VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU
NIŠ
ZAVRŠNI RAD
PREDMET: UPRAVLJANJE JAVNIM SEKTOROM
TEMA: UPRAVLJANJE, RAZVOJ I SAVREMENI KONCEPT
UPRAVLJANJA U JAVNOM SEKTORU
Mentor: Student:
Prof. dr Milan Stanković Ivan Đorđević
109-p/10
Niš, 2015.
Završni rad
2
SADRŽAJ
UVOD .......................................................................................................................................4
1.0.
RAZVOJ
UPRAVLJAČKE
MISLI ....................................................................................5
1.1.
KLASIČNA
ŠKOLA
MENADŽMENTA ..............................................................5
1.1.1.Naučni menadžment .................................................................................5
1.1.2. Administrativni menadžment ..................................................................7
1.1.3. Birokratski menadžment ..........................................................................9
1.2.
BIHEJVIORISTIČKA
ŠKOLA
MENADŽMENTA ............................................10
1.3.
SISTEMSKA
ŠKOLA
MENADŽMENTA ..........................................................11
2.0.
POJAM
I
ULOGA
JAVNOG
SEKTORA ........................................................................15
3.0.
CILJEVI
JAVNOG
SEKTORA ........................................................................................17
4.0.
ORGANIZACIJA
I
UPRAVLJANJE
JAVNIM
SEKTOR ..............................................17
5.0.
REFORMA
JAVNOG
SEKTORA ...................................................................................18
5.1.
PRINCIP
DECENTRALIZACIJE ........................................................................21
5.2.
PRINCIP
DEPOLITIZACIJE ...............................................................................22
5.3.
PRINCIP
PROFESIONALIZACIJE .....................................................................23
5.4.
PRINCIP
RACIONALIZACIJE ...........................................................................23
5.5.
PRINCIP
MODERNIZACIJE ..............................................................................24
5.6.
REFORMA
ZAKONODAVNOG
OKVIRA
I
JAVNA
POLITIKA ....................25
Završni rad
4
9.1.
POSTUPNE
RADNJE
U
REALIZACIJI
PROJEKTA ........................................49
9.1.1.Donošenje Strategije o javnom sektoru .................................................49
9.1.2. Donošenje Odluke o tehnološkom višku ...............................................49
9.1.3. Donošenje Zakona o prevođenju tehnoloških viškova iz javnog
u realni sektor .........................................................................................49
9.2.
FORMIRANJE
SEKTORA
ZA
RAZVOJ
NOVIH
DELATNOSTI ....................49
9.2.1. Izvori finansiranja radnika .....................................................................50
9.2.2. Formiranje Fonda za realizaciju Projekta i sufinansiranje novih
privrednih subjekata ...............................................................................51
9.2.3.Motivacione i podsticajne mere .............................................................51
9.3.
REALIZACIJA
PROJEKTA ................................................................................52
10.0. ULOGA REVIZIJE U UPRAVLJANJU ORGANIZACIJOM
U JAVNOM SEKTORU ...............................................................................................54
10.1. ZAŠTO JE REVIZIJA U JAVNOM SEKTORU POTREBNA? ..................55
10.1.1. Definicija revizije prilagađova se vremenu i potrebama .....................59
10.2. ULOGA REVIZIJE ...........................................................................................56
10.2.1. Revizija kao funkcija nadzora .............................................................57
10.2.2. Revizija kao ispitivanje/uvid ...............................................................58
10.2.3. Revizija kao predviđanje .....................................................................59
11.0. ORGANIZACIONI STATUSI LINIJE IZVEŠTAVANJA REVIZORA
U JAVNOM SEKTORU ...............................................................................................60
12.0. PRAVNI OKVIR ZA INTERNU REVIZIJU U JAVNOM SEKTORU
REPUBLIKE SRBIJE ....................................................................................................61
13.0. ZAKLJUČAK ................................................................................................................65
LITERATURA ........................................................................................................................67
UVOD
Završni rad
5
Javno vlasništvo odnosno javni sektor, je državni sektor koga čine materijalni i ljudski
resursi putem kojih državni menadžment sprovodi politike i upravlja državom. U javni sektor
spadaju kako nacionalni, tako i regionalni i lokalni resursi.
