Mrežne topologije
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЗВЕЧАН
Семинар
ски рад из Рачунара и програмирања
МРЕЖНЕ ТОПОЛОГИЈЕ
Ментор:
Студент:
ЗВЕЧАН, 2016. године
САДРЖАЈ:
(НИЦ)....................................................................6
2. ПОДЕЛА МРЕЖА..................................................................................................................................... 11
2.1. Л
ОЦАЛ
АРЕА
НЕТWОРК
– ЛАН............................................................................................................ 11
2.2. М
ЕТРОПОЛИТАН
АРЕА
НЕТWОРК
– МАН.............................................................................................12
2.3. W
ИДЕ
АРЕА
НЕТWОРК
– WАН..............................................................................................................13
2.3.1. Технологија преноса пакета у WАН-у........................................................................................13
Аналогно повезивање.........................................................................................................................13
Дигитално повезивање......................................................................................................................14
2.4. П
ОДЕЛА
МРЕЖА
ПО
ХИЈЕРАРАХИЈИ
...................................................................................................... 14
2.4.1. Пеер то пеер - мреже рачунара истог приоритета...............................................................15
2.4.2. Сервер басед нетwоркс - серверске мреже...............................................................................16
............................................................................................19
2

1. Основни елементи рачунарских мрежа
За сваку мрежу неопходно је:
најмање два рачунара,
на сваком рачунару мрежна картица. То је електронска картица која се
инсталира у рачунар и служи да податке из рачунара који треба да се шаљу даље у
мрежу прилагоди из вишебитног облика какав је на сабирницама рачунара у
серијски облик погодан за пренос комуникационим каблом. Ова картица се често
назива и NIC (Network Interface Card), или мрежни адаптер.
кабл, као посредник за комуникацију. То је у правом смислу физичка
веза између два рачунара која се успоставља каблом чији се крајеви вежу на мрежне
картице. Наравно да се рачунари могу повезати и бежичним путем што је посебна
тема, у последње време све актуелнија нарочито ради повезивања интернет
корисника на неког од провајдера ради лакшег приступа интернету и
пасивна и активна мрежна опрема.
1.1. Рачунари (сервери и клијенти)
Без рачунара нема ни рачунарске мреже. Најмање их може бити два, а горња
граница зависи од врсте мреже. Важно је да су један са другим повезани, без обзира
да ли су у тој мрежи сви истих, или различитих карактеристика. Могу то бити како
рачунари класе 386, 486, PENTIUM I, II, III, и IV, тако и врло моћни сервери или
„маинфраме“ рачунари које срећемо обично у великим компанијама и државним
институцијама. Често, како мрежа расте, односно како се додаје све већи број
рачунара, један од њих може представљати сервер - централни рачунар на којем су
смештени фајлови или апликациони програми које мрежа користи. Сервери обично
имају брже процесоре (често су и вишепроцесорски), дискове већег капацитета
(обично више њих) као и већу меморију. Постављање једног рачунара као сервера
омогућава велику уштеду јер у том случају остали рачунари не морају имати скупе
унутрашње компоненте. Наравно да уз сервер може стајати и неки скупи брзи
штампач којег могу користити и клијенти да би се тако избегла куповина штампача
или неког другог периферала за сваки рачунар у мрежи.
Није обавезно да мрежа у свом саставу има дефинисани сервер. Само неколико
умрежених рачунара, може да чини „peer to peer“ мрежу. Корисници и то сваки са
сваким могу да врше размену фајлова и е-маилова, могу копирати фајлове на друге
рачунаре унутар мреже, као и користити штампаче и модеме везане на један од
умрежених рачунара.
1.2. Каблови и конектори
Постоји више врста каблова којима се повезују рачунари:
коаксијални дебели („thicknet“) каблови -
данас нису у употреби при
инсталацији рачунарских мрежа. Ипак, ваља напоменути да је због дебљег бакарног
проводника тог кабла па сходно томе и због мањег слабљења сигнала, пренос
сигнала кроз такав кабл био чак и до 500 метара и то без додатних појачања. Баш
због тога се доста користио у већим зградама и фабричким комплексима.
коаксијални танки („thinnet“) каблови -
су савитљивији и погоднији за
инсталацију. Обзиром да су уз то и јефтинији, скоро потпуно су из употребе
4
избацили дебели коаксијални кабл. Ипак, домет без додатних појачања им је мањи и
званично износи 185 метара. На слици 1 видимо да средином таквог кабла пролази
централни проводник. Око њега је изолатор, па онда спољни проводник у облику
металне кошуљице. Кабл је около заштићен поливинил омотачем. Овај кабл је у
пракси познат под именом RG58.
Слика 1. – Коаксијални кабл
парични UTP ("unshielded") каблови -
су они који се састоје од
упредених бакарних влакана да би се избегле сметње од суседних парица или уређаја
као што су мотори, релеји и слично. Ови каблови су около заштићени поливинил
омотачем, али не и металном кошуљицом. Могу бити категорије 1 који преносе само
глас, категорије 2 са брзином преноса података до 4 mb/s, категорије 3 са брзином
преноса до 10 mb/s, категорије 4 са брзином преноса до 16 mb/s, као и категорије 5
која се данас најчешће користи а подржава брзину преноса до 100 mb/s. Максимална
дужина једног сегмента овог кабла на којој рачунари могу бити повезани без
додатних појачања је 100 метара. На слици 2 је UTP
кабл са 4 парице тј. 8 жица.
Слика 2. – Парични UTP кабл са 4 парице
парични STP („shielded“) каблови -
су са упреденим парицама као и
UTP, али је око сваке парице заштитни омотач, а онда додатно споља још и бакарна
кошуљица, тако да су знатно отпорнији на сметње него UTP кабл.
парични FTP („foilded“) каблови -
су врло слични STP
кабловима, али
имају само спољну кошуљицу у облику фолије а не и заштиту око сваке парице.
оптички („fiber“) каблови
- преносе податке у облику светлосних
импулса. Врло су поуздани и омогућавају бржи пренос него пре поменути. Брзине
иду и до 1 gb/s. Оптичка влакна преносе податке само у једном смеру, па зато такви
каблови имају у себи по два оптичка влакна. Тако на пример оптички кабл 50/125
има пречник језгра 50 м а пречник спољног вода 125 m.
5
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti