ŠTA JE EMOCIJA
Reč
emocija
predstavlja termin koji oksfordski rečnik engleskog jezika
definiše kao “bilo koje uzrujanje ili uznemirenje uma, osećanja, strasti;
bilo kakvo mentalno stanje besa ili nespokojstva.” Postoji na stotine
emocija zajedno sa njihovim hibridima, varijacijama i nijansama, ali
emocije su mnogo prefinjenije nego što postoje reči kojima bi se opisale.
Istraživači vode raspravu o tome koju emociju bi trebalo smatrati
primarnom. Neke od grupa emocija su:
BES- razjarenost, uvredljivost, ozlojeđenost, gnev,
razdražljivost, ogorčenost, uznemirenost, jarost, zlovolja,
ljutnja, netolerantnost, odbojnost, a u ekstremnim
slučajevima i patološka mržnja i nasilje.
TUGA- jad, bol, žalost, neraspoloženje, turobnost, utučenost,
samosažaljenje, a u patološkim slučajevima teška depresija.
STRAH- uznemirenost, zebnja, nervoza, zabrinutost,
konsternacija, nesigurnost, labilnost, sumnjičavost,
razdražljivost, prestravljenost, užas, psihopatološki oblici
su fobija i panika.
UŽIVANJE- sreća, radost, opuštenost, zadovoljstvo,
ushićenje, oduševljenje, vedrina, ponos, čulno uživanje,
uzbuđenje, razuzdanost, prijatnost, satisfakcija, euforija,
nepredvidljivost, ekstazičnost, a u krajnosti- manija.
LJUBAV- prilagodljivost, druželjubivost, poverenje, dobrota,
privlačnost, odanost, obožavanje, zaluđenost,
agape
.
IZNENAĐENJE- šok, zapanjenost, zadivljenost, čuđenje.
ODVRATNOST- prezir, omalovažavanje, nipodaštavanje,
gnušanje, averzija, nenaklonost, odbojnost.
STID- krivica, neprijatnost, kajanje, poniženje, žaljenje,
tugovanje, obamrlost, skrušenost.
Ovim spiskom se ne rešavaju sva pitanja o kategorizaciji emocija. Npr.
Šta su mešana osećanja kao što je ljubomora, varijanta besa pri kojoj su
isprepletani tuga i strah?
Argument da postoji pregršt osnovnih emocija, do određene mere je
potvrđen otkrićem Pola Ekmana sa Kalifornijskog univerziteta u San
Francisku, po kojem postoje 4 osnovna izraza lica za svaku od
primarnih emocija- strah, bes, tuga, uživanje, a prepoznaju ih ljudi u
zajednicama širom sveta, uključujući nepismene narode, neizložene
uticajima televizije ili bioskopa, što naglašava njihovu univerzalnost. On
tvrdi da su evoluitivne snage “odštampale“ ove signale u naš centralni
nervni sistem.
1
ČEMU SLUŽE EMOCIJE
Naša najdublja osećanja, naše strasti i žudnje, jesu najvažniji vodiči, pa
naša vrsta mnogo duguje njihovom postojanju i uticaju u čovekovom
životu. Sociobiolozi naglašavaju nadmoć srca nad umom u važnim
trenucima koji pokazuju zbog čega je evolucija emociji pripisala
suštinsku ulogu u čovekovoj psihi.
Svaka emocija omogućava posebnu spremnost na delovanje. Pogled na
ljudsku prirodu koji zanemaruje moć emocija je kratkovid. Inteligencija
ničemu ne služi ako emocije zakažu.
OSNOVNA OBELEŽJA EMOCIONALNOG UMA
Tek se poslednjih godina pojavio naučni uvid u emocionalni um kojim je
protumačeno da su mnoge naše reakcije izazvane emocijama, da smo
jednog trenutka racionalni, a već sledećeg iracionalni. Emocije mogu da
organizuju sopstveni način mišljenja i logiku.
Brza i nehatna reakcija
Emocionalni um je mnogo brži od racionalnog i reaguje bez zastajanja
da bi na trenutak promislio o onom šta čini. Njegova brzina isključuje
obazrivo i analitičko razmišljanje, što je osobenost mislećeg uma. Tokom
evolucije, ova brzina se verovatno zasnivala na presudnoj odluci- na šta
obratiti pažnju suprotstavljajući se drugoj životinji- da li ću ja nju da
pojedem ili će ona pojesti mene. Oni organizmi koji su dugo čekali
razmišljajući o sličnim odgovorima, najverovatnije nisu imali
mnogobrojno potomstvo na koje bi preneli sporije reagujuće gene.
Reakcije koje potiču od emocionalnog uma posebno su silovite,
nusprodukti su usmerenog, pojednostavljenog i brzog gledanja na stvari
koje može potpuno da zbuni racionalni um. Kada se “prašina slegne”, ili
čak za vreme reakcije, mi se pitamo “Zašto sam to učinio?”, što
predstavlja znak da se racionalni um na trenutak probudio, ali ne i
brzinom emocionalnog uma.
