VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
„NOVI BEOGRAD“
Seminarski rad
- Konvejer -
Student: Profesor:
Aleksandar Sedlarević dr. Dragan Živković
br.indeksa:81c/2014
Januar, 2015.
Konvejer
Uradio-la
:
Aleksandar
Sedlarević
VTŠ
Novi Beograd
Strana
0
Sadržaj
1. UVOD..................................................................................................................................... 1
2. OPREMA KOD MEHANIČKIH OPERACIJA TRANSPORTA..........................................2
2.1. Trakasti transporteri
.........................................................................................................2
2.2. Redleri.............................................................................................................................. 5
2.3. Elevatori........................................................................................................................... 6
3. KONVEJER I DRUGI TRANSPORTNI SISTEMI...............................................................8
3.1. Konvejer...........................................................................................................................8
3.2. Zavojni transporteri..........................................................................................................9
3.3. Inercijalni transporteri....................................................................................................11
3.4. Valjkasti transporteri......................................................................................................12
4. OSTALE VRSTE TRANSPORTA......................................................................................13
4.1. Hidraulični transport i njegovi uređaji...........................................................................13
4.2. Uređaji kod pneumatskog transporta.............................................................................16
4.3. Vodovodi........................................................................................................................22
4.4. Naftovodi i gasovodi...................................................................................................... 27
5. ZAKLJUČAK....................................................................................................................... 31
6. LITERATURA......................................................................................................................32
Konvejer
Uradio-la
:
Aleksandar
Sedlarević
VTŠ
Novi Beograd
Strana
2
2. OPREMA KOD MEHANIČKIH OPERACIJA TRANSPORTA
2.1. Trakasti transporteri
Trakasti transporteri su rasprostranjene mašine neprekidnog transporta. Oni mogu
transportovati rasipne materijale i komadaste terete po horizontalnoj i po nagnutoj (kosoj)
površini. Veoma velika primena trakastih transportera omogućena je nizom njihovih
eksploatacionih prednosti: jednostavna konstrukcija, veliki kapacitet, miran i bešuman rad.
Jedan trakasti transporter čini dva bubnja, od kojih je jedan pogonski a jedan zatezni, i jedna
beskrajna traka, koja prelazi preko njih. Pogonski bubanj dobija kretanje od elektromotora
preko reduktora. Traka naleže svojom dužinom na male valjke, čime se sprečava ugib same
trake. Za povećanje ugla obuhvata trake oko pogonskog bubnja služi valjak za upravljanje. Iz
razloga što se traka isteže u toku eksploatacije (uticaj vlažnosti, temperature i starenja u toku
rada), a da bi se sprečilo eventualno proklizavanje preko pogonskog bubnja, vrši se čeono
zatezanje trake.
Za sipanje rasipnog materijala na noseći deo trake služi levak 9. Grebač služi da se traka očisti
od nalepljenog materijala. Traka se zateže na taj način, što se osovina bubnja posebnim
zavrtnjima može pomerati prema potrebi ili je pak potrebno opteretiti tegovima određene
mase
koji omogućavaju zatezanje.
U praksi postoje mnogi tipovi trakastih transportera, pa ih možemo klasifikovati na nekoliko
načina:
po obliku trake: ravna ili olučasta;
po tipu trake: sa gumiranom, metalnom i armiranom trakom (sa žičanom mrežom,
metalnim šipkama ili drvenim letvama);
po vrsti pogona: pogon na jedan ili oba bubnja, sa jednim bubnjem I priteznim
valjkom, sa jednim bubnjem i priteznom trakom;
po načinu sipanja materijala na transportnu traku : sa sipanjem materijala na krajnjem
bubnju i na rasponu između dva bubnja;
po načinu skidanja materijala sa transportne trake: sa plužnim skidačima materijala, sa
specijalnim kolicima za skidanje materijala.
Konvejer
Uradio-la
:
Aleksandar
Sedlarević
VTŠ
Novi Beograd
Strana
3
Za pravilan rad trakastog transportera bitna je ravnomerna opterećenost transportne trake.
Ugao nagiba trake treba da bude za 10
o
manji od ugla klizanja materijala koji se transportuje
po traci, kada se ona ne kreće.
Vrsta materijala
Ugao nagiba u
stepenima
Vrste materijala
Ugao nagiba u
stepenima
Ugalj orašast, antracit
17
Vlažna šljaka
kamenog uglja
22
Koks drobljeni i
prosejani
17
Suvi pesak
24
Ugalj sortirani,
dobljeni kamen i
sortirani koks
18
Drobljena ruda
25
Ruda u krupnim
komadima
18
Vlažan pesak
27
Zrno (pšenica,
kukuruz)
20
Drobljena prašina
28
Cement
20
Komandni teret
20
Sitan sortirani ugalj
20 - 22
Briketi
12
Tabela 1. Dozvoljeni najveći nagib glatke trake olučastog oblika
Pri ravnomernom napajanju trake sa materijalom ugao nagiba transportera može biti blizu
ugla trenja materijala o traku. Povećanje ugla nagiba transportne trake povlači za sobom
izradu specijalne vrste traka sa poprečnim rebrima. Ugao nagiba transportera sa ovakvim
trakama se penje i do 60
o
.
Kapaciteti trakastih transportera koji transportuju rasipne materijale dostižu vrednosti i
nekoliko stotina tona na čas, a u specijalnim slučajevima i do 1000t/h. Treba imati u vidu da
dužina transportera može biti i više od 500m, a sama dužina transportera, obično se
ograničava jačinom transportne trake. Profil transportne trake zavisi od konstrukcije (profila)
nosećih valjaka. Da bi se sprečilo rasipanje sitnozrnastog materijala traka se obično izvodi
kao olučasta. Ovo se postiže na taj način što se valjci postave pod nagibom (koso).Bez obzira
na složenost konstrukcije, olučast profil trake obezbeđuje veći kapacitet transporta materijala i
to pri jednakoj širini sa ravnom trakom.
Konvejer
Uradio-la
:
Aleksandar
Sedlarević
VTŠ
Novi Beograd
Strana
5
Svaki naredni složeniji profil preseka površine treba razložiti na elementarne geometrijske
oblike, a zatim sve površine pojedinačno računati i na kraju izračunati ukupnu površinu koja
figuriše u jednačini.
U slučajevima povećanja ugla nagiba bočnih valjaka - koji daju olučast profil traci - povećava
se kapacitet trake i do 25%, ali dolazi do pojave opterećenja trake na mestima pregiba, pa se
rešenje traži u ugrađivanju elastičnije trake. Obično je brzina transportera između 1 - 2 m/s,
dok je kod nekih transportera brzina i 5m/s, pri širini trake 1600 - 2000mm. Treba
napomenuti da se brzina traka ispod 0.75m/s ne preporučuju, izuzev u specijalnim
slučajevima kada se transporterom prenose komadni materijali.
Gornju granicu brzine trake ograničava nekoliko faktora:
krtost materijala, što je važno pri sipanju i skidanju materijala sa trake;
porast dinamičkih opterećenja na ležajevima oslonaca nosećih valjaka, kao i usled
statičke neuravnoteženosti valjaka;
povećanje habanja na mestima gde materijal pada na traku, kao i na mestima gde se
traka čisti.
2.2. Redleri
Redler se sastoji iz nepokretnog korita (oluka) koje je učvršćeno na nosećoj konstrukciji
transportera i vučnih lanaca sa točkovima koji nose između sebe grabulje ili lopatice za
potiskivanje materijala u žlebu. Lopatice potiskuju pa se vraćaju.
Slika 1. Redler transporter
