ODNOS TERORIZMA I ORGANIZOVANOG KRIMINALA
(Diplomski rad)
2
Sadržaj
Sadržaj
I Uvodne napomene
.......................................................................
3
II Odnos terorizma i organizovanog kriminala
..........................
5
1. Obeležja terorizma i organizovanog kriminala...........................
5
1.1. Pojam i istorijat terorizma.................................................................
10
1.2. Definicija terorizma...........................................................................
13
1.3. Pojam, nastanak i razvoj organizovanog kriminala............................
16
1.4. Raznovrsnost definisanja organizovanog kriminala...........................
21
2. Savremeni terorizam kao oblika ugrožavanja bezbednosti........
27
2.1. Ideološki motivisan terorizam...........................................................
27
2.2. Etno - separatistički terorizam............................................................
30
2.3. Verski fundiran terorizam...................................................................
33
3. Posledice terorizma..................................................................... 33
4. Strah od povezanosti terorizma i organizovanog kriminala.......
37
5. Finansiranje terorizma aktivnostima organizovnog kriminala.... 39
6. Korelacija između terorizma i organizovanog kriminala...........
40
7. Borba protiv terorizma i organizovanog kriminala....................
42
III Umesto zaključka
..................................................................... 48
IV Literatura
4
odbrambenim nulearnim oružjem, reciprocitet i nacionalni interes, značajno su preformulisani
i reosmišljeni. Faktori kao što je ekonomska i kulturna globalizacija, povećana
„propustljivostˮ državnih granica, munjevit razvoj informacionih i komunikacionih
tehnologija, odigrali su važnu ulogu u procesu globalnih promena. Te promene odrazile su se
i na terorizam i organizovani kriminal. Terorizam kakav je postojao šezdesetih, sedamdesetih
i osamdesetih godina 20. veka, koji je u najvećoj meri bio vezan za ostvarivanje političkih
ciljeva, ili oslobađanje nacija potčinjenih od strane kolonijalnih sila, više ne postoji. Struktura
organizovanog kriminala, zasnovana na autoritetu pojedinca koji je najstariji član neke od
italijanskih ili jevrejskih emigrantskih porodica u SAD-u, takođe više ne postoji. Obe
navedene pojave su evoluirale tokom godina, prilagođavajući se promenama koje su nastupile
u čitavom svetu, stvarajući nove oblike organizacije, i razvijajući načine delovanja koji su po
svom obimu, društvenoj opasnosti i uticaju, bili nezamislivi pre 1990. godine .
Prilikom proučavanja odnosa terorizma i organizovanog kriminala nameću se mnoga
pitanja. Pre svega, da li je moguće izolovano posmatrati terorizam i organizovani kriminal?
Zatim, da li je terorizam vremenom postao samo jedan vid organizovanog kriminala, ili je još
uvek zaseban fenomen? Da li je saradnja terorističkih organizacija i kriminalnih organizacija
čisto poslovna, ili i ideološka? Da li je terorizam postao oružje organizovanog kriminala, ili je
organizovani kriminal postao izvor finansiranja terorističkih organizacija? Da li borba protiv
terorizma i borba protiv organizovanog kriminala podrazumevaju primenu zajedničkih mera i
mehanizama za suzbijanje tih pojava?
U ovom diplomskom radu, pokušaćemo da damo odgovore na postavljena pitanja,
najpre odredivši pojam terorizma i organizovanog kriminala. Zatim ćemo izvršiti njihovo
poređenje, sagledati i analizirati slučajeve i vidove saradnje terorističkih organizacija i
struktura organizovanog kriminala, kako bi na osnovu izloženog mogli dati valjani zaključak
o njihovom odnosu.
5
II ODNOS TEORIZMA I ORGANIZOVANOG KRIMINALA
Veza između organizovanog kriminaliteta i terorizma postoji u slučajevima kada:
a) organizovani kriminalitet, svojim ilegalno stečenim profitom, finansira terorističke
organizacije ili grupe;
b) organizovani kriminalitet krijumčari naoružanje i opremu za potrebe terorističkih
pokreta ili krijumčari strane plaćenike i teroriste do zemlje u kojoj deluje teroristička
organizacija;
c) terorističke organizacije, samostalno ili u saradnji sa kriminalnim grupama,
preduzimaju izvesne kriminalne aktivnosti, kako bi obezbedile materijalna i vojna
sredstva za izvođenje terorističkih akata;
d) organizovani kriminalitet, sa izraženim političkim aspiracijama, pribegava terorizmu
kako bi neposredno došao ili doveo svoju „političku strujuˮ na vlast.
