Strana 1
Zašto se ponekad osećamo kao dete?
Kako nastaju psihološki mehanizmi odbrane?
Čovek je živo biće, i kao takav, iako je u mnogim stvarima na neki način superiorniji
od ostalih, u
nekim drugim i dalje poseduje identične odlike kojih se nije oslobodio tokom svoje ev
olucije. Postoje neka
osećanja koja se javljaju kod svih živih bića, poput straha, za koje se pretpostavlja
sa u osnovi imaju
adaptivnu funkciju. Kao što je verovatno već poznato, osećanje straha izaziva određen
u fiziološku reakciju
u organizmu, osoba je obazrivija, njeni mišiči postaju napeti, a čula izoštrena, pa o
soba u celini postaje
spremnija da se suoči sa potencijalnim izvorom opasnosti. Na taj način, organizam pri
rodnim putem formira
odbranu protiv opasnosti koja postoji u spoljašnjem okruženju i koja direktno preti d
a ugrozi fizički identitet
osobe. Tako stvari stoje u realnom, spoljašnjem svetu.
Sa druge strane postoji unutrašnji svet. Svet u
kome nečije misli i osećanja mogu postati realna
opasnost gotovo na isti način kao što
bi divlja životinja ili prirodna nepogoda bila opasnost u
spoljašnjem svetu.
Problem je što u unutrašnjem svetu, svetu koji je sazdan od misli, emocija, ideja,
jednom rečju, psihičkom svetu, nije moguće jednostavno se skloniti od izvora opasnosti, i biti siguran da će
proći još jako puno vremena do ponovnog susreta sa njim. Nije moguće ni upotrebiti pr
irodne fiziološke
mehanizme, poput opreznosti, pojačane koncentracije ili mišićne spremnosti kako bi se suočili sa ovom
neobičnom opasnošću. Međutim, koliko god o njoj govorili kao o „neobičnoj“ ili „drugačijoj“, ova
opasnost je univerzalana pojava. Kako to?
Od rođenja, tokom detinjstva, adolescencije i daljeg razvoja, svaka osoba stvara o sebi određenu
sliku. Nju čini sve ono što znamo o sebi, sve čega se sećamo, ili što smo o sebi sazn
ali iz reakcija drugih
ljudi, svi oni događaji koji govore o našim osobinama, sistemima vrednosti, svaka usp
omena na nešto što je
dovelo do promene u nama ili što je jednostavno predstavljalo isečak neke naše svakod
nevnice - jednom
rečju, slika koju imamo o sebi je jedna jedinstvena celina svih doživljaja i iskustav
a koje smo imali od
rođenja do danas. Ona je ujedno i ono što stvara osećaj jedinstva naše ličnosti, kont
inuiteta života i svest o
sebi. Nije ni čudo onda što jedna takva struktura zauzima toliko važnu poziciju u psihi čoveka. Ona
predstavlja osnovu našeg svakodnevnog funkcionisanja, filter kroz koji se prelamaju emocije, ali i
informacije koje dobijamo iz spoljašnjeg sveta. Ukoliko se jedna ovakva struktura u o
dređenom smislu
doživi kao ugrožena, onda nastaje problem.
Hajde da vidimo, čime to ona može biti ugrožena?
Svako novo osećanje, misao, želja ili impuls koje se javi u nama kao reakcija na spoljašnji događaj,
ili jednostavno kao posledica razvoja, sazrevanja ili odrastanja može se ugraditi u našu sliku o sebi i na taj
način postati sastavni deo naše svesne ličnosti. Međutim, ukoliko to novo osećanje il
i nova misao
istovremeno ugrožava neki deo već postojeće strukture, nemoguće je da egzistira u skl
opu nje. Tada,
ukoliko se ne uloži veći napor da se ta struktura barem u izvesnoj meri izmeni kako bi bilo moguće
prihvatiti novu činjenicu kao sastvani deo svoje ličnosti i time proširiti svoju slik
u u sebi do tada nepoznate
aspekte, novo osećanje ili misao jednostavno bivaju odstranjeni iz svesnog dela lično
sti. Oni naravno,
nastavljaju da postoje, čim su se jednom pojavili u unurašnjem svetu, ali u izvesnom
smislu izolovani od
slike i svesti o sebi koju bi inače morali da naruše ili izmene. Baš kao i u fizičkom
svetu, gde pretnja od
narušavanja fizičkog integriteta predstavlja osnovu straha, ovde pretnja od narušavanja psihičkog osećanja
jedinstvenosti i kontinuiranosti postaje osnova za aktiviranje tog prirodnog mehanizma odbrane.
Mehanizmi odbrane
http://www.akademijauspeha.org/clanci_svi/Mehanizmi odbrane.html
1 of 9
16.8.2012 3:37
Nesvesni deo ličnosti
Sadrža
ji (misli, osećanja, želje...) koji su ostali neprihvaćeni od strane svesnog dela lič
nosti i
neintegrisani u sliku o sebi postepeno grade izvesnu strukturu koja postoji u svakoj
ličnosti. Ona predstvalja
nesvesni deo ličnosti
, koji prema ovom, psihoanaliti
čkom shvatanju,
iako van domašaja svesnog
promišljanja i prihvatanja njenih uticaja, u velikoj meri deluje na ponašanje, izbore, postupke, pa i
na svesno razmišljanje.
