PRAVO EU
I IZVORI PRAVA EU
Izvori prava EU su pravni akti koji sadrže pravne norme na kojima počiva funkcionisanje EU.
Najvažniji izvori prava su:
1) osnivački ugovori
2) akti institucija EU
3) sporazumi (ugovori) sa trećim zemljama
4) sudska praksa
o
OSNIVAČKI UGOVORI
Pravni osnovi konstituisanja Unije sadržani su u osnivačkim ugovorima koji su nastali na odlukama
država članica i saglasnošću o formiranju Zajednice (Unije) entiteta
sui generis
pravne strukture
.
1.Ugovor O Evropskoj Zajednici Za Ugalj I Čelik (Ezuč)
Evropska zajednica za ugalj i čelik je prva evropska zajednica koja se razvila sa namerom da se
uspostavi miroljubivo i efikasno korišćenje ovih resursa. Ova organizacija je bila otvorena za saradnju
i sa drugim državama.
Ugovor je potpisan 1951. i formirane su sledeće institucije: Savet ministara, Asambleja i Sud pravde.
Najvažniji organ je Visoka vlast koja se stara o realizaciji ciljeva iz ugovora. To su bili uspostavljanje
zajedničkog tržišta, ukidanje carina i barijera u svrhu slobodnog prometa uglja i čelika.
Visoka vlast je mogla donositi odluke i preporuke koje su obavezivale članice bez njihove saglasnosti
(ipak postojala je potrebna saglasnost Saveta ministara).
Savet ministara su činili predstavnici nacionalnih vlasti. Savet je imao ulogu koordiniranja aktivnosti
nacionalnih vlada i visoke vlasti.
Parlament su činili članovi nacionalnih parlamenata i služio je za administraciju i kontrolu. Parlament
je mogao i 2/3 većinom da smeni Visoku vlast.
P R A V O E V R O P S K E U N I J E
Page 1
Sud pravde se starao o primeni osnivačkog i drugih pravnih akta. Pred sudom su se mogla pojaviti i
pravna i fizička lica, i imao je nadležnost nad institucijama država članica.
2. Ugovor O formiranju Evropskoj Ekonomskoj Zajednici (Eez) I Evropskoj Zajednici Za
Atomsku Energiju (Ezae)
Ugovor o EEZ je potpisan u Rimu 1957. Tada je potpisan i ugovor o EZAE.
1960. ugovor o evropskoj zoni su potpisale Britanija, Austrija, Portugal, Norveška, Švedska, Danska,
Švajcarska.
Delovalo je da je to konkurentska organizacija, međutim razvijeni su dobri odnosi.
Osnovni cilj Zajednice jeste rušenje barijera koje dele Evropu, stvaranje zajedničkog tržišta, povećanje
ekonomske stabilnosti i životnog standarda, uspostavljanje carinske unije. Predviđena je
harmonizacija zakonodavstva.
Institucije su preuzete od EZU samo je umesto Visoke vlasti utanovljena Komisija (sa nešto užim
nadležnostima).
Najvažniju ulogu imao je savet ministara.
Međunarodno pravni subjektivitet imaju sve tri zajednice. One mogu sticati prava i obaveze, biti pred
sudom, zaključivati međunarodne ugovore.
EZAE je nastala na osnovu saglasnosti država članica o potrebi razvoja zajedničke politike oko
atomske energije. Sistem formiran Rimskim ugovorima pokazivao je nedostatke u tom smislu što su
postojali zajednički (sud i parlament) i posebni (ostali) organi.
Zajednice su imale zajedničke administativne službe za informisanje, izdavaštvo, statistiku i pravnu
službu. U Rimskom ugovoru je predviđen prelazni period za ostvarenje ciljeva do 1970. (ispunjen
godinu pre roka) .
3. MERGER ugovor iz 1965.
Potpisan 1965, na snazi od 1967. radi objedinjavanja institucija. Oba člana komisije biraju zemlje
članice.
