SEMINARSKI RAD
Predmet: Ekonomija
Tema: Subjekti tržišta
Predmetni profesor: Student:
Sadržaj
1. Uvod......................................................................................................... 3
2. Subjekti tržišta ..........................................................................................4
3. Pojam preduzeća.......................................................................................5
4. Kriterijumi za podelu preduzeća ..............................................................7
5. Oblici organizovanja preduzeća...............................................................8
5.1. Ortačko društvo .............................................................................9
5.2. Komanditno društvo .......................................................................10
5.3. Akcionarsko društvo .......................................................................10
5.4. Društvo sa ograničenom odgovornošću ..........................................11
5.5. Oblici organizovanja preduzeća u razvijenim
tržišnim privredama.......................................................................12
6. Pojam javnog preduzeća...........................................................................13
7. Oblici organizovanja za obavljanje delatnosti od opšteg interesa............13
8. Osnivanje javnog preduzeća.....................................................................13
9. Cilj osnivanja i poslovanja........................................................................13
10. Organi javnog preduzeća........................................................................14
11. Zaključak................................................................................................ 15
12. Literatura.................................................................................................16
1. Uvod
2
Poznato je da se kao subjekti tržišta, pojavljuju pojedinci i organizacione grupe
pojedinaca, iskazane kao preduzeće. Pored preduzeća i pojedinaca kao subjekti tržišta
pojavljuju se domaćinstva i država. Pojedinac kao individualni proizvođač ili kupac
učesnik je na tržištu gde donosi odluku šta od neke robe, koliko, gde i po kojoj ceni
prodati ili kupiti. Pojedinci mogu biti organizovani u okviru domaćinstva. Preduzeća su
najraširenija forma subjekta tržišta. Ona su određene organizacione jedinice u kojima se
proizvode materijalna dobra, vrše usluge i organizujr promet robe, novca i sl. Svako
preduzeće mora da ima određene elemenata mogu se sresti različita preduzeća.
Prema imovini, odnosno veličini raspoloživog kapitala, preduzeća mogu biti mala,
srednja i velika. Sa stanovišta vlasništva raspoloživih sredstava za proizvodnju,
preduzeća mogu biti privatnam državna-javna, društvena, mešovita i zadružna.
Krajnji ciljevi rada i ponašanja preduzeća određeni su karakterom vlasništva.
Privatna, društvena i mešovita preduzeća svoje ciljeve usmeravaju u pravcu
maksimizacije dobiti. Iako ciljevi preduzeća određuju vlasnici, oni nisu zbir želja i
pojedinačnih ciljeva koji se formiraju u preduzeću. Integralni ciljevi preduzeća nadređeni
su pojedinačnim ciljevima vlasnika radnog kolektiva. Iako je maksimizacija profita-dobiti
osnovni cilj privatnih i drugih preduzeća, ona mogu imati i druge ciljeve, kaošto je
diversifikacija tržišta, asortimana, kanala prodaje i sl. Međutim, svi ovi i drugi ciljevi
moraju biti u funkciji osnovnog cilja.
Preko svojih, tzv.javnih preduzeća, pojavljuje se država kao subjekt tržišta. Ona
se na tržištu pojavljuje u istoj ulozi kao svi ostali subjekti, to jest i za nju važe tržišne
zakonitosti kao i za sva druga preduzeća. Državna preduzeća se formiraju u granama i
oblastima od šireg opšteg društvenog interesa. Javna državna preduzeća se formiraju u
oblasti železničkog, vazdušnog i PTT saobraćaja, elektro privrede zdravstvene zaštite,
komunalnih usluga itd. Ciljevi ovih preduzeća različito su motivisani. Oni mogu biti
identični sa ciljevima privatnih i ostalih preduzeća, dakle maksimizacija profita, ali mogu
biti i neprofiterskog karaktera. U dragom slučaju njihovo ponašanje je neekonomskog
sadržaja, i podređeno je određenim političkim ciljevima. Naime, neka državna preduzeća
mogu proivoditi materijalna dobra bez zaračunavanja zarade, pa čak da idu i ispod cene
koštanja, ako se time postižu projektovani ciljevi. Razlika između cene koštanja i
prodajne cene pokriva se iz sredstava državnog budžeta.