Sprega organizovanog kriminaliteta i terorizma je najčešće
funkcionalna
, kada se
organizovani kriminalitet stavlja u funkciju terorizma. Istovremeno, veza može da bude i
instrumentalna
, kada se terorističke grupe bave organizovanim kriminalom i obratno, kada
organizovani kriminal preduzima terorističke aktivnosti. Ključna razlika između terorizma i
organizovanog kriminaliteta ogleda se u krajnjim ciljevima terorizma i organizovanog
kriminala. Terorističkim aktom se žele ostvariti određeni politički ciljevi. Za razliku od
terorizma, osnovni cilj organizovanog kriminaliteta ima ekonomsku dimenziju, odnosno
ostvarivanje i uvećanje profita, bogaćenje i jačanje ekonomske moći organizovanih
kriminalnih grupa. Ostvarivanje profita, ekonomskog monopola i ekonomske moći, uz
minimalne rizike, kao i naknadna legalizacija stečenog profita, monopola i moći, su prioritetni
ciljevi organizovanog kriminaliteta, dok se ostali ciljevi javljaju kao sporedni ciljevi.
Teroristi, radi promovisanja svog programa i ciljeva, posle svakog izvedenog akta nasilja
preuzimaju odgovornost i prete posrednoj žrtvi da će nastaviti sa izvođenjem sličnih akata
ukoliko ne ispuni njihove zahteve, dok pripadnici organizovanog kriminalnog kolektiviteta
nikada ne preuzimaju odgovornost za počinjeni zločin
1
.
1. Obeležja teorizma i organizovanog kriminala
Brojni i raznovrsni oblici savremenog terorizma, kao i to da su svakom obliku
svojstvena specifična obeležja, zahteva uvažavanje raznovrsnih kriterijuma da bi se valjano
identifikovale i formulisale zajedničke karakteristike ovog, po mnogo čemu enigmatičnog
nasilja. Na primer, terorizam na određenoj mikrolokaciji u svetu, gde njegovi nosioci nemaju
podršku stanovništva bitno se razlikuje od terorizma na nekoj drugoj mikrolokaciji gde
njegovi nosioci imaju podršku lokalnog stanovništva. Zatim, terorizam u mirnodopskim
uslovima u nekoj zemlji može da predstavlja osnovni metod otpora posredstvom kojeg
njegovi nosioci nastoje da utiču na politička zbivanja, dok terorizam u konfliktnim
situacijama, kao što je oružani sukob između dveju ili više država i u oružanom sukobu unutar
1
Mijalković, S.
Dihtomija organizovanog kriminala i terorizma
, Revija za bezbednost, Beograd, 2008., str. 42.
7
e) bezuslovna motivacija;
f) poruka koja odjekuje;
g) bezbednosna kriza;
h) spektakularnost;
i) globalna priroda terorističkih pretnji.
3. Moguće karakteristike terorizma:
a) tajnost nuklearnog, hemijskog i biološkog terorizma;
b) sveobuhvatnost nuklearnog, hemijskog i biološkog terorizma;
c) raznolikost sredstava izvršenja;
d) masovnost žrtava;
e) neselektivnost i nasumičnost;
f) dugotrajnost posledica.
Svaki novi teroristički akt karakteriše nešto novo, „dotad neviđenoˮ. Tome doprinosi
razvoj terorizma i pojave novih oblika njegovog ispoljavanja, tako da postoji još dosta
karakteristika, odnosno obeležja ovog oblika organizovanog kriminala.
Akt nasilja
(pretnja i primena) – jedna od najbitnijih karakteristika terorizma je nasilje.
Svaki teroristički akt je zapravo akt nasilja. Nasilje se najčešće ogleda u gruboj upotrebi sile,
putem različitih načina i sredstava. Jedna od karakteristika nasilja je njegova nesrazmernost
ostvarivanju određenog cilja. Nasiljem se demonstrira sila čiju destrukciju nadilaze psihološki
efekti
4
.
Izazivanje straha
– izazivanje straha i drugih psihičkih reakcija prema žrtvi i objektu
napada je drugi bitan elemenat terorizma. Izazivanje stanja anksioznosti i užasa, kao posledice
terorističkog napada, jeste željeni efekat kojem teže nosioci terorizma.
Ostvarivanje terorističkih ciljeva
– opšte je poznato da se terorističkim aktom žele
ostvariti određeni politički ciljevi. Politički motiv izvršioca uslov je da bi se neka radnja
označila kao teroristička, jer je to jedina definicijska komponenta koja razdvaja terorizam od
običnog kriminala.
Prenošenje određene poruke
(medijska eksploatacija – sastavni elemenat terorizma je
prenošenje određene poruke, kojom nosioci terorizma ukazuju na svoje ciljeve, namere,
motive itd. Poruka je usmerena kako prema žrtvi i objektu napada, tako i prema
istomišljenicima.
Organizovanost
(formalna i sadržajna) – organizovanost je osobina koja podrazumeva
postojanje terorističkih organizacija, kao neposrednih nosilaca terorizma i organizovanog,
kontinuiranog i sistematskog delovanja. Organizovati znači (iz)vršiti organizaciju nekoga ili
nečega, povez(iv)ati u određen sistem, zajednicu, dovesti u željene međusobne odnose za
kakav cilj, osigura(va)ti poželjan tok, vršenje nečega ili provesti, provoditi, pripremiti
međusobnu organizaciju, povez(iv)ati se u organizaciju.
4
Mijalković, S.; Milošević, M.,
Obavještajno-bezbjednosna djelatnost i službe,
Visoka škola unutrašnjih
poslova, Banja Luka, 2011, str. 301.
