TRŽIŠTE KAPITALA
Šta se podrazumeva pod
samim
kapitalom
? Da li je to nekakva materijalna stvar, da li je to
novac, mašina, preduzeće ili nešto drugo?
Kao odgovor, moglo bi se reći da nijedna materijalna stvar sama za sebe nije i ne može biti
kapital. Oni u određenim društveno-ekonomskim odnosima postaju kapital. Ustvari, kapital je
društveni odnos proizvodnje, koji omogućava da se materijalna stvar, materijalno dobro stalno
uvećava ili samooplođuje.
Izraženo uvidu formule, kapital je:
N – R – N1 (višak vrednosti)
To znači da ulaganje novca mora obezbediti njegovo uvećanje:
N = N + m
Primer:
Izvršena je nabavka robe u vrednosti od 10.000 din. Roba je prodata za 11.000 din. Razlika od
1.000 din. predstavlja uvećanje, tj. kapital.
Dakle, možemo da zaključimo da je tržište kapitala skup institucija, finansijskih instrumenata i
mehanizama, pomoću kojih se novčana sredstva nude i traže dugoročno. To je specijalnizovano
tržište na kome se trguje dugoročnim novčanim sredstvima – kapitalom i dugoročnim
vrednosnim papirima. Shodno tome, kada su nekome potrebna investiciona sredstva, on ih može
obezbediti na tržištu kapitala, emitujući obveznice (zajmovni kapital) ili emitujući akcije
(akcijski kapital).
Tržište kapitala možemo podeliti na:
1)
Tržište kredita
a) Kreditno-investiciono tržište
b) Hipotekarno tržište
2)
Tržište vrednosnih papira
:
a) Tržište obveznica
b) Tržište akcija
VRSTE TRŽIŠTA KAPITALA
Kreditno-investiciono tržište je
tržište na kome se nude i traže sredstva za investicije (duži
period). Tu se pojavljuju banke, preduzeća i drugi finansijski subjekti, zavodi za osiguranje,
investicioni findovi itd.
Hipotekarno tržište
– kapital se koristi u formi hipotekarnih kredita.
Tržište hartija od vrednosti
dugoročnog karaktera ili tržište efekata, predstavlja specifičan
oblik tržišta kapitala.
Javlja se kao:
- primarno, ili emisiono i
- sekundarno tržište.
Primarno tržište kapitala odnosi se na prvu emisiju efekata, tj. hartija od vrednosti, i to obveznica
i akcija. Cilj - pribavljanje, prvenstveno novčanih sredstava.
Sekundarno tržište kapitala odnosi se na kasniju kupovinu i prodaju ranije emitovanih hartija od
vrednosti na primarnom tržištu.
Emisije hartija od vrednosti
1.
Direktna
- emitent vrednosti papira i investitor su u direktnoj vezi, bez posrednika (banke);
2.
Indirektna
- obavezno posredovanje banke;
3.
Interna emisija
- vrši se kada se emisija vrši na osnovu dobiti stvorene u preduzecu.
Dividenda se ne isplaćuje u gotovom, već se emituju dividendne akcije.
Sa aspekta mesta na kome se obavljaju operacije sa hartijama od vrednosti, tržište kapitala
predstavlja jedinstvo:
a) berzanskog prometa i
b) vanberzanskog prometa.
Berzanski promet
– predstavlja ukupnost transakcija na službenom delu berze hartija od
vrednosti, odnosno efekata, kao instituciji tržišta kapitala.
Vanberzanski promet
– predstavlja tržišne transakcije sa hartijama od vrednosti, koje se
realizuju izvan službenog dela berze. Po svom obimu, ovaj promet je veći od berzanskog.
Ostvaruje se:
u okviru berzanskog poslovnog prostora, na svim mestima i u svim prostorijama koje su
izvan onih koje se smatraju službenim;
u bankama i drugim finansijskim institucijama - posrednicima na tržištu kapitala i naziva
se međubankarski promet hartija od vrednosti tržišta kapitala ili tzv. „šalter-promet
efekata“, i
između učesnika na tržištu kapitala, direktno i neposredno van berze i banaka i naziva se
slobodnim prometom hartija od vrednosti ili „telefonski promet efekata“
KAPITAL I NJEGOVI VLASNICI
Suština je u “prerađivackoj” funkciji bankarsko–finansijskog sektora, da štednju, čiji je rok
odlaganja trošenja kraći od 12 meseci, transformiše na rok duži od 12 meseci. Ovo je motiv
svake banke, jer na taj način obezbeđuje veće prihode. Na taj način, uporedo sa ličnom koristi,
banka obezbeđuje korist i za ukupni privredni sistem, jer značajnim iznosima kapitala
omogućava uspešno funkcionisanje tržišta kapitala.
Ukupan iznos kapitala formiran iz navedena dva izvora predstavlja ponudu tržišta kapitala.
Vlasnici štednje su učesnici na tržištu, a oni su: pojedinci; privredni subjekti; državni ili
paradžavni subjekti, institucije i organizacije svih vrsta i bankarsko–finansijske institucije svih
oblika i vrsta.
3. Korisnici kapitala
Korisnici kapitala su
:
-
pojedinci
- pri korišćenju hipotekarnih – stambenih kredita
-
privredni subjekti svih oblika
; kao i svi oblici državnih i paradržavnih institucija i
organizacija mogu biti korisnici kapitala u svim njegovim pojavnim formama,
-
bankarsko-finansijske organizacije
svih oblika i vrsta, mogu se javiti u trostrukoj ulozi:
a) kao korisnici kapitala u svoje ime i za svoj račun;
b) kao korisnici kapitala u svoje ime, a za tuđi račun; i
c) kao korisnici kapitala u tuđe ime i za tuđi račun.
Ukupan iznos kapitala koji se traži na tržištu kapitala čini tražnju kapitala.
4. Oblici korišćenja kapitala
Svi oblici kapitala mogu se grupisati u dve grupe:
oblik zajmovnog kapitala, i
oblik akcijskog kapitala.
a)
Zajmovni kapital
Vlasnik kapitala je poverilac, a dužnik je korisnik kapitala.
Zajmovni kapital se može pojaviti u formi:
investicionog kredita;
hipotekarnog kredita, i
dugoročnog zajma.
Dugoročni zajam je dugoročni kredit, obezbeđen emisijom dugoročnih hartija od vrednosti.