Pošto je interval između izazvane emocije i njenog ispoljavanja
bukvalno trenutan, mehanizam za obaveštavanje percepcije mora da
bude sposoban za veliku brzinu, čak i po moždanom vremenu koje se
računa u hiljditim delovima sekunde.
Obaveštenje o želji za reagovanjem treba da bude automatsko i tako
brzo da nikada ne stigne do svesti. Ovako hitre, nehatne i raznovrsne
2
poznavanje šta je podloga osećanja; pronaći načina da se
rastumače strahovi, uznemirenost, bes i tuga;
PREVAZILAŽENJE STRESA- shvatiti važnost vežbanja,
opuštanja itd.
EMPATIJA- razumevanje tuđih osećanja i briga
KOMUNIKACIJA- razgovarati o osećanjima sa
razumevanjem
SAMOOTKRIVANJE- ceniti otvorenost i izgraditi poverenje u
druženju
PRONICLJIVOST- prepoznavanje obrazaca u emocionalnom
životu i delovanju
SAMOPRIHVATANJE-osetiti se ponosnim i videti sebe u
pozitivnom svetlu; moći se nasmejati na sopstveni račun;
LIČNA ODGOVORNOST- preuzeti odgovornost;
SAMOPOUZDANJE- izložiti sopstvene brige i osećanja bez
ljutnje ili pasivnosti;
GRUPNA DINAMIKA-saradnja; spoznati kada i kako
predvoditi a kako pratiti;
REŠENJE KONFLIKTA- kako se pošteno boriti sa drugima;
EMOCIJE I SOCIJALIZACIJA
Kada bi razmišljali o emotivnim stadijumima kroz koje radnik prolazi
prilikom ulaska u novu sredinu, pa sve dok se potpuno ne saživi sa
okolinom, videli bi da mogu da se izdvoje nekoliko faza.
Prvog dana, emocije novozaposlenog su pomešane, nejasne i razlikuju
se od osobe do osobe. Samo razmišljanje o tome kako će se snaći, i pre
nego što uđe prvi put u novu organizaciju je veoma stresno. Ako
novozaposleni nije imao nikakvog iskustva pre nego što je dobio
određeno radno mesto, za njega će prvi dan biti ispunjen strahom zbog
mogućeg nesnalaženja u novoj ulozi, zatim strahom od pomisli da će
izneveriti očekivanja poslodavaca i kolega, da se neće ukopiti u
okruženje, itd.
Što se tiče ljudi koji ulaze u organizaciju, a koji su pre toga već radili na
drugim mestima, njima je cela situacija manje stresna. Oni su već
prolazili kroz to, tako da jedini strah može biti to da li će se uklopiti u
kolektiv.
Takođe se može kod radnika pojaviti i zabrinutost, nervoza itd.
Ako su novi radnici npr. studenti, koji su tek završili fakultet i nemaju
praktičnih znanja, mogu se bojati da teoriju neće moći primeniti u
praksi.
4
Ali nisu samo negativne emocije ono što se kod radnika na novom poslu
može pojaviti. To vrlo često može biti uzbuđenje ili sreća zbog pozicije
koja im je dodeljenja, ushićenje, ponos, zadovoljstvo zbog osećaja
postignuća.
Pri samom ulasku u organizaciju, prvi radni dan, nakon upoznavanja sa
nadređenim, radnici se upoznaju sa ostatkom kolektiva. Oni tada stiču
neki utisak o svojim budućim kolegama. Tu emocije takođe mogu biti
pozitivne i negativne. Pozitivne emocije su druželjubivost, osećaj
prisnosti, poverenje idr. Negativne emocije koje mogu da se jave su
obično strah, uznemirenost, nervoza zbog obavljanja novih dužnosti, i
ekstremni oblik straha, ako nešto zaista pođe naopako- panika.
Ako se odmah pronađe u poslu ili zadatku koji je dobio, radniku opet
mogu da se menjaju osećanja od uživanja u poslu, zadovoljstva zbog
obavljanja posla, ushićenja zbog novih radnih zadataka, satisfakcije jer
radnik oseća da ga posao potpuno ispunjava, prijatnosti na radnom
mestu koja obično potiče od kolega sa kojima novozaposleni sarađuje i
koji mu najviše pomažu u socijalizaciji prenoseći mu svoja iskustva na
tom ili sličnim radnim mestima.
Sam osećaj sreće i ispunjenosti sa sobom povlači i vedrinu i radost.
