UVOD
Analiza finansijske ravnoteže i neravnoteže preduzeća omogućava ocenjivanje
stepena likvidnosti preduzeća kao i uslova za održavanje likvidnosti, što predstavlja u
stvari ocenu finansijske situacije preduzeća u užem smislu. Pri tome, ocena
finansijske situacije preduzeća u širem smislu zahteva i analizu zaduženosti
preduzeća. Analogno tome, izlaganja u okviru ovog poglavlja rada biće usredsređena
na prikaz problematike finansijske ravnoteže i neravnoteže, kao i pitanja zaduženosti i
solventnosti preduzeća. Takođe, iz čisto metodoloških razloga ovde apstrahujemo
uticaj činilaca koji se odnose na održavanje realne vrednosti sopstvenog kapitala i
reprodukcionu sposobnost preduzeća. Na ovaj način, ujedno smo postavili i osnovni
analitički okvir posmatranja problema u okviru ove posebno značajne tačke rada.
2
preduzeća na razvoj i njegov opstanak, posebno u odnosu na razlike između
finansijskog položaja preduzeća i finansijskog položaja njegove konkurencije.
Treba reći da u literaturi postoje i drugačije definisani koncepti finansijske situacije
preduzeća, ali se oni obično izražavaju pod raznim drugim imenima, najčešće pod
imenom finansijsko stanje ili finansijska konstitucija.
4
POJAM I KARAKTERISTIKE FINANSIJSKE RAVNOTEŽE I
NERAVNOTEŽE
Finansijska ravnoteža predstavlja odnos između sredstava i izvora sredstava. S tim u
vezi, pod finansijskom ravnotežom podrazumeva se da sredstva po obimu i vremenu
za koji su vezana tj. imobilisana (neunovčljiva) odgovaraju obimu i vremenu
raspoloživosti izvora finansiranja. Treba naglasiti da je vreme imobilizacije sredstava
različito po strukturama sredstava, kao što jei vreme raspoloživoti izvora sredstava
različito po pojedinim izvorima sredstava. Zbog toga, u konkretnoj praksi preduzeća
postoji onoliko finansijskih ravnoteža i neravnoteža koliko ima različitih vremenskih
intervala u kojima su pojedine vrste izvora sredstava raspoložive. Međutim, globalno
posmatrano analiza finansijske ravnoteže svodi se na dve jednačine finansijske
ravnoteže i to:
1)
kratkoročne finansijske ravnoteže
2)
dugoročne finansijske ravnoteže.
Kratkoročna finansijska ravnoteža obuhvata, s jedne strane kratkoročno vezana tj.
imobilisana sredstva, a s druge strane obuhvata dospele obaveze kao i obaveze koje
dospevaju u kratkom vremenskom roku. Isto tako, dugoročna finansijska ravnoteža
obuhvata, s jedne strane dugoročno vezana tj. imobilisana sredstva, a s druge strane
dugoročne obaveze i vlastite izvore sredstava.
5
postoji aku su likvidna sredstva i kratkoročno vezana (imobilisana sredstva jednaka
kratkoročnim izvorima finansiranja.)
Slikovito se može pokazuje primer ocene kratkoročne finansijske ravoteže
posmatrajući, pre svega, ravnotežu između kratkoročnih obaveza i likvidnih sredstava
(novca), kao i sredstava koja će u kratkom vremenskom roku postati likvidna, kao ptu
su hartije od vrednosti i potraživanja. Ako kratkoročnim obavezama odgovaraju
likvidna sredstva onda se sa sigurnošću može tvrditi da je prisutna kratkoročna
finansijska ravnoteža, odnosno likvidnost. S obzirom da se kod ove vrste finansijske
ravoteže u stvari radi o oceni likvidnosti, otuda se ovakav način grupisanja bilansnih
pozicija često naziva i grupisanje pozicija po principu likvidnosti.
U uslovima kada je presek bilansa stanja sačinjen po principu rastuće likvidnosti i
principu opadajuće dospelosti, onda je u pitanju ocena dugoročne finansijske
ravnoteže. U ovakvim okolnostima, prioritet u aktivi se daje dugoročno vezanim
sredstvima koja predstavljaju najnelikvidnije delove aktive, a tek nakon toga
izdvajaju se zalihe, potraživanja i novac. Po istom ravnotežnom principu – rastuće
likvidnosti i opadajuće dospelosti u pasivi se daje prioritet sopstvenim izovorima
sredstava, a zatim dugoročnim i kratkoročnim obavezama. Dugoročna finansijska
ravnoteža zasniva se na poređenju dugoročno vezanih sredstava, s jedne strane, i
trajnog kapitala, dugoročnih obaveza i dugoročnog rezervisanja, s druge strane. Pri
tome, dugoročna finansijska ravnoteža postoji ako su dugoročno vezana sredstva
jednaka kapitalu uvećanom za dugoročna rezervisanja i dugoročne obaveze.
Pokazuje ocenu da dugoročne finansijske ravnoteže posmatrajući, pre svega,
ravnotežu između dugoročnih sredstava i dugoročnih izvora finansiranja. Ako je
prisutna pokrivenost dugoročno vezanih sredstava sa dugoročnim finansijska
7