Pored Parlamenta i Suda pravde uspostavljeni su i Komisija i Jedinstveni savet. Nastaje i sistem
finansiranja Zajednice iz sopstvenih izvora čime je postala mnogo više nezavisna i manje osetljiva na
pritiske od strane članica.
P R A V O E V R O P S K E U N I J E
Page 1
Stiče se utisak da su ciljevi Unije prvenstveno ekonomski i što veće jedinstvo naroda Evrope. To bi
bilo ostvareno podsticanjem privrednog razvoja i ukidanjem granica i jačanje kohezije i sa
jedinstvenom valutom. Identitet na međunarodnoj sceni se afirmiše zaštitom prava i interesa svih
državljana, građana EU.
Supsidijarnost
je podignuta na nivo konstitutivnih principa tek ugovorom o EU. Ogleda se u
pronalaženju optimalnog nivoa odlučivanja i delovanja, odnosno na nivou što je moguće bližem
građanima. Ovaj princip se uzima kao kriterijum raspodele nadležnosti u okviru unije. Obično se
označava primat nacionalnog nivoa uz mogućnost daljeg spuštanja na regionalni i lokalni nivo.
Zajednica preduzima mere u skladu sa načelom supsidijarnosti samo ako ciljevi predviđene akcije ne
mogu biti u potrebnoj meri ostvareni od strane država članica (ne može se primeniti tamo gde Unija
ima ekskluzivnu nadležnost) .
Primena je opravdana u slučajevima:
1) ako je reč o transnacionalnom aspektu;
2) ukoliko su radnje države članice slabijeg kvaliteta;
3) radnja na komunitarnom nivou mora donositi jasne koristi.
Projekciju odlučivanja u EU uslovljavaju države članice, regioni, političke stranke, pokreti, javno
mnjenje i dr.
Unijsko gradjanstvo
-
Segment unijskog gradjanstva obuhvata odgovarajuci korpus prava i obaveza
za sve drzavljane drzava clanica.
Poseban znacaj imaju:
1) kretanja i nastanjivanja na prostor zajednice
2) biračko pravo,
3) konzularno–diplomsku zaštitu
4) pravo podnošenja peticije
5) pravo obraćanja ombudsmanu
Komunitarni segment
je prvi stub saradnje. Nužno je da 15 država članica u funkcionalnom smislu
predstavlja jednu teritoriju.
Mere koje vode do ostvarivanja ciljeva su:
1) zabrana carinskih dažbina između članica i ogreničenja kod uvoza i izvoza,
2) zajednička trgovinska politika,
3) slobodan protok roba usluga i kapitala i lica,
P R A V O E V R O P S K E U N I J E
Page 1
4) mere kretanja lica,
5) zajednička politika u poljoprivredi, saobraćaju i ribarstvu,
6) poštovanje pravila konkurencije,
7) usklađivanje nacionalnog zakonodavstva,
8) kordinacija politike zapošljavanja,
9) socijalna poltika i evropski socijalni fond,
10) učvršćivanje ekonomske kohezije,
11) zaštita životne sredine,
12) jačanje konkurentnosti industrije,
13) unapređenje naučno istraživačkog rada,
14) podsticanje stvaranja ,
15) visoka zdravstvena zaštita,
16) razvoj obrazovanja i vaspitanja,
17) saradnja u oblasti razvoja,
18) pridruživanje prekomorskih zemalja,
19) zaštita potrošača,
20) mere u oblastima energetike, civilne zaštite i turizma i
21) vizni režim, kultura...
U većini ovih oblasti je ranije postojala nadležnost u manjem ili većem obliku
Socijalna politika
Mastrihtski ugovor je ostao nedorečen usled protivljenja V. Britanije pa je sačinjen protokol o
socijalnoj politici koji je potpisalo 11 država gde su članice dobile mogućnost korišćenja
institucionalne strukture.