Međutim, radnik može u početku da dobije lake zadatke, kao probni
stadijum koji će mu nadređeni zadati, i čim se navikne na to,
neočekivano mu mogu biti dodeljena veća i odgovornija zaduženja, u
kojima postoji mogućnost da se „izgubi.“ Tada opet nastupa nova grupa
emocija, a neke od njih su najčešće uznemirenost, razdražljivost,
nesigurnost, zabrinutost, itd. Često se može javiti i osećaj zapanjenosti ili
šoka kada se konačno suoči sa stvarnim, ozbiljnim zahtevima. Ako ne
uspe da realizuje zadatak kako treba, ili ako ga ne realizuje na vreme, ili
čak ako zbog pritiska uopšte ne uspe da ga obavi, ima osećaj stida,
krivice, neprijatnosti, kajanja što je prihvatio zadatak ili što je precenio
situaciju i pomislio da može da ga obavi kako treba; zatim osećaj
poniženja, žaljenja, tugovanja itd.
Zbog nekih nesuglasica koje mogu nastati, najčešće oko konkretnog
izvršavanja ili čak predloga za izvršenje nekog zadatka, radnik takođe
može da dođe u konfliktnu situaciju sa ostalim zaposlenima, i tada
nastaje osećanje besa ili razjarenosti, zlovolje, ljutnje ili netolerantnosti
prema ostalima ( postoji mogućnost da radnik pomisli da su ostali koji
su u firmi duže od njega netolerantni prema njemu kao
novozaposlenom, da ga omalovažavaju ili čak mrze, može da oseti čak i
zavidnost sa njegove strane prema drugim radnicima ili obrnuto.
Zavidnost se obično javlja kod pitanja pozicija na kojim su radnici
zaposleni ). Ako novi radnik ne uspe odmah da se socijalizuje ili
prilagodi, kod njega može da nastane vrlo često osećaj uznemirenosti.
5
konfuzni i dvosmisleni. I na kraju nedostatak jasno definisanih teorija
koje povezuju emocionalne varijable sa ostalim aspektima koje su teme
organizacionih istraživanja (Weick, 1979). Takođe je shvaćeno da je u
društvu u kome se naglašava uloga racionalnog i logičkog mišljenja,
uloga emocija, kako u procesu donošenja odluka, tako i u efikasnim
radnim akcijama, je skoro potpuno zanemarena. Jer neka istraživanja
funkcionisanja mozga pokazala su da su sve odluke u osnovi
emocionalne, dok je logika korišćena da pruži racionalno objašnjenje za
bilo koju donetu odluku.
Organizacije u kojima ljudi rade utiču na njihove misli, osećanja, kao i
akcije kako na radnom mestu, tako i van njega. Slično, ljudske misli,
akcije i osećanja utiču na organizaciju u kojoj ti ljudi rade. Sredinom
osamdesetih, kao i devedesetih godina prošlog veka istraživači, koji se
bave organizacionim ponašanjem, ponovo su otkrili afekt kao predmet
istraživanja ispoljavajući interes kako za emocije tako i za raspoloženje.
Ovde su «raspoloženja» shvaćena kao generalna osećajna stanja koja
nisu vezana za pojedine stimuluse i nisu dovoljno intenzivna da bi
narušavala tekući misaoni proces ( Clark & Isen 1982, Thayer 1989), dok
su sa druge strane emocije vezane za specifične događaje i dovoljno su
intenzivna da narušavaju misaoni proces (Frijda 1993, Simon 1982). S
obzirom na činjenicu da su raspoloženja često (ali ipak ne uvek) opisana
u terminima njihovih osnovnih dimenzija (pozitivno ili negativno),
emocije se tretiraju u njihovim diskretnim oblicima (ljutnja, strah,
radost… Plutchik 1994). Dobrobit istraživanja emocija u kontekstu rada
(i radnog mesta) izrasta iz dokaza da organizacioni istraživači retko
iznose svoj rad kao objektivnu činjenicu zasnovanu na hladnoj,
proračunatoj kalkulaciji. Umesto toga, kao što Weiss and Cropanzano
(1996) tvrde radna iskustva uključuju i događaje na poslu koji mogu biti
prijatni ili okrepljujući, kao što mogu biti stresni i frustrirajući. Ovi
događaji utiču na način na koji se ljudi ponašaju i šta osećaju na poslu.
Na primer, neki poslovi zahtevaju ispoljavanje pozitivnih emocija iako
se osoba može sasvim drugačije osećati u tom trenutku (Ashforth &
Humphrey, 1993). Dokazi, koji su takođe isplivavali na površinu, govore
o ulozi nekih emocionalnih konstrukata kao što je negativni afektivitet i
emocionalna inteligencija na ponašanje i donošenje odluka u kontekstu
radnog mesta (Salovey & Mayer, 1990).
Jedan od važnijih nalaza ovih, skorašnjih istraživanja je da emocije i
raspoloženja predstavljaju predispozicije za akcije. Jer naša
raspoloženja orijentišu nas ne samo prema tipu akcije koji
preduzimamo nego, što je još važnije, i prema kvalitetu akcije koju
preduzimamo. Kao jedna od glavnih komponenti radne akcije je i njen
konverzacioni i relacioni aspekt. Konverzacije su esencijalne za radnu
7
