SEMIANRSKI RAD
TEMA
Razliciti pristupi u analizi efekata makroekonomske politike
Profesor: Student:
1
I Uvod- Makroekonomija
Pojavom dela "Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca", od autora J.M.Keinesa u 1936
godini, ekonomija je doživela jedan veoma značajan preokret. Do tada, ona se bavila
samo mikroekonomskim problemima, a zvanu "Keinesijansku revoluciju" inspirisala je
Velika kriza (ili Velika depresija) koja se desila u 1929, trajući do 1933 godine. Počevši u
Sjedinjenim Državama sa padom berze, ova kriza eventualno rezultovala je drastičnim
padom proizvodnje roba i usluga, i dramatičnim rastom nezaposlenosti, te akutnom
deflacijom.
Velika ekonomska kriza (zahvatila od 1929 sve zapadne zemlje i dostigla vrhunac 1932.)
je započela slomom Njujorške berze (pad vrednosti akcija od 29-51%) i brzo se prenela
na finansijski, trgovački i proizvodni sektor (bankarska kriza je bila naročito razorna,
samo u SAD je oko 9.000 banaka bankrotiralo). Došlo je do naglog pada industrijske
proizvodnje (u 1932. proizvodnja je pala na 61,5% u odnosu na 1928.), 50 miliona ljudi
je ostalo bez posla (stopa nezaposlenosti je u 1932. iznosila od 32% u SAD do čak 48% u
Nemačkoj), industrijski kapaciteti su vrtoglavo padali do 30% iskorišćenosti, dok se GDP
gotovo prepolovio.1
Insiprisan ovom očevidnom pojavom, Keines je odlučio da napravi "zlatni četvorougao",
ili osmisli 4 glavna makroekonomska cilja, koja su: privredni rast, stabilnost cena, puna
zaposlenost i pozitivni spoljno-trgovinski bilansi. Imajući ovo u vidu, ova ekonomska
nauka se od tada pa sve do danas, za razliku od mikroekonomije, bavi celokupnim
privredom nekog područja, proučavajući međusobne odnose ukupne (agregatne)
proizvodnje, prihoda, zaposlenosti, cena i drugih varijabli, a kada govorimo o cenama ,
ne govorimo o cenama pojedinog proizvoda ili usluge, nego o cenama celine, io opštem
nivou cena.
Analiza nekih tačaka makroekonomije, pokazaće I njene glavne ciljeve, koji su:
Maksimalan rast proizvodnje
Ostvarenje pune zaposlenosti
Stabilne cene i
Ravnoteža uvoza I izvoza proizvoda
Makroekonomska politika reguliše ekonomiju u državi . Tu politiku vodi državno
rukovodstvo u svrhu zadovoljenja državnih potreba. Makroekonomska politika države
reguliše monetarnu , fiskalnu , kreditnu, carinsku i druge novčane politike. Zadatak
makroekonomske politike jeste da osigura porast produktivnosti privrede, da uravnoteži
platni bilans države, da formira socijalnu sigurnost stanovnika i ravnotežu ponude i
potražnje robe i rada na tržištu. Državna regulativa ekonomskih odnosa ima zadatak da
donese stabilnu i efikasnu ekonomsku politiku koja će stanovništvu doneti prosperitet .
Makroekonomski agregati su sve relevantne ekonomske veličine privrede jedne zemlje u
kojima su zbirno, odnosno agregatno izraženi njeni resursi i rezultati. Resursi su svi
činioci koji se koriste da bi se ostvarila ekonomska aktivnost, a rezultati su svi proizvodi i
usluge koji nastaju ekonomskom aktivnošću i upotrebom resursa.
2
