2. Definisanje menadžmenta

Mendžment predstavlja proces predviđanja, organizovanja, komandovanja, koordinacije

i kontrole

(Henri Fajol). To je proces ili funkcija koja je najznačajnija za svako preduzeće i ona

obuhvata poslove upravljanja preduzećem.
-

Menadžment je složen proces usmeravanja grupe ljudi u izvršavanju određenih poslova i

zadataka radi postizanja unapred utvrđenih, zajedničkih ciljeva

. Pri čemu ovaj proces

obuhvata više različitih podprocesa, npr: planiranje , organizovanje, kontrola itd.
-   Menadžment   ima   trojaku   funkciju,   odnosno   pojavljuje   se   u   tri   osnovna   aspekta.   Prvo,
menadžment   je   posebna  naučna   disciplina,   multidisciplinarnog   karaktera,   koja   se   bavi
istraživanjem problema upravljanja određenim poslovima, poduhvatima i društvenim sistemima.
Drugo, menadžment se posmatra i definiše kao složeni proces upravljanja određenim poslovima,
poduhvatima ili sistemima radi efikasnijeg dostizanja zajedničkih ciljeva. Treće, menadžment se
može posmatrati i kao posebna  grupa ljudi čiji je posao da upravljaju  izvršavanjem poslova i
zadataka koje obavljaju drugi ljudi, radi efikasnog dostizanja predviđenih, zajedničkih ciljeva.
- Menadžment se u teoriji i praksi često posmatra kao sistem vlasti, odnosno kao grupa ljudi koji
imaju   određena   ovlašćenja   u   upravljanju   poslova.   U   ovakvom   pristupi   ključno   pitanje   je
identifikovati   i   odrediti   ljude   koji   ce   biti   nosioci   ovlašćenja,   zatim   određivanje   njihovih
ovlašćenja i određivanje poslova i ljudi na koje se njihova ovlašćenja odnose.
- Takođe, menadžment se može posmatrati i kao:



Ekonomski resurs –

sa ekonomskog stanovišta se posmatra kao proizvodni faktor,

odnosno poseban resurs kao što su zemlja, rad i kapital. Menadžerski resursi značajno
mogu da utiču na povećanje produktivnosti i profitabilnosti preduzeća.



Sistem vlasti –

sa stanovišta organizacije se posmatra kao ovlašćenja koja koja ima grupa

ljudi u realizaciji poslova



Sistem elite –

sa sociološkog stanovišta se posmatra kao klasni i statusni simbol.

3. Razvoj teorije menadžmenta

3.1. Klasična teorija

- Frederik Tejlor i Henri Fajol, smatraju se pionirima menadžmenta kao naučne discipline i
utemeljivačima klasične teorije menadžmenta.
- Istražujući, teorijski i praktično, nove mogućnosti poboljšanja proizvodnje i povećanja
produktivnosti rada, Tejlor je razvio principe tzv. naučnog upravljanja (Scientific Management),
čime je postavio temelje klasične teorije menadžmenta.
- Početni i osnovni Tejlorov doprinos je u tome što se on zalagao za primenu naučnih metoda u
istraživanju i planiranju proizvodnje, nasuprot dotadašnjim metodama koje su se bazirale na
iskustvu. On je prvi uveo primenu naučnih metoda u proučavanje ljudskog rada i mnoge metode
je sam razvio i primenio. Smatrao je da za izvođenje svakog posla postoji jedan najbolji put, do
koga treba doći preciznom analizom.
- U teoriji se smatra da je Taylor osnivač studije vremena, s obzirom da je uveo raščlanjivanje
svakog rada na sitne delove i merenje vremena za izvršavanje tih poslova.
- Najvažniji Taylorovi principi su:



Razvijanje i primena novih naučnih metoda u proučavanju, planiranju i obavljanju radnih
aktivnosti, umesto iskustvenih metoda



Insistiranje na primeni naučno dobijenih metoda realizacije određenog posla, umesto
radnikovih iskustvenih načina rada



