FAKULTET ZA MENADŽMENT
NOVI SAD
VASE STAJIĆA 6
SEMINARSKI RAD IZ UPRAVLJANJA RAZVOJEM
RAZVOJ KONTROLE LEKOVA NA NIVOU FABRIKE
LEKOVA „ZDRAVLJE“
Predmetni nastavnik: Student:
prof. dr Siniša Milić Žaklina Mihajlović
Od majstorske radionice do moderne fabrike
Politikom ravnomernog razvoja neposredno posle Drugog svetskog rata su iz
Leskovca preseljenje u druge gradove poznata „sapunara“, „zejtinara“ i „gumara“. Na ovaj
način je grad ostao „zamrznut“ na tekstilnoj, tzv. sirotinjskoj industriji. Od „hemijske
industrije“ postojale su ovde tri apoteke, u kojima su ne samo prodavani, već su i spravljani
lekovi, iako se većina lekova uvozila.
Od apoteka, ovde je stvoreno apotekarsko preduzeće u vlasništvu Božidara Đorđevića
zvanog „Kukar“, a u njegovom sklopu 29. decembra 1953. godine počela je da radi
samostalna laboratorija za izradu lekova „Zdravlje“.
Božidar Đorđević Osnivači „Zdravlja
zv. „Kukar“ Izrada lekova kuvanjem u
običnom kazanu
Fabrika sa 14 radnika i nekoliko trofejnih, remontovanih mašina. Radilo se u nekim
stambenim zgradama, u adaptiranim podrumima. Od lekova se spravljaju uglavnom sirupi za
kašalj, mast za šugu, praškovi za glavu. Radi veće zarade, usput se prave slavske sveće i paste
za cipele, koje su se tada još uvek zvale imalini. Ukupan prihod na kraju prve godine
postojanja iznosio je 10 miliona starih dinara. Velike pare za to vreme.
Ipak, zrno po zrno – pogača, dinar po dinar – palata. „Palata“ će 1960. godine biti
prva, prava fabrika… entuzijazam ljudi bio je takav da se pamti. Nije lako bilom stvoriti bolje
uslove za rad i proširiti prostore za proizvodnju. Ali, stvoreni su. I danas se na tom „placu“
nalazi najveći deo objekta ZDRAVLJA.
Bila je to prva etapa. Od male apotekarske laboratorije, što je proizvodila nekoliko
jednostavnih farmaceutskih proizvoda, postala je moderna fabrika savremenih lekova, koja će
dobiti ime – ZDRAVLJE. Najlepše ime za jednu modernu industriju koja proizvodi ono što je
najpotrebnije čoveku.
Prvi korak je učinjen. Drugi su došli sami po sebi. Zdravlje je počelo da sklapa
aranžmane sa poznatim svetskim farmaceutskim kućama: C. H. BOEHRINGER, SOHN,
Ingelheim am Rhein. Kasnije i sa firmom U. C. B. (UNION CHIMIQUE BELGE), PFIZER
iz Sjedinjenih Američkih Država, GEIGY iz Švajcarske.
2
Ali, za velike ambicije, sem postrojenja, potreban je i stručni kadar. Zato je već 1960.
godine otvorena srednja Hemijsko – tehnološka škola „Zdravlje“. Godinu dana kasnije
Hemijska škola za kvalifikovane radnike hemijske struke. Obe škole imale su po jedno
odeljenje sa 30 učenika. Stručne predmete predavali su stručnjaci „Zdravlja“ – farmaceuti,
hemičari, tehnolozi, ekonomisti. Po završetku školovanja si učenici dobijali su zaposlenje u
„Zdravlju“. Pet najboljih stipendirano je na raznim fakultetima. „Zdravlje“ je obezbedilo
stipendije i učenicima koji su završili druge srednje škole. Tako su mnogi Leskovčani stekli
diplome medicinskog, farmaceutskog, veterinarskog, ekonomskog, pravnog, prirodno –
matematičkog, tehnološkog, mašinskog, elektrotehničkog fakulteta…
Nauka je, kažu organizovano znanje. Ljudi u „Zdravlju“ dobro su znali da „naučna
setva sazreće u žetvu“. Tako i dogodilo. Sve što je uloženo u obrazovanje i stvaranje naučne
podloge za dalji razvoj ubrzo će dati svoje plodove. Uostalom, svaki veliki napredak u nauci
potiče od smelih poduhvata onih koje je nemir za novim uspesima vodio kroz nova
istraživanja, kroz laboratorije i institute.
Stvaranje nove baze
Tako se pošlo u stvaranje bazne hemije – osnove svake dalje uspešne proizvodnje. Ne
samo svake, već – nove! Nije, zna se, uvek dobro sve što je novo, ali je dobro sve što ide
ukorak sa savremenom naukom, za kojom „Zdravlje“ nije htelo da zaostaje. Novo je, dakle,
sve što je dobro. Nezadovoljstvo postignutim bilo je – prvi korak ka napretku, a on se, tih
šezdesetih godina, zvao naučno – istraživački rad. To je bio embrion, iz koga su 1966. godine
izrasla dva nova savremena objekta za baznu proizvodnju, a 1968. institut za istraživanje i
razvoj.
Tih šezdesetih godina, naučno istraživački rad odvijao se u okviru kontrolne
laboratorije. U tim uslovima postignuta je ekstrakcija lekovitog i aromatičnog bilja i sinteza
Dextran praha, zamene za krvnu plazmu. Ostvareni su prvi značajni rezultati – sopstveno
tehnološka rešenja.
U junu 1966. godine izgrađen je za to objekat ekstrakcije lekovitog i aromatičnog
bilja. Počela je industrijska proizvodnja Ergotamin – tartarata – farmaceutske supstance za
preparat Endotamin lingvalete i supstance Lanaltosid C, za preparat kardiotonik Cedigalan.
Danas „bazna hemija“ posluje samostalno na osnovu tehnoloških postupaka, koji su
rezultat saradnje sa Sektorom za primenjena istraživanja i razvoj. Ova saradnja je značajna i
sa aspekta racionalizacije proizvodnje i stalnog unapređenja proizvodnih procesa, kako bi se
inovacijama u proizvodnom hodu postigla optimalna iskorišćenost kapaciteta i ekonomičnost
poslovanja.
Iste 1966. godine završena je i fabrika sinteze Dekstrana, zamenika krvne plazme. I
danas, „Zdravlje“ je njegov jedini proizvođač u zemlji.
Veterinarski program
Na bazi Dekstran praha pored farmaceutskih rešenja Hemodexa i Reohema,
istraživački tim „Zdravlja“ razvio je i sopstveni veterinarski program: Fedex, Glucal, Vetadex
i druge, što je bio prirodni nastavak postignutih rezultata u sopstvenim tehnologijama za
humane proizvode.
3
