Uvod
Drzava kao takva sa jedne strane je presiroka za resavanje konkretnih problema
gradjana koji se jedino uspesno mogu resavati samo aktivnim ucescem gradjana
I lokalnih zajednica svih nivoa organizovanja (opstine, okruzi I regioni). Prelaz
gradjana sa pozicije klijenta na poziciju aktivnog gradjanina koji tako iskazuje
svoje interese I potrebe je jedna od vaznih preduslova funkcionisanja
preduzetnicke drzave.
Promene u nacinu organizovanja I funkcionisanja drzave I vlasti pocinje krajem
1970g. Pre toga, postojalo je tzv. doba zavisnih lokalnih vlasti. U tom periodu
postojalo je gusenje lokalne samouprave. Sve to je nametnulo potrebu za
sprovodjenje radikalne reforme drzave, javnog sektora i nacina upravljanja
uopste. Ovom reformom je promenjen sistem automatskog davanja drzave
lokalnim vlastima bez obzira na realizovane rezultate, efekte I uspeh ili neuspeh.
Taj novi sistem je obuhvatao sve nivoe vlasti I nametnuo je lokalnim vlastima da
se ponasaju trzisno, a finansijska redistribucija se zasnivala na pracenju efekta
rada, na nagradjivanju uspeha.
Ova reforma je krenula prvo u SAD, zatim u Vel.Britaniji, a pritom I u velikom
broju razvijenih zemalja.
Reforma je najpre bila okrenuta finansijama, da bi se dalje prenela I na druge
sfere: organizaciju vlasti, nacinu rada, nacinu obezbedjivanjau usluga,
uspostavljanje novog tipa odnosa drzave I lok.vlasti, kao I promena odnosa
lok.vlasti prema gradjanima.
Na taj nacin su drzava, odn.centralna vlasti I lokalne vlasti razvile novi, partnerski
kvalitet odnosa provecavajuci time efikasnost I kvalitet usluga. Izmedju lokalnih
vlasti se takodje razvio odnos konkurencije u pravcu snaznijeg privlacenja
kapitala, gradjana I drugih razvojih resursa.
Nakon sprovodjenja ovih reformi, lokalna vlast dobija vazne funckije: podsticanje
ekonomskog razvoja, privlacenje kapitala, ostvaranje novih radnih mesta I
ovezbedjivanje odrzivog razvoja. Lokalna zajednica pocinje polako da se ponasa
sledeci I razne ekonomske principe, te tako postaje aktivnija u kreiranju
ambijenta privlacnijeg za investicije, pokretanje biznisa I kapitala.
Ovaj novi nacin rada podrazumeva napor lok.vlasti da identifikuje prioritetne
potrebe gradjana, da ih ukljuci u kreiranje politika I projekata, da uspostavlja
partnerstvo sa privatnim sektorom, da rade odgovorno sa ciljem da se
gradjanima obezbedi sto bolji kvalitet zivota.
Iako u mnogim drzavama lok.samouprava nije dostigla neki zavidan nivo, ona u
svemu opravdava svoje postojanje. Ona u svim zemljama opstaje kao veciti
pratilac drzavne uprave, pa I njen cinilac sa kojom se na odredjeni nacin preplice
ili stapa.
Drzava I lokalna samouprava
Drzava predstavlja teritorijalnu zajednicu ljudi sa suverenom vlascu. Iz ovoga
proizilaze elementi drzave: stanovnistvo, teritorija I vlast, odnosno definicija da je
drzava suverena centralna vlast kojoj su podcinjeni stanovnici koji zive na njenoj
teriotoriji.
Drzava kao suverena vlast ima sledece funkcije: drz.administraciju,
odbranu, unutrasnju bezbednost, socijalnu sigurnost, drustvene delatnosti,
ekonomsku politiku I privredni razvoj, javni sektor privrede, kao I druge
vanredne funkcije drzave (elementarne nepogode, unutrasnji nemiri itd.).
S’obzirom da je centralna vlast presirok pojam za regulisanje svih drustvenih
odnosa u jednoj zajednici, neophodno je postojanje, a radi demokratizacije
drustva, pojma lokalne vlasti, cije ce postojanje doprineti demokratskom razvitku
drustva I ostvarivanju demokratskog zivota ljudi u zajednici, odnosno boljem
zadovoljavanju potreba I interesa gradjana te zajednice.
Vecina teoreticara se slaze oko toga da je sama sustina lokalne samouprave u
razvijanju neposredne demokratije, a cija je svrha da sluzi zadovoljavanju
zajednickih potreba u lokalnoj zajednici. Na taj nacin, lokalna samouprava postoji
kao jedan oblik sustinskog ispoljvanja neposredne demokratije, koja je sa tim I
najbolji pokazatelj njenog ostvarivanja I razvitka.