Frojd je smatrao da svi psihički problemi savremenog čoveka proizilaze iz
njegovog nesvesnog dela ličnosti, koji je sačinjen prvenstveno od neprihvaćenih lični
h seklsualnih težnji,
želja i impulsa. Savremeni psihoanalitičari, kroz višegodišnji rad sa ljudima stižu m
nogo dalje od nega. Oni
u svom iskustvu terapeutskog rada nalaze na brojne, često veoma zanimljive sadržaje koji su iz različitih
razloga bili neprihvaćeni od strane osobe i samim tim sklonjeni „sa strane“ svesnog r
azmišljanja i svesti o
sebi.
Jedno od osnovnih dostignuća psihoanalize je svakako i saznanje da mehanizmi odbrane,
koji
podrazumevaju sve one procese koje svesni deo ličnosti (najčešće Ego) koristi kako bi
odstranio neprijatne
sadržaje, predstavljaju prirodno dat put rasterećenja psihe čoveka, koji po pravilu n
ije patološki niti
nepoželjan
. Kao što priprema organizma u f
izičkom svetu ima za cilj odbranu od opanosti iz
okruženja, tako ovi mehanizmi služe odbrani integriteta ličnosti i učuvanju psihičke
ravnoteže.
Setimo se, recimo, kako ljudi često na gubitak bliske osobe reaguju neprihvatanjem i
nevericom („to
nije moguće
“, „ne, to se nije desilo“). U prvom trenutku, u fazi šoka, ova odbrana koja se naziva
poricanje
može imati vrlo korisnu funkciju.
Ona štiti ličnost od naglog preplavljivanja emocijama
, sprečava
raspad sistema i omogućava izvesno distanciranje od situacije koje stvara prostor da
se informacija obradi i
prihvati racionalno, kako bi nakon toga počela emocionalna obrada koja je znatno teža
, dugotrajnija i
zahteva više slobodnih kapaciteta osobe. Međutim,
ukoliko se faza neverice i neprihvatanja produži
,
ukoliko osoba i nakon izvesnog perioda ne prihvata da nekoga njoj bliskog više nema, ukoliko poricanje
kao mehanizam odbrane i daje deluje,
polako njegov efekat više nije zaštita integriteta ličnosti, već sve
veće udaljavanje od sveta realnosti
, što dalje vodi t
eškoćama, pa i potpunpoj nemogućnosti snalaženja u
svakodnevnom životu što prouzrokuje osećanja velike patnje, nesigurnosti, straha i br
ige.
Šta je zajedničko za sve psihološke mehanizme odbrane?
Postoji priličan broj mehanizama koji ljudi koriste. Neke, naravno, koriste češće i više, neke ređe i manje.
Takođe, svaki čovek ima svoje “favorite”
–
mehanizme koje koristi najčešće. Pod uticajem ovih uhodanih
mehanizama, postepeno se formiraju izvesne obrasci mišljenja i osećanja koji se automatski uključuju
i
ponavljaju u svakoj situaciji koja kod osobe izaziva neprijatnost, ili koja se doživljava kao potencijalno
opasna po održanje slike i svesti o sebi.
U tim situacijama
osnovne funkcije mehanizama odbrane su:
Da što je moguće više smanje anksioznost, osećanja zabrinutosti, straha, neprijatnost
i
1.
Da zaštite ličnost od naglog preplavljivanja emocijama i neprijatnim sadržajima
2.
Da omoguće i podrže zadržavanje neprijatnih sadržaja van svesti
3.
Psihološki mehanizmi odbrane u ovom smislu
su korisni za osobu dokle god
:
Sprečavaju osećanje neprijatnosti i preplavljivanje negativnim osećanjima
1.
Omogućavaju ekonomično funkcionisanje osobe (pa tako, kada iskoristivši deo svoje ene
rgije ona
potisne određene sadržaje, i dalje ostaje odgovarajuća količina snage za funkcion
isanje u
svakodnevnom životu i eventualno, kasniju proradu potisnutog materijala).
2.
Pored ovog, zajedničko za sve mehanizme odbrane je i da, pored toga što su korisni za čoveka, u
određenim situacijama mogu predstavljati ne samo smetnju, već i nešto što deluje unazađujući čovekovu
mogućnost adaptacije na okruženje. Preterano korišćenje psihoških mehanizama odbrane, naročito kada su
u pitanju uhodani obrasci koji se stalno ponavljaju vode dosledno istim oblicima ponašanja i emocionalnog
reagovanja, stvaraju postepeno stereotipnost u načinima suočavanja sa različitom situ
acijama i rigidnost u
načinu na koji osoba promišlja i prihvata svet oko sebe.
Mehanizmi odbrane
http://www.akademijauspeha.org/clanci_svi/Mehanizmi odbrane.html
2 of 9
16.8.2012 3:37
