VISOKA POSLOVNA ŠKOLA ZA MENADŽMENT I POSLOVNE
KOMUNIKACIJE
SREMSKI KARLOVCI
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: FINANSIJSKO POSLOVANJE
TEMA : Bilans stanja i uspeha
Mentor:
Prof. dr Zdravko Glušica
Student:
Bojana Barna
68/11-1
Sremski Karlovci
Decembar 2012.g.
SADRŽAJ :
Stran
a
1. UVOD
.
.
.
.
.
.
.
.
.
3
2. BILANS STANJA .
.
.
.
.
.
.
.
4
2.1 Sastavljanje i izgled bilans stanja .
.
.
.
.
.
5
2.2 Promene i vrste kretanja u bilansu stanja
.
.
.
.
.
5
3. AKTIVA I PASIVA .
.
.
.
.
.
.
.
6
4. BILANS USPEHA .
.
.
.
.
.
.
.
7
4.1 Struktura i izgled bilansa uspeha .
.
.
.
.
.
8
Potpune informacije o poslovnom subjektu, korisnici finansijskih izveštaja
jedino na ovaj način mogu dobiti, jer svaki od izveštaja daje sliku o transakcijama
sa svakog aspekta, dok set ovih izveštaja daje kompletnu sliku o poslovanju sa
različitih aspekata.
U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti
stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilansi se koriste kad
se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i
rezultat preduzeća iskazuje preko novčanih jedinica kao opšteg merila. Opšta
svrha bilansa jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog
primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite
vrste bilansa koji se razlikuju prema formi i sadržini . Najvažniji kriterijumi
prema kojima se sastavljaju bilansi su veze sa knjigovodstvenim računima i
pravne norme koje čine osnovu bilansiranja. Bilans privrednog subjekta je u
čvrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao zaključak
knjigovodstvenih računa. Polazeći od veze sa knjigovodstvenim računima,
razlikuju se dva računa: račun izravnanja (bilans stanja) i račun dobitka i gubitka
(bilans uspeha).
Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uopštavanja
informacija koje mere imovinsko stanje na odredjeni dan i uspeh poslovanja u
određenom periodu nekog privrednog subjekta. Bilans stanja je finansijski
izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna,
odnosno na dan sastavljanja bilansa. Za razliku od bilansa stanja , bilans uspeha
se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi
i na osnovu njih utvtrđen dobitak ili gubitak.
2. BILANS STANJA
Bilans stanja predstavlja pregled sredstava i izvora sredstava privrednog
subjekta na određeni dan. Naziv bilans stanja potiče od latinske reči – bilancio-
vaga sa dva tasa. On određuje statističku sliku stanja ekonomskih resursa.
Njegova struktura sredstava daje sliku materijalnog stanja, a struktura izvora
sredstava daje sliku finansijskog stanja privrednog subjekta. U sadržinskom
smislu bilans stanja obuhvata celokupnu imovinu preduzeća sa jedne strane i sve
obaveze kao i trajni kapital sa druge strane.
Bilans stanja ima dve perspektive koje se nazivaju aktiva i pasiva. Aktiva je
odraz aktivne mase. Pasiva je odraz neaktivne mase. Bilans stanja predstavlja
vrednost aktive i pasive u određenom trenutku. Bilans stanja se sastavlja na
osnovu stvarnog stanja aktive i pasive, utvrđenog inventarom. To je tabelarni
prikaz sredstava i izvora sredstava određenog preduzeća na određeni dan. Bilans
je dvostruki prikaz jedne iste stvari. Na njegovoj levoj strani, u aktivi, iskazana su
sredstva prema svom sastavu, prema konkretnim oblicima, razvrstanim prema
svojoj funkciji u preduzeću (osnovna i obrtna sredstva). Na njegovoj desnoj
strani, pasivi, obuhvaćena su ista ta sredstva prema načinu pribavljanja, odnosno
prema izvorima. Usled toga, leva strana (aktiva) i desna strane bilansa (pasiva)
moraju uvek biti u bilansnoj ravnoteži. Ona se ogleda u tome što je vrednost svih
pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija
iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi i osnovna bilansna jednačina može se
prikazati odnosom AKTIVA = PASIVA, što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i
desne strane. Ako bilans stanja nije u ravnoteži , on praktično ne postoji.
Najčešće se bilans definiše kao dvostrani tabelarni pregled kojim se
grupisano i sumarno, u vrednosnom izrazu prikazuju sva imovina preduzeća i
izvori finansiranja te imovine (izvori sredstava) u jednom određenom trenutku.
Iako u praksi bilans ne mora da ima formu dvostranog tabelarnog pregleda,
prethodna definicija je za didaktičke i školske svrhe veoma zahvalna.
Bilans se sastavlja na osnovu inventara. Inventar je detaljan popis
sredstava i izvora sredstava preduzeća. Inventar je sastavni deo knjigovodstvene
evidencije. Nastaje kao rezultat popisivanja (inventarisanja) svih sredstava i
izvora sredstava preduzeća u određenom trenutku. Početni bilans se sastavlja na
osnovu početnog inventara.
Dakle, i inventar i bilans prikazuju sredstva i izvore
sredstava preduzeća na određeni dan, s tim što inventar prikazuje sredstva i
obaveze pojedinačno po količini i vrednosti, dok bilans prikazuje sredstva i
izvore sredstava samo vrednosno, i to grupisano (zbirno).