Ekonomsko monetarna unija
Mastrihtski ugovor potpuno definiše ekonomsko-monetarnu politiku i njenu dinamiku kroz uvođenje
pariteta valute preko jedinstvene valute uz uspostavljanje Evropske centralne banke.
Konačno uspostavljanje monetarne unije se vezuje za 1 januar 1999. ali se euro pojavio tek 2002. (V.
B. i Danska su recimo sačuvale svoju valutu)
P R A V O E V R O P S K E U N I J E
Page 1
Bliska saradnja
- Nezaobilazna je izmena u Amsterdamskom ugovoru koja se odnosi na blisku
saradnju (mogućnost da se određena grupa članica odluči za dublju, širu i intenzivniju saradnju. S tim
što je potrebno da ostale države nisu zainteresovane, da takav vid saradnje ne dira tekovine da nije
protiv pravila konkurencije i institucionalnih okvira EU.
Princip supsidijarnosti
se primenjuje u skladu sa restriktivnim tumačenjem granica ekskluzivne
nadležnosti. Unija ima ekskluzivnu nadležnost kod regulisanja unutrašnjeg tržišta, zajedničke
komercijalne i poljoprivredne politike a uvodi se i princip proporcionalnosti.
Povelja EU o
osnovnim pravima
usvojena je 2000. i predstavlja dodatnu osnovu zaštite ljudskih
prava.
Postoje
sankcije za povrede osnovnih ustavnih principa
(demokratije, vladavine prava, zaštite
sloboda) u vidu suspenzije koju izriče savet. Važna promena je vezana za uspostavljanje
prostora
slobode, sigurnosti i pravde
koja se odnosi na režim viza, azila, imigracije i slobode kretanja lica na
prostoru zajednice što se odnosi i na državljane trećih zemalja.
Nove odredbe u oblasti
zapošljavanja
se uglavnom odnose na zabranu diskriminacije.
7. Ugovor Iz Nice
2000. šefovi vlada i država su na Konferenciji postigli dogovor i potpisali ugovor bez većih ambicija.
Postojale su izvesne teškoće. Naime, irski referendum neuspeva 2001. ali 2002 je uspešan. Najvažnije
je bilo izvršiti rebalans moći između institucija jer se Amsterdamski ugovor nije bavio u dovoljnoj
meri funkcionisanjem Unije posle proširenja. Doneta je odluka na međunarodnoj konferenciji da se
razreši pitanje veličine i kompozicije Komisije. Kasnije se ispostavilo da je sud o Amsterdamskom
ugovoru pogrešan jer je i ovako bilo malo konkretnih rezultata i problemi nisu prevaziđeni.
Promene su najznačajnije izvršene u drugom i trećem stubu. Polje zajedničke odbrambene politike ima
promenu u vidu mogućnosti spajanja svih ili delova vojnih snaga. Formirane su i snage za brza dejstva
od 60.000 vojnika i 5.000 policajaca. Formirani su novi organi odbrane: političko-bezbednosni
komitet; vojni komitet EU i generelštab EU. Napravljena je i agencija EUROJUST koja je za
prevenciju kriminala.
Sud prve instance ima proširene oblasti donošenja odluka. Izvršena je i preraspodela mesta (Nemačka
je dobila 99 mesta) od ukupno 732.
Ovaj ugovor doprineo jačanju demokratije i omogućio legitimitet političkim partijama. Povećana su i
ovlašćenja predsednika komisije.
Ranija bliska saradnja nazvana je
pojačana saradnja
i može se dobiti na zahtev samo 8 članica što nije
većina. Saradnja se uspostavlja tako što se zainteresonane države obraćaju komisiji koja predlog šalje
savetu koji odobrava saradnju kvalifikovanom većinom. Pojačana saradnja je moguća u sva tri stuba.
Budućnost ugovora iz Nice je neizvesna posle proširenja 2004. Njime je zaklučen proces reformi
Zajednice unije i današnja zajednica (unija) se u mnogome razlikuje od one sa početka
P R A V O E V R O P S K E U N I J E
Page 1