Lokalna samouprava predstavlja lokalnu vlast koja se formira na odredjenim
delovima teritorije jedne drzave, tzv.lokalne jedinice, a cinioci koji uticu na
odredjivanje na kolikoj povrsini drz.teritorije ce se obrazovati odredjena jedinica
lokalne samouprave su sledeci: sama povrsina teriotorije, broj ljudi, vrsta I obim
delatnosti kojima se zadovoljavaju interesi lokalne jedinice.
Opsteprihvacen je stav da su manje lokalne jedinice pogodnije za
ostvarivanje lokalne demokratije, jer se tako obezbedjuje laksi pristup
stanovnistvu institucijama lokalne samouprave.
Pojam lokalna samouprava se sastoji od dve karakteristicne odrednice: lokalna I
samouprava, gde je pojma samouprave izveden iz opsteg pojma uprave.
Medjutim, pojma uprave ima sire znacenje I ona je jedna podgrana drzavene
vlasti, posebno organizovana, ciji je zadatak da sprovodi zakone, I druge propise.
U pocetku, dok nije bilo lokalizovanja samog zivotva, ni samouprava nije ni na
koji nacin bila izdvajana iz opsteg pojma uprave. Tek u 19.veku srecemo pojam
lokalna uprava, koja se najvise odnosi na upravljanje u odredjenoj lokalnoj
zajednici, za razliku od centralne vlasti koja oznacava upravaljanje nacionalnom
drzavom.
U nauci se smatra da pojam samouprave, kao pojam javnog prava nastaje tek sa
nastankom velikih, jakih I uredjenih drzava.
Poreklo I evolucija lokalne samouprave
Postoje mnogobrojne teorije I studije lokalne samouprave koje na razlicite nacine
otvaraju pitanje vremena nastanka lok.samouprave. Vreme nastanka
lok.samouprave je povezan sa shvatanjima njene prirode, evolucije I funkcija,
kao I odnosa sa politikoloskim fenomenima kao sto su vlast, drzava I zajednica.
Na pitanje kako su nastale lokalne I teriotrijalne zajednice kao osnova za razvoj
lok.samouprave, ima razlicitih misljenja.
U prvobitnoj zajednici sve drustvene potrebe su bile zajednicke potrebe njenih
clanoca. Porodica je bila prva zajednica ljudi, kako je cesto bila u pokretu radi
zadovoljavanja sopstenih potreba. Proizvodilo se toliko koliko je bilo potrebno za
opstanak te zajednice. Medjutim, onog momenta kada se pocelo proizvoditi vise
nego sto je trebalo porodicama, one pocinju da se nastanjuju na odredjenoj
teritoriji. Na taj nacin pocinje da se javlja potreba zajednice vise porodica koje su
nastanjene na istoj teritoriji (voda, kanalizacija, struja itd). Sve to, radi
zadovoljavanja tih potreba, povlacilo je za sobom nove organizacije I
odgovarajucu teritorijlnu upravu.
Jedna grupa teorija smatra da je lokalna samouprava nastala u trenutku
kada je uopste nastala I vlast, tj.kada su gradjani izabrali svoje prve organe
vlasti (naravno,lokalne). Prema ovim teorijama lokalna samouprava je
praizvoriste nastanka same drzave.
Argumenti za ovu teoriju su ti da tip institucija koji je postojao u tim prvim
zajednicama u velikoj meri postoji I danas. Npr. Island – neposredni oblici vlasti I
skupstina, Svajcarska – oblici neposrednog odlucivanja I britanski sistem
institucija.
Medjutim, lokalna samouprava podrazumeva postojanje odredjenih autonomnih
prava ovih lok.zajednica u odnosu na centralnu I spoljnu vlast. Samim tim, stoji I
cinjenica da npr. unutar velikih istocnjackih despotija u istoriji antickoj sveta
lokalna vlast nije imala sansu da stekne neki stepen autonomije usled
monopolske I autoritativne vlasti drzave.
Druga grupa teorija tvrdi da lokalna samouprava nastaje tek sa nastankom
gradjanskog drustva I da svoj konacan smisao, formu I sadrzaj dobija sa
burzoaskim revolucijama I jacanjem gradjanskog drustva. Lok.samouprava
se tako odlikuje modernim sistemom organizacije vlasti sto znaci na
podeljenju, zakonodavnu, izvrsno-upravnu I sudsku vlast.
Gradovi srednjeg veka predstavljali su male oaze u kojima se razvijaju zanatstvo,
trgovina, umetnost, a nakon toga I slozenija podela I organizacija rada. Oni tada
uspostavljaju svoje organe vlasti I vremenom pocinju da dobijaju politicke
slobode, garantovane poveljama. Stoga, u ovim gradovima se mogu videti zaceci
lok.samouprave, kako nastankom autonomije, tako formiranjem lokalnih organa
vlasti: skupstine, izvrsnih organa, sudova I policije.
Pojam lokalne samouprave
Lokalna samouprava je naucna disciplina koja spada u korpus
politikoloskih disciplina. Ona ima multidisciplinirani karakter, jer za
izucavanje sistema lokalne samouprave I vlasti koristi istrazivanja I
saznanja brojnih drugih nauka (politikologije, sociologije, ekonomije,
istorije itd).