Javni sektor predstavlja veliku i značajnu oblast koja pokriva državnu upravu, lokalnu
samoupravu rad javnih preduzeća i javnih ustanova. U složenim uslovima savremenog života,
uprava je ta koja raspolaže velikim stručnim znanjem, ljudskim potencijalom i materijalnim
resursima za efikasnu socijalnu regulaciju. Socijalna regulacija koju sprovodi uprava postaje
osnovni društveni proces i čini bitnu pretpostavku ekonomske efikasnosti, kulturnog razvoja i
opšteg društvenog napretka u uslovima razvijenog industrijskog i urbanizovanog društva. Sa
porastom uloge uprave kao instrumenta socijalne regulacije, opada njena uloga kao vršioca
političke vlasti i prinude.
Obzirom da su javna preduzeća pod velikom kontrolom države u njihovom
funkcionisanju se javlja i uticaj političke partije na vlasti koja posredstvom države može da
utiče na oblik njihovog funkcionisanja. Ovo čini složenijim način organizovanja javnih
preduzeća i time menadžment ovih preduzeća dobija poseban značaj.
Javna preduzeća angažuju velika sredstva, veliki broj ljudi i pokrivaju svojom
delatnošću obično teritoriju jedne države. Njihova uloga je nezamenljiva u funkcionisanju
ukupnog privrednog života. Razvoj javnih preduzeća i njihova ekonomska efikasnost zavise
od kvaliteta funkcije menadžmenta.
Zadatak menadžmenta je da na najbolji način koristi resurse javnog preduzeća u stalno
promenljivom okruženju. Menadžment javnog preduzeća je upućen na rad u kompleksnim
uslovima koji se ogleda u nastojanju da se postigne granica između optimalnog
zadovoljavanja interesa društva kao celine i interesa preduzeća kao subjekta privređivanja.
1.0.
RAZVOJ UPRAVLJAČKE MISLI
Završni rad
7
Frederik Tejlor bio je prvi koji se, primenom naučne metodologije, bavio istraživanjem
problema upravljanja u preduzećima. Zbog toga, a naročito zbog zaključaka i preporuka koje
je definisao, on se smatra rodonačelnikom škole naučnog mišljenja i istovremeno,
utemeljivačem naučnog menadžmenta (neki ga nazivaju i „ocem” savremenog menadžmenta).
Njegov plodonosan istraživački rad je u oblasti
organizacije rada i (naročito) u oblasti upravljanja
proizvodnjom. [1]
Prema Tejloru, pod veštinom upravljanja se
podrazumeva „znati tačno šta želite da čine vaši
ljudi, a zatim se postarati da oni to čine na najbolji i
najjeftiniji način”. Prema ovom autoru, „visoke plate
i niski troškovi za radnu snagu” su temelji
„najboljeg upravljanja”. Mogućnost ostvarenja ovih
uslova Tejlor zasniva na razlici između učinka
prvoklasnog i prosečnog. S obzirom da „prvoklasni
radnik” može da uradi dva do četiri puta više nego
prosečni radnik, Tejlor promoviše isplatu visokih
plata za natprosečne rezultate kao mogućnost
zadovoljavanja interesa radnika ali, istovremeno, i poslodavaca. Jer, zbog znatnog
povećavanja učinka, troškovi radne snage se smanjuju po jedinici učinka. Tejlor je naglašenu
pažnju posvetio sledećim pitanjima, odnosno problemima:
• uzrocima gubitaka u kompanijama.
On tvrdi da gubitke uzrokuju i poslodavci i
radnici. Poslodavci uglavnom zato što ne poznaju relevantne naučne principe a radnici zbog
„prirodnog zabušavanja” (koje je posledica prirodnog instinkta i tendencija da ljudi sve
uzimaju olako) i tzv. „sistematskom zabušavanju” (koje je „izazvano njihovim odnosima
prema drugim ljudima”, naročito sa poslodavcem).[1]
• određivanju radnih zadataka.
Tejlor zagovara stručno, objektivno i odgovorno, na
nauci zasnovano, rešavanje ovog problema. Jedino ispravan put za to je „proučavanje
vremena” izvršavanja svakog radnog zadatka i njegovo precizno određivanje upotrebom
štoperice.
• tipovima upravljanja koje treba primeniti.
Tejlor naglašava potrebu da se „sa
posebnom pažnjom” razmatra tip upravljanja koji treba primeniti, a zalaže se za izbor i
primenu tipa upravljanja koji najbolje odgovara određenom slučaju a koji, istovremeno,
Frederick Winslow Taylor
(1856 - 1915)