Selekcija i obučavanje radnika za rad na određenim poslovima



Podela rada i specijalizacija u cilju povećanja efikasnosti

- Tejlor je tvorac i zastupnik tzv.  funkcionalnog sistema organizacije  preduzeća, koji predviđa
strogu podelu rada između rukovodioca i radnika, čime se praktično vrši odvajanje upravljanja i
izvršenja. Zalaže se za uvođenje više posebnih službi ili ljudi koji bi organizovali pojedine usko
specijalizovane poslove vezane za pripremu rada, organizovanje, praćenje izvršenja, kontrolu itd.
- F. i L. Gilbert su pioniri na polju istraživanja pokreta i smatra se da su oni razvili studiju
pokreta.
- H. Gant je radio na razvijanju stimulativnih sistema nagrađivanja, a posebno je poznat po
tabelarnom   sistemu  za   planiranje   i   praćenje   proizvodnje   koji   se   upotrebljava   i   danas
(gantogrami).
- Tejlor i njegovi sledbenici zastupaju jedan pravac u klasičnoj teoriji menadžmenta koji se
odlikuje time što polazi od proučavanja manjih elemenata posla, pa ide ka celini organizacije
preduzeća, znači od proučavanja operacije, procesa proizvodnje, pa do upravljanja celokupnim
preduzećem.
-   Drugi   pravac   klasične   teorije   menadžmenta,   koji   se   naziva  administrativno   upravljanje,
odlikuje   se   globalnim   prilazom   organizaciji   preduzeća.   On   polazi   od   ukupnog   poslovanja
preduzeća i teži da najpre reši globalne upravljačke probleme na nivou preduzeća. Predstavnik je
Henri Fajol.
- Ovaj pravac još podrazumeva jedinstvenu teoriju upravljanja i rukovođenja preduzećem.
-   Fajol   se   zalagao   za   hijerarhijsku   organizaciju   preduzeća,   koja   predstavlja   organizaciju
upravljačke strukture u preduzeću.
- Pored navedenih pravaca u teoriji menadžmenta, treba pomenuti i  birokratski pristup  čiji je
tvorac M. Veber.
-   Veberov   birokratski   pristup   se   zasniva   na   racionalnom     pristupu   organizaciji.   Birokratska
organizacija   vrši   preciznu   podelu   rada,   tako   da   su   zadaci   kompetencije   tačno   utvrđeni   i
razgraničeni.
- Osnovna karakteristika klasične teorije menažmenta je obraćanje posebne pažnje na upravljanje
proizvodnjom i preduzećem u celini, poboljšanje ukupne organizacije preduzeća i proizvodnje, a
zanemarivanje pojedinaca, ljudi.
- Svojim strogim principima, zasnovanim na specijalizaciji u radu i na vlasti u rukovođenju, tj.
na   autoritetu   i   odgovornosti   rukovodioca,   klasična   teorija   menadžmenta   postiže   dobre
proizvodne rezultate i solidnu efikasnost.

3.2. Bihejvioristička teorija

- Bihejvioristički teorija se bavi istraživanjem uticaja ponašanja ljudi u procesu rada, a koji,
poštujući   svu   složenost   ljudskog   ponašanja   i   međuljudskih   odnosa,   nastoji   uneti   u   teoriju
menadžmenta nove principe i predloge.
-   Ona   okuplja   skup   pravaca   i   pogleda   koji   u   svojoj   osnovi   imaju   istraživanje   čoveka   –
istraživanje   njegovih   potreba   i   unutrašnjih   pobuda,   odnosno   motivacije   za   rad,   istraživanje
složenog uticaja ljudskog ponašanja i ljudskih odnosa u povećanju efikasnosti rada.



Standardizacija



Formalizacija



Centralizacija



Konfiguracija

- Ove varijable se uzimaju u obzir u različitim organizacionim kontekstima, koji uključuju:



Veličinu organizacije



Tehnološke osobine



Lokaciju



Tržište i dr.

- Osnovni zaključak ovih istraživanja bio je da je moguće predvideti pogodan strukturni profil
jedne organizacije na osnovu informacija dobijenih od kontekstualnih varijabli.

