Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd
TiP KONDICIJE III
Seminarski rad
TEMA:
GLIKOLITIČKA IZDRŽLJIVOST
Mentor:
Student: Datum: ___________
Ocena: ___________
1
UVOD
Da bi se uopšte započelo sa pričom o glikolitičkoj izdržljivosti neophodno je pre svega
definisati osnovne termine, glikolizu, mlečnu kiselinu, anaerobni prag, izdržljivost.
Glikoliza
je proces razlaganja glikoze do pirogrožđane kiseline, koja se u nedostatku
kiseonika redukuje u mlečnu kiselinu. Osnovni izvor glikoze za mišićnu kontrakciju je
glikogen deponovan u mišićnim vlaknima blizu miofibrila. Proces se odvija od početka
mišićne aktivnosti. Neki autori smatraju da je potrebno da prodje bar 6 sekundi da bi
glikoliza uzela pun zamah, dok po drugima svoju maksimalnu moć dostiže za 30-40
sekundi.
Prednost glikolize je u brzom oslobađanju energije u uslovima kada organizmu nedostaje
kiseonik (u početku rada ili u toku rada u kome potreba za kiseonikom prelazi aerobne
sposobnosti), dok su nepovoljni efekti nagomilavanje mlečne kiseline, pa je dobijanje
energije za resintezu ATP-a na ovaj način moguće samo za kratko vreme (do 3 minuta),
pošto povećanje kiselosti unutrašnje sredine onemogućava resintezu ATP-a.
Mlečna kiselina
je jedan od najispitivanijih fenomena fiziologije i biohemije sporta.
Nastaje iz pirogrožđane kiseline koja opet nastaje pri razradnji glukoze bez prisustva
kiseonika (anaerobnim procesom). Takođe pri anaerobiji dolazi do nagomilavanja i
vodonikovih jona i kiselih enzima tako da dolazi do zakišeljavanja unutar ćelije a kasnije
i do zakišeljavanja krvi pa i samog mišića. Ovakav mišić brže se zamara.
Pri mirovanju stvaranje mlečne kiseline je svega oko 1mmol/l, i ona nastaje u trošenju
energije za održavanje eitrocita u bikonkavnom obliku, dok je pri maksimalnom
opterećenju ova količina čak 15mmol/l.
Ipak kada mišić prestane sa maksimalnim radom odnosno sa kontrakcijama dolazi do
oporavka. Laktacidna kiselina se može eliminisati sledećim postupcima:
• Ekskrecijom (izbacivanjem) – putem bubrega koji regulišu kiselost krvi ali se na ovaj
način ne izbacuju značajnije količine laktata
• Sagorevanjem – sintezom pirogrožđane kiseline koja jednim delom ulazi u Krebsov
ciklus se sagoreva se uz nastanak energije
• Glikoneogenezom – deo pirogrožđane kiseline koja je nastala iz laktata pretvara se u
glukozu koja onda može da se deponuje kao glikogen u jetri ili mišićima (depo energije)
• Korijevim ciklusom – nastanak glukoze iz dva molekula laktata ali samo u jetri
posebnim procesom uz posebne enzime (fantastičan proces, duplo koristan i dokaz kako
je jetra izuzetno važan organ za svakog sportistu)
• Sagorevanjem u sračnom mišiću – pri maksimalnom opterećenju može da koristi
mlečnu kiselinu; značajnog i zbog toga što se sprečava zakišenjavanje srca.
2
