usluga koju su
kupci spremni da kupe po odgovarajućoj ceni. U tesnoj je vezi sa potrošnjom, s obzirom da
je krajnji cilj tražnje upotreba dobara radi zadovoljavanja odreñenih ljuskih potreba.
Što je viša cena nekog dobra ljudi će ga manje kupovati i obrnuto - što mu je niža
cena više će se kupovati, uz ostale nepromenjene uslove. Sa aspekta proizvođača
odgovarajuća je ona količina proizvoda koju on može da proizvede raspoloživim činiocima
proizvodnje uz najmanji utrošak ukupnog rada po jedinici proizvoda, dok je odgovarajuća
ona cena proizvoda koja mu nadoknañuje sve troškove oko plaćanja faktora proizvodnje i
obezbeñuje zaradu iznad tih troškova koja ga izjednačava sa istim takvim proizvođačem.
Sa aspekta potrošača odgovarajuća je ona količina proizvoda date vrste koju on
može da kupi da bi zadovoljio svoje uobičajene potrebe, dok je odgovarajuća ona cena
proizvoda po kojoj on može da kupi odgovarajuću količinu proizvoda.
Tražnja se može izražavati u naturalnim pokazateljima (komadi, jedinice, kilogrami,
metri itd.) i vrednosnim pokazateljima, putem cena. Naturalno izražavanje tražnje se koristi
prilikom analize funkcionalnih odnosa izmeñu cene i količine tražnje za pojedinačnim
proizvodom, dok su vrednosni pokazatelji u upotrebi pri analizi agregatnih veličina.
Tražnja predstavlja količinu dobara koju su kupci spremni da kupe po određenoj ceni, na
određenom tržištu u određenom vremenu.
1
Ili drugačije rečeno, tražnja predstavlja količinu
novca koju je kupac spreman da plati da bi kupio određenu količinu dobara. Između
količine traženog dobra i cene tog dobra postoji međuzavisnost. Pod predpostavkom da se
1
Stojanović Ž., Osnovi ekonomije, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Leskovac 2007. str 53
4
ostali faktori ne menjaju,onda postoji čvrsta veza između tržišne cene robe i tražene
količine robe, i ona se izražava kao:
Qd = f(P)
gde je Qd (quantity demand) tražena količina, a P (price) tržišna cena.
Funkcija tražnje može se prikazati tabelarno ili grafički što nam omogućuje da
dobijemo tabelu, odnosno krivu tražnje.Tražnja potrošača zavisiće od cene proizvoda, pod
pretpostavkom da su sve ostale okolnosti nepromenjene.
2
Na osnovu podataka iz skale
tražnje možemo da zaključimo da se tražena količina robe povećava sa smanjenjem cena, a
pada sa rastom cena. Kada podatke iz skale tražnje unesemo u koordinantni system
dobijamo krivu tražnje.
Kriva tražnje ima negativan nagib, što znači da su tražene količine dobara i usluga i
kretanje njihovih cena u odnosu obrnuto srazmerne – tražena količina dobara povećava se
sa smanjenjem cena i obrnuto, tražena količina dobara smanjuje se sa povećanjem cena.
Pomenuta međuzavisnost kretanja cena i tražene količine dobara u teoriji je poznata kao
Kurno-Maršalov zakon tražnje. Matematičku formulaciju tog zakona u obliku funkcije prvi
je dao A.Kurno 1838. godine:
d = f(p), uz uslov f(p) < 0
Valjanost ovog zakona je relativna jer počiva na pretpostavci da su potrebe, cene
ostalih dobara i dohodak potrošača nepromenljive veličine. To znači da se pri objašnjenju
uzorka opadajućeg nagiba krive tražnje polazi od pretpostavke da se mena jedino cena
konkretnog dobra, uz ostale nepromenjene uslove. Međutim, promena tražnje za nekim
dobrom nije rezultat isključivo promene nivoa cena tog dobra, već može biti izazvana i
promenom tržišne cene nekog drugog dobra. To znači da kriva tražnje ne samo da nije ista
za različita dobra, već se može menjati i za jedno isto dobro ukoliko dođe do promena u
nivou dohotka potrošača.
2
Stojanović Ž., Osnovi ekonomije, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Leskovac 2007. str 55
5