Sa stanovišta vlasništva pored navedenih oblika preduzeća moguća su još
samoupravna i kapitalistička preduzeća. Samoupravna preduzeća se formiraju u uslovima
društvenog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju. Ciljevi ponašanja ovih preduzeća u
skladu su sa tržišnim zakonima i maksimizacijom dobiti, jer, osnovni oblik proizvodnje je
robna proizvodnja. Dejstvo tržišnih zakona nagoni proizvođače da sa što manjeg
društvenog rada ostvare što veće količine društvene vrednosti.Samoupravna preduzeća su
bila u uslovima dominacije društvenog vlasništva osnovni subjekt sistema reprodukcije.
U skladu sa svojim materijalnim i drugim uslovima ona razvijaju sopstvenu
delatnost , čiji sud neće zavisiti isključivo od ostvarenih rezultata rada, koji se moraju
4
valorizovati na tržištu. Da bi preduzeća svoju poziciju držala u stalnom tržišnom trendu ,
ona moraju da poklanjaju znatno veću pažnju izboru proizvoda, stvaranju bolje
organizacije rada , odgovarajućeg sistema nagrađivanja, koji treba dalje da motivišu
zaposlene na produktivniji rad i ekonomski racionalniji način proizvodnje. Sva
kapitalistička preduzeća u potpunosti svoja ponašanja i ciljeve podređuju dejstvu tržišnih
zakona. Uspešni, sa stanovišta ostvarivanja pozitivnih rezultata, napreduju i razvijaju se,
dok se neuspešni raslojavaju, odnosno bankrotiraju ili se pripajaju uspešnim.
3.Pojam preduzeća
Preduzeće je osnovni subjekt tržišne privrede, koji se uspostavlja kao samostalna
organizacija ljudi i sredstava za proizvodnju, s određenim zadacima u okviru društvene
raspodele rada. To je, zapravo, privredni subjekt u okviru koga se, u robno – novčanoj
privredi obavlja određena privredna delatnost. Sam razvoj ekonomije i preduzeća, u
širem smislu posmatrano, je taj da su preduzeća predstavljala nosioce i generatore ne
samo razvoja ekonomije, vec i društva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja,
rasta i razvoja – umnogome zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje,
širih i užih regiona.
Za preduzeće se kaže da je:
osnovni subjekt tržišne privrede;
organizaciona celina, odnosno skup ljudi i sredstava za proizvodnju;
samostalno privredno-pravno lice.
Kada kažemo da je preduzeće privredno-pravno lice, to znači da je ono
samostalno u procesu privređivanja i u pravnom prometu sa ostalim subjektima društvene
zajednice.
Privredno lice
preduzeća nastaje udruživanjem privrednih ličnosti članova radnog
kolektiva, radi izvršavanja datog zadatka u procesu društvene reprodukcije.
Pravno lice
preduzeća ispoljava se u njegovom odnosu kako prema članovima
radnog kolektiva tako i prema drugim preduzećima i prema društvenoj zajednici.
Ispunjavanje određenih prava i obaveza ispoljava pravnu sposobnost preduzeća, dok
privređivačka delatnost čini njegovu poslovnu sposobnost.
Samo preduzeće funkcioniše uspostavljanjem odgovarajućih međusobnih odnosa
elemenata proizvodnje, koji su usklađeni:
kvalitativno,
kvantitativno i
vremenski.
Kvalitativna usklađenost
između elmenata proizvodnje ogleda se u izboru radnika
odgovarajuće kvalifikovanosti, te u nabavci date vrste sredstava za rad i materijala.
5
