1
Akademija za poslovnu ekonomiju, Čačak
Seminarski rad
Predmet: INFORMATIKA
Tema:
RAČUNARSKI VIRUSI I ANTIVIRUSNI
SOFTVERI
Profesor Student
Danijela Milośević Milica Maśulović 027/12
2
Sadržaj:
1.Uvod.......................................................................................3
2.Definicija i osnovne odlike virusa..........................................3
2.1. Vrste računarskih virusa.....................................................4
2.2 Primeri virusa......................................................................5
3. Antivirus programi.................................................................7
3.1. Metode antivirusnih programa...........................................9
3.2. Vrste antivirusnih programa...............................................9
4.Zaključak................................................................................15
5.Literatura................................................................................16
4
Prvi pravi predak današnjih virusa bio je Prevading animal koji je bio sposoban da
se nadodaje na druge programe na UNIVAC 1108 računarskom sistemu. Prvi
potvrđen nalaz računarskog virusa je bio 1981. i zvao se Elk Cloner. Taj virus je
inficirao BOOT sektor disketa za Apple II računare. 1988. je bio virus Jerusalim
koji je brisao sve pokrenute programe, a 1989. Datacrime koji je bio sposoban
izvršiti low-level format nulte staze na disku. Iste godine u Bugarskoj je aktivirana
prava firma virusa. Napisao je neko (ili više njih) do danas bar 50-ak virusa
uključujući New Zeland i Michelangelo. Virusi se mogu prenositi na puno načina,
a u današnje vreme se skoro svi virusi prenose preko Interneta, a mogu se prenositi
i disketama, izmenjivim hard diskovima, CD-ovima i drugim prenosivim
medijima.
2.1. Vrste računarskih virusa
Boot sector virusi
-napadaju Master Boot sector, DOS boot sektor,odnosno
programe koji se u njima nalze. Boot sektor je idealan objekat za infekciju,budući
da sadrži prvi program koji se ozvršava na računaru čiji se sadržaj može menjati.
Kad jednom računar bude uključen,program u romu će bez pitanja učitati sadžaj
Master boot sektor u memoriju i izvršiti ga . Ako se u njemu nalazi virus, on će
postati aktivan.
Parazitski
—zaraze izvršne datoteke dodavanjem svog sadržaja u strukturu
programa.
Najčešća vrsta virusa su upravo parazitski virusi. Oni su virusi sposobni zaraziti
završne datoteke na računarskom sistemu dodavanjem svog sadržaja u samu
strukturu programa, menjajuči tok inficiranog programa tako da se virusni kod
izvrši prvi. Poznati računarski virusi sposobni su zaraziti datoteke sa
ekstenzijom .COM,.EXE,.SYS,.OVL,i druge datoteke.
Potom tu su:
svestrani virusi— napadaju boot sektore i izvršne programe
virusni pratioci— stvori .com datoteku koristeći ime već postojećeg .exe
programa i ugradi u nju svoj kod
5
link virusi— u trenu inficiraju napadnuti kompjuterski sistem, može izazvati
pravi haos na disku
makro virusi — imaju mogućnost da sami sebe kopiraju, brišu i menjaju
dokumente
2.2. Primeri virusa
Worm
je mali računarski program koji koristi računarsku mrežu i sigurnosne
propuste da se replicira sa računara na računar. Najčešći način širenja crva je
putem e-maila ili IRC kanala. Kao uslov replikacije neophodna je računarska
mreža (obično Internet). Koristeći se njom, program pretražuje mrežu i pronalazi
računare sa specifičnim sigurnosnim propustima. Dalje se sam kopira na drugu
mašinu, sve dok ne bude otkriven i uklonjen. Postoje dvije vrste crva: crv na
kućnom (HOST WORM) i mrežni crv (NETWORK WORM). HOST WORM
secelokupan nalazi i izvršava na domaćinskom računaru, a vezu s mrežom koristi
samo za svoje razmnožavanje na druge računare. Ovaj tip crva nakon što pokrene
svoju kopiju na novom inficiranom računaru samostalno uništava svoju prvobitnu
kopiju. Na taj način u određenom trenutku negde na mreži uvijek se nalazi samo
jedna kopija tog crva. Ovaj tip crva naziva se još i ''zec'' (RABBIT) upravo zato što
stalno beži uokolo mrežom. Mrežni crv (NETWORK WORM) sastoji se od više
delova, segmenata, od kojih se svaki pokreće na različitom računaru u mreži i
najčešće svaki segment obavlja različitu funkciju koristeći mrežu samo za
određene komunikacijske svrhe. Mrežni crv koji ima jedan glavni segment koji
koordinira radom ostalih segmenata na mreži naziva se još i ''hobotnicom''
(OCTOPUS). 19. jula 2001 godine pojavio se worm Code Red koji se za nepunih
devet sati replicirao 250.000 puta. Napao je Windows platformu, i to NT i 2000
servere na kojima su se ''vrtili'' Internet Information Server-i. Karakteristika crva je
da pored standardne replikacije, nanose dodatno zlo.
Trojanski konj
Potpuno je pogrešno trojance zvati virusima, zato što su oni kompletne aplikacije i
ne šire se kao virusi. Trojanski konji se mogu ukloniti brisanjem njihovog fajla iz
određenog direktorijuma, za razliku od virusa koji su obično zakačeni za druge
datoteke i ubacuju se u memoriju. Većina njih nije sama po sebi destruktivna ali