Kao naucna disciplina ona ima svoj predmet izucavanja, metod kojima se
koristi prilikom izucavanja predmeta, a istrazuje I specifican jezik naucne
discipline.
Predmet izucavanja je lokalna samouprava kao skup institucija I nacina putem
kojih se gradjani u jednoj lokalnoj zajednici organizuju, odlucuju o opstim
pitanjima zivota I razvoja te zajednice I zadovoljacvaju niz zajednicih potreba
kroz sistem loklanih javnih usluga.
Lokalna samouprava je sistem organizacije lok.vlasti putem koje gradjani biraju
svoje organe vlasti (posredna demokratija) ili ponekad svi stanovnici cine organ
vlasti I tako neposredno odlucuju o najvaznijim pitanjima zivota u lok.zajednici
(neposredna demokratija).
Lokalna samouprava izucava: teritorijalnu organizaciju, lokalnu vlast I njene
funkcije, gradjane I njihove potrebe, kao I njihov odnos sa lok.samoupravom I
odnos lokalne i centralne vlasti. Najvaznija pitanja koja se ticu lok.samouprave su
pitanja komunalnih poslova (izgradnja I odrzavanje ulica, puteva I
dr.infrastrukture, javnog transporta I saobracaja, dovod gasa, vode, elektricne
energije, ciscenje itd), zatim niz pitanja javne politike (prostorno planiranje,
uredjenje, gradnja, obrazovanje, socijalne usluge, odrzavanje zivotne sredine,
bezbednost, javni red I mir, zaposljavanje itd.
Lokalna samouprava je autonomni sistem odlucivanja I upravljanja
lokalnim zajednicama, konstituisanim na uzim delovima drz.teriotrije,
neposredno od strane njenih stanovnika ili putem predstavnika koje oni
biraju radi zadovoljavanja potreba zajednice. Njom se ostvaruje politicko
pravo gradjana na samoodlucivanje o lok.poslovima.
Prema navedenoj definiciji, moze se zakljuciti postojanje tri osnovna uslova koji
predstavljaju fundamentalne elemente za postojanje lok.samouprave. To su:
lokalno stanovnistvo koje ima pravo da bira svoja predstavnicka tela, da ta tela
imaju svoj utvrdjen krug poslova koje vrse kao lokalna vlast I da se tim poslovima
iz nadleznosti lokalne vlasti moze uticati na zivot I razvitak lokalne zajednice.
4.
Gradjanin i gradjanstvo
– gde su to vazni cinioci lok.samouprave na
osnovu kojih se i utvrdjuje priroda i lokalnih zajednica i lokalnih vlasti
5.
Drzava
– usko vezana za pojam lok.samouprave. Izborom gradjani biraju
svoje predstavnike u organe vlasti u lok.samoupravi i drzavi. Iz toga
proizilazi da su oba fenomeni istog roda, ali razlicitog nivoa organizacije i
nadleznosti.
6.
Drzavna uprava
– to je grana drzavne vlasti koja moze obavljati poslove
samo ako oni budu neposredno realizovani u lok.zajednici. Danas se
cesto govori o javnoj upravi koja ne samo da obuhvata drzavnu i lokalnu
vlast, vec i nevladine organizacije, organizacije civilnog drustva, udruzenja
itd.
7.
Fenomen vlasti
– lok.samouprava je oblik ostvarivanja i relaizacije vlasti
gradjana
Uloga, poslovi I nadleznosti lokalne vlasti
U vreme velikih reformi drzava u svetu, narocito reformi nacina upravljanja,
lokalna vlast, dobija vazne funkcije I nadleznosti, kao sto su:
1. Podsticanje ekonomskog razvoja
2. Privlacenje kapitala
3. Otvaranje novih radnih mesta
4. Kreiranje privatno-javnih parnerstava radi efikasnijeg I lakseg
sprovodjenja raznih projekata
5. Pruzanje drugih neophodnih usluga gradjanima
6. Razvijanje partnerstva, ne samo sa privatnim sektorom, vec I sa
samim gradjanima radi obezbedjivanja sto kvalitetnijeg zivota
Nadleznost lokalne vlasti je veoma vazno pitanje. Ako lokalna vlast ima izvornu
suverenost prenetu od gradjana, onda se mora precizirati I krug izvornih poslova
koje ima I treba zastititi od zloupotreba, kao I finansijska autonomija kojom ona
dobija mogucnost da realizuje svoje poslove.
U EU je uspostavljen
princip
subsidijariteta kojim se daje pravo nivou blizim
gradjanima da uzme sve poslove koje moze da obavi, a ostalo se prenosi
na visi nivo lokalne vlasti.
Posao dobija onaj nivo koji ga moze najekonomicnije
obaviti, cime se kombinuje efektivnost I demokraticnost kao vazni principi
organizacije I rada.