4. Menadžment procesi

4.1. Uvod

- Menadžment kao proces upravljanja se sastoji iz više podprocesa koji obuhvataju skup svih
aktivnosti u odgovarajućoj oblasti koje je potrebno obaviti da bi se određeni sistem ili poduhvat
na efikasan način doveo do unapred utvrđenog cilja.
- Pod  upravljanjem  se podrazumeva kontinualno dejstvo upravljačkih akcija kojima se sistem
prevodi iz jednog stanja u drugo.
-   Upravljanje   se   vezuje   za   dostizanje   ciljeva   sistema,   pa   se,   u   tom   smislu,   i   definiše   kao
kontinualni proces koji je usmeren ka realizaciji ciljeva sistema. To je proces (skup akcija) kojim
se dejstvuje na sistem da bi on dostigao definisane ciljeve.
- Noviji pristupi upravljanju preduzećem govore o tzv. strateškom upravljanju, pod kojim se
podrazumeva   kontinualni   proces   stalnog   prilagođavanja   preduzeća   promenljivoj   okolini.
Strateško   upravljanje  obuhvata   utvrđivanje   i   definisanje   ciljeva  i   strategije  preduzeća,   zatim
proces realizacije definisane strategije i kontrolu realizcije.
- Upravljanje poslovnim sistemom obuhvata upravljanje svim vitalnim procesima i funkcijama u
poslovnom sistemu u cilju dobijanja optimalnih rezultata poslovanja. To je aktivno delovanje na
sistem, s ciljem da se on prevede u novo, bolje stanje.
- Moderni kibernetski pogledi na upravljanje smatraju da upravljanja poslovnim sistemom ima
sledeća osnovna obeježja:

1) Upravljanje poslovnim sistemom je složen društven proces koji nosi karakteristike

poslovnog sistema na koji se odnosi i društvenog sistema u kome egzistira.

2) Upravljanje je proces imanentan svakom poslovnom sistemu.
3) Upravljanje poslovnim sistemom je dinamički proces koji se odvija kontinualno.
4) Upravljanje poslovnim sistemom je kompleksan proces koji obuhvata veliki broj

međupovezanih i međuuslovljenih aktivnosti.

5) Upravljane poslovnim sistemom se danas najčešće proučava sistemskim pristupom.
6) Upravljanje poslovnim sistemom trebalo bi da bude celovito i da obuhvati sve funkcije

poslovnog sistema.

7) U rešavanju upravljačkih problema u poslovnom sistemu danas se uspešno koristi veliki

broj naučnih metoda.

8) U današne vreme, upravljanje poslovnim sistemom nije moguće bez računara i na njima

zasnovanih informacionih sistema.

4.2. Podela procesa upravljanja

- Pod uticajem H. Fajola, veliki broj teoretičara tretira upravljanje kao jednu od osnovnih
funkcija preduzeća.
- Upravljanje, za razliku od poslovnih funkcija koje imaju statički karakter, predstavlja dinamički
proces kojim se određene aktivnosti, poslovi ili procesi dovode do unapred definisanog cilja.
-

Fajol

grupiše sve poslove preduzeća u šest osnovnih funkcija:

Tehnička funkcija

– obuhvata poslove koji spadaju u osnovnu delatnost preduzeća

Komercijalna funkcija

– obuhvata poslove prodaje i nabavke

Finansijska funkcija

– obuhvata poslove oko pribavljanja potrebnih finansijskih

sredstava i njihovog efikasnog korišćenja

Funkcija bezbednosti

– obuhvata poslove na očuvanju bezbednosti imovine i kadrova

Računovodstvena funkcija

– obuhvata poslove na obračunu i prikazu stanja i poslovnog

uspeha preduzeća

Administrativna funkcija

– je najznaččajnija funkcija i ona obuhvata poslove

upravljanja preduzećem

- Funkcije upravljanja se, prema Fajolu, sastoji iz sledećih osnovnih elemenata:



Predviđanja

– obuhvata sagledavanje mogućih budućih stanja i definisanje budućih

akcija (znači obuhvata predviđanje i planiranje)



Organizovanja

– obuhvata obezbeđivanje preduzeća svim faktorima neophodnim za

njegovo efikasno funkcionisanje



Komandovanje

– omogućava početak funkcionisanja, davanjem određenih naređenja



Koordinacije

(usklađivanja) – obuhvata usklađivanje svih aktivnosti i faktora u cilju

održavanja efikasnog funkcionisanja



Kontrole

– omogućava nadgleanje i proveravanje da li se sve aktivnosti odvijaju u

skladu sa naredbama.

- U daljoj razradi funkcije upravljanja, Fajol definiše 17 osnovnih principa na kojima se ova
funkcija bazira:

I grupa principa koji imaju statički karakter:

1. Jedinstvo direkcije

– svaka akcija u preduzeću mora biti u skladu sa jedinstvenim

programom preduzeća.

2. Jedinstvo komadovanja

– postoji samo jedan šef za svako radno mesto

3. Kontinuitet u komandovanju

– šef uvek mora biti prisutan, ili određen njegov zamenik

4. Hijerarhija

– red prema kome se regulišu odnosi u pogledu starešinstva

5. Centralizacija

– šef ima sva prava i snosi svu odgovornost.

II grupa principa koji imaju dinamički karakter:

6. Inicijativa i ogovornost

– šef bi trebalo da bude inicijator svega što donosi bolje rezultate

poslovanja.

7. Autoritet

– osnovna karakteristika svakog šefa

8. Disciplina

– rigorozna disciplina je uslov za uspešno sprovođenje svake akcije, i ona

zavisi od autoriteta šefa.

9. Jedinstvo osoblja

– kolektiv koji deluje kao jedan čovek najveća je garancija uspešnih

rezultata.

10. Red

– u oganizaciji je, pre svega, neophodan red

11. Tačnost

– svaki posao mora biti tačno preciziran



Kadrovanje



Vođenje



Kontrolisanje

4.4. Upravljanje razvojem preduzeća

- Uravljanje razvojem predstavlja usmeravanje, odnosno regulisanje prelaska sistema iz
postojećeg u novo, bolje stanje.
- Proces upravljanja razvojem treba tretirati kao složen kibernetski proces kojim dati poslovni
sistem nastoji da poboljša svoje buduće stanje i svoje buduće funkcionisanje.
- Proces upravljanja razvojem preduzećem ima tri osnovna podprocesa:



Planiranje

predstavlja primarnu fazu koja obuhvata definisanje ciljeva, pravaca i

globalne strategije razvoja, određivanje načina i sredstava realizacije postavljenih ciljeva
i izbor najbolje alternative.



Realizacija

obuhvata konkretno izvršenje izabrane alternative i sastoji se od neposredne

pripreme za realizaciju i direktne realizacije.



Kontrola

je poslednja faza u kojoj se vrši upoređivanje između zadatog (planiranog) i

ostvarenog.

5. Funkcionalne oblasti menadžmenta

5.1. Upravljanje istraživanjem i razvojem

Upravljanje istraživanjem i razvojem

podrazumeva upravljanje svim poslovima i zadacima

jednog preduzeća koji čine istraživačko-razvojnu funkciju. Istraživačko-razvojna funkcija
obuhvata sve istraživačko-razvojne poslove kojima se obezbeđuje efikasno poslovanje i razvoj
celokupnog preduzeća, i kojima preduzeće prati tekovine i rezultate naučno-tehnološkog
progresa čijom primenom nastoji da sebi obezbedi stalno povećanje produktivnosti rada i profita.
- Istraživačko-razvojna funkcija u preduzeću obuhvata sledeće grupe poslova i zadataka:



Predviđanje, planiranje i realizaciju

razvoja preduzeća



Istraživanje, razvoj i uvođenje

proizvoda i proizvodnih programa



Istraživanje i razvoj

tehnike



Istraživanje i razvoj

tehnologije



Istraživanje i razvoj

organizacije



Istraživanje i razvoj

kadrova

- Istraživanje i razvoj proizvoda i proizvodnih programa obuhvata dve osnovne oblasti:



Istraživanje i razvoj programa – obuhvata poboljšanje postojećih programa i razvoj i
uvođenje novih programa,



Istraživanje i razvoj proizvoda – obuhavta poboljšanje i inoviranje postojećih proizvoda i
istraživanje, razvoj i uvođenje novih proizvoda.

- Osnovna uloga istraživačko-razvojne jedinice je da stalno radi na istraživanju, planiranju i
realizaciji celokupnog razvoja predzeća, da obavlja sve pojedinačne poslove kojima se ostvaruje
razvoj. Znači, uloga joj je da neprekidno planira, programira, priprema, realizuje i kontroliše
pojedinačne istraživačko-razvojne zadatke, te da objedinjava i usklađuje razvoj preduzeća u
celini.